Сви сумњају на једно: Зашто Израел није гађао складиште горива? Најопасније место на Блиском истоку остало нетакнуто

 Али када је сунце изашло након тог разорног удара, постало је јасно и колико велики део иранског нуклеарног програма још увек постоји – бар за сада.

Чини се да су израелски удари уништили надземни објекат за производњу нуклеарног горива и центре за напајање струјом у највећем иранском центру за обогаћивање уранијума, у Натанзу. Убијање неких од најважнијих иранских нуклеарних научника део је дугог израелског настојања да елиминише знање потребно за израду бомбе. Ипак, прва фаза израелских напада није погодила највероватније место где се чува иранско гориво обогаћено скоро толико да може да се од њега направи нуклеарна бомба – и то је можда било намерно, пише Њујорк тајмс.

То складиште налази се у огромном комплексу ван древне престонице Исфахана, према међународним инспекторима задуженим за његово праћење. Стотину израелских борбених авиона, ракета и дронова у првој таласу су избегли Исфахан, иако је то једно од највећих нуклеарних постројења у земљи и, према западним обавештајним службама, једно од жаришта тајних иранских истраживања оружја.

Израелске одбрамбене снаге објавиле су у петак поподне да су у другом таласу погодиле Исфахан, али не и складиште горива. Уместо тога, фокусирали су се на лабораторије које раде на претварању уранијум гаса у метал – један од последњих корака у прављењу оружја. Међутим, није поменуто гађање подручја где се гориво складишти.

- Гориво смо видели тамо недавно - рекао је Рафаел Маријано Гроси, генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), неколико сати након почетка напада. Инспектори су последњих недеља били у постројењима у Исфахану, где су радили завршне инвентуре за тромесечни извештај о иранским капацитетима.

Мистерија остаје зашто је Израел избегао да погоди складиште горива, које Ирану пружа најбржи пут до производње мале нуклеарне арсеналне залихе. Управо је то гориво било језгро оправдања премијера Бењамина Нетањахуа за удар – после две деценије у којима се Израел уздржавао од одлучне акције.

- Иран је произвео довољно високо обогаћеног уранијума за девет атомских бомби – девет - рекао је Нетањаху. (Други стручњаци тај број процењују на десет, али стварна цифра зависи од ефикасности израде бојевих глава.)

Нетањаху је упозорио на опасност коју представља само постојање тих залиха:

- У последњих неколико месеци, Иран је предузео кораке које никада раније није – кораке ка претварању обогаћеног уранијума у оружје.

Додао је: „Иран би могао да произведе нуклеарно оружје за веома кратко време – можда за годину дана, можда за неколико месеци, а можда и раније.“

Зашто Израел није гађао складиште горива?

Израелски званичници нису одговорили на питања зашто су поштедели складиште горива – бар за сада. Могуће је да ће комплекс у Исфахану бити мета наредног таласа. Председник Трамп рекао је у петак да „следи још тога, много више“, додајући да ће следећи напади бити „брутални“.

Али многи спољни стручњаци верују да је избегавање Исфахана била намерна одлука.

- То што Израел није бомбардовао познату фабрику уранијума у Исфахану сугерише да је Нетањаху можда био забринут да би бомбардовање могло изазвати радиолошки инцидент, или да заиста верују да би Иран могао добровољно да се одрекне својих залиха - рекао је Џон Вулфстал из Федерације америчких научника.

Опасност од „радиолошког инцидента“ је стварна. Напад на складиште не би изазвао нуклеарну експлозију, али би могао да ослободи радиоактивни материјал у околину, претварајући комплекс у Исфахану у „прљаву бомбу“.

Гроси је касно у петак изјавио да је у Натанзу, који је тешко погођен, дошло до хемијске и радиолошке контаминације, али да подземне хале са центрифугама нису пробијене.

Могућа стратегија

Историја показује да је Израел врло осетљив на ризик од ослобађања радиоактивног материјала. Када је 1981. бомбардовао ирачки реактор Осирак, учинио је то пре него што је гориво било убачено у постројење. Исти приступ примењен је и када је бомбардовао реактор у Сирији који су градили Северни Корејци. У случају Ирана, Израел се овога пута није крио – чак је и хвалио детаље удара.

Још једно могуће објашњење је да Израел верује да може да спречи Иран да додатно обогати залихе до нивоа погодног за бомбу (90%) – процес који би, према америчкој обавештајној процени, трајао само неколико дана до пар недеља.

Ако је Натанз сада ван функције, Иран би морао да пренесе гориво у мањи погон Фордов, дубоко закопан под планином на бази Револуционарне гарде. Гроси процењује да се налази пола миље под земљом, што га чини вероватно непробојним за израелске „бункер-бустер“ бомбе.

Америчка администрација је јасно ставила до знања да се неће придружити нападима, што искључује употребу великих пенетраторских бомби које су САД развиле управо за овакве циљеве.

Према неким извештајима, Израел је покушао напад и на то постројење – у петак увече примећено је бомбардовање у том планинском подручју. Чак и ако то не успе, Иран готово сигурно неће ризиковати превоз горива до Натанза, јер би постао лака мета израелских дронова.

Кључни научници – мета број 1

Израел је, бирајући мете, рачунао и на то да може да уназади програм елиминацијом кључних научника. Двоје их је, према извештајима, убијено у петак.

Један је био Мохамед Мехди Техерањи, физичар и председник Исламског Азад универзитета у Техерану, који се повезује с нуклеарним и ракетним програмима.

Други је био Ферејдун Абаси, бивши директор Организације за атомску енергију Ирана. Израел је покушао да га убије још 2010, али је преживео покушај атентата. Овог пута – није.

Абаси је био јавно лице иранског програма годинама и тврдио је да је ирански интерес за нуклеарну енергију искључиво мирнодопски. Тврдио је да су сви докази о војном пројекту – укључујући цртеже бојевих глава – израелске фабрикације за оправдање будућег напада.

Био је међу првима који су погинули када је тај напад коначно започео, пише New york тимес.