Тек када научници одговоре на ових девет питања о корони, знаћемо тачно са каквим непријатељем се боримо

Корона вирус, службено назван Сарс-ЦоВ-2 уско је повезан с вирусима који инфицирају шишмише. Али сматра се да је између човека и шишмиша морао постојати још један животињски агент преко којег се пренео на људе.

Од појаве корона вируса у децембру, научници брзинским напорима покушавају схватити његово понашање и пронаћи одговоре на кључна питања, али на многе од њих одговор је и даље непознат. Ово су само нека од њих.

Дечак (14) из Португала умро од короне

ИТАЛИЈА И ШПАНИЈА ЗАВАПИЛЕ: "Европо, помагај", Немачка и Холандија се противе

РАСТЕ НЕЗАДОВОЉСТВО ПОНАШАЊЕМ ЕУ ТОКОМ ЕПИДЕМИЈЕ КОРОНЕ: И аустријски канцелар дигао свој глас

1. Колико је људи заражено?

У свету је преко сто хиљада потврђених случајева, али то је веројатно делић укупног броја инфицираних људи. Непознати је број асимптоматских случајева - људи који су били заражени, али нису осећали симптоме болести.

И даље се не тестира довољан број људи како би се утврдио тачан број заражених. Развој теста на антитела омогућиће истраживачима открити је ли неко имао вирус. Тек тада ћемо схватити колико се далеко и колико се лако шири корона вирус.

2. У којој мери је вирус смртоносан?

Док не будемо знали тачан број случајева, немогуће ће бити поуздано утврдити стопу смртности. Тренутна процена је да око 1 посто људи заражених вирусом умре. Али ако постоји велики број асимптоматичних људи, стопа смртности би могла бити и нижа.

3. Који је цели спектар симптома?

Главни симптоми корона вируса су висока температура, грозница и суви кашаљ. Барем то су они на које би требало припазити. Али у неким случајевима код пацијената су пријављени: грлобоља, главобоља, поремећаји с пробавом попут пролива, а неки од њих наводе и губитак осећаја мириса, аносмију.

Корона вирус / Извор: Профимедиа

Но, најважније је питање, постоје ли благи симптоми прехладе попут цурења из носа или кијања код неких болесника. Тренутна истраживања сугерирала су да је то могуће и да би људи могли бити заражени и само ако имају симптоме прехладе, а не знају да носе вирус.

4. Која је улога деце у ширењу вируса?

Сигурно је да се деца могу заразити корона вирусом, међутим она развију благе симптоме и смртност је врло ретка у упоредби с другим добним групама. Деца могу допринети бржем ширењу болести јер долазе у контакт с пуно људи, али још није јасно у којој мери заправо шире вирус.

5. Где је тачно настао?

Вирус се појавио у Вухану у Кини крајем 2019. године због низа случајева који су се појавили на пијаци. Корона вирус, службено назван Сарс-ЦоВ-2 уско је повезан с вирусима који инфицирају шишмише. Али сматра се да је између човека и шишмиша морао постојати још један животињски агент преко којег се пренео на људе. Зато су научници као могућност узели панголина, тј. љускавца.

Но, та веза која недостаје и остаје непознаница могла би бити извор даљњих инфекција.

6. Хоће ли лети бити мање случајева?

Прехлада и грипа су чешће у зимским месецима него у оним летњим, али још није познато хоће ли топлије време променити ширење вируса. Ако се пренос настави, хоће ли његови симптоми бити мањи од прехладе и грипе?

У случају да током лета дође до опадања заразе корона вирусом, постоји опасност да се случајеви поновно појаве зими, када се болнице већ морају суочити с већим приливом пацијената због уобичајених зимских и сезонских болести.

7. Зашто неки људи развију теже симптоме?

За већину људи Covid-19 представља само благу инфекцију. Међутим, око 20 посто њих развије теже симптоме. Зашто?

Чини се да се део одговора крије у имунолошком систему особе, а за то може бити одговоран и генетски фактор. Разумевање начина одбране тела могло би одвести до спречавања случајева људи којима је потребна интензивна нега.

8. Колико дуго траје имунитет и можете ли корона вирус добити два пута?

Било је много нагађања, али и даље је мало доказа имају ли особе које су преболеле вирус трајни имунитет на корона вирус. Познато је да пацијенти морају имати изграђен имунолошки одговор ако се успешно супротставе вирусу.

Будући да болест постоји само неколико месеци, недостаје дугорочних података. Питање имунитета битно је за разумевање вируса и онога што ће се догодити дугорочно.

9. Хоће ли вирус мутирати?

Вируси непрестано мутирају, али већином промена њиховог генетског кода не доноси до битних разлика. Генерално је правило да вируси с временом мутирају, али није познато је ли они тиме постају мање смртоносни.

Забринутост због мутације највише изазива лечење вакцинама. Ако вирус мутира, имунолошки систем га више неће препознати и одређена вакцина више неће деловати. То се догађа код грипа, и зато је потребно све време мењати вакцину грипа због еволуције различитих сојева грипа.

ТОТАЛНА ИЗОЛАЦИЈА ДО ЈУНА: Појавиле се информације из здравства Велике Британије, стручњаци изнели став