"Тек када сам изашла из учионице схватила сам да су људи мртви" Сара преживела пуцњаву у школи, испод клупе слушала рафале "Било је као ратна зона..." - Сестри послала само једну поруку

Подсетимо, у нападу је убијено 11 људи, међу којима је и нападач.

Сара се присећа језивих тренутака када је Рикард Андерсон отворио ватру и почео да сеје смрт по школи. У стању шока говори како је "готово било дивно када се огласио противпожарни аларм, јер је пригушио звуке пуцњаве".

- Тек када сам изашла из учионице сам схватила да су људи мртви. Крви је било свуда - прича девојка.

Сара каже да и даље не може да дође себи од свега... Наводи да се у јануару уписала у школу за одрасле у Ереброу, како би учила шведски и још један предмет. 

Кобног 4. фебруара, отишла је на час шведског, који је требало да почне у 12.30.

- Само што сам села, наша професорка је укључила светло и спремала се за час када смо чули нешто што је звучало као пуцања. Врата су још била отворена. Професорка је потрчала, затворила их и закључала - рекла је Сара додајући да у том тренутку ником још није било јасно шта се догађа.

А онда је све кренуло да се одвија као у најстрашнијем филму. Кроз стакло на вратима видели су успаничене људе како трче ходницима, а потом и још пуцања. Њене колеге су у паници почели да гурају ствари ка вратима како би се забарикадирали и затворили стакло...

За то време је нападач сејао смрт. Све време су одјекивали пуцњи. 

Сара се повукла у један ћошак учионице и сви су се подвукли под столове.

- Било је веома чудно јер ме је одједном преплавио неки осећај мира. Мислила сам, ако могу да будем мирна, онда могу и да смирим друге и побринем се да сви буду безбедни - прича Сара.

Управо је она из те учионице позвала полицију.

- Руке су ми се толико тресле да сам једва укуцала број. Било је заузето изнова и изнова, владала је паника - рекла је Сара.

Када је коначно добила везу, полиција јој је рекла да је обавештена о нападу и да је помоћ на путу.

Баш у то време се огласио противпожарни аларм. Сара каже да је то утишало звуке пуцњаве.

- На неки чудан начин било је лепо. Да је утихнуло било је грозно - прича Сара која је током напада успела да размени поруке са својом сестром.

- Нисам знала хоћу ли умрети, да ли ће помоћ стићи до нас. Написала сам јој да сам престрављена од смрти и да је волим -рекла је Сара.

Она и њене колеге су више од два сата били заробљени у учионици, док је аларм све време завијао.

- Онда је неко покуцао на врата и рекао да је из полицији. Нисмо смели да се усудимо да отворимо врата. Свима нам је Брејвик био у глави и мислили смо да та особа која је испред врата није прави полицајац - рекла је Сара.

Професорка је тада позвала полицију, која јој је потврдила да су њихови припадници испред врата и тада су се усудили да их откључају. Тада су сви загрљени и престрављени кренули напоље.

- Полицајци су нам рекли да има много крви свуда и да покушамо да не гледамо. Али онда је један погледао и успаничио се, а онда сам погледала и ја. Тек тада сам схватила да су људи мртви. Било је као ратна зона. Много крви...Опет сам погледала доле, а онда више нисам могла да гледам - рекла је Сара.

Испред ју је чекала сестра, која ју је у сузама загрлила. Сара каже да су се дуго грлиле и плакале...

"Био је чудан"

Подсетимо, верује се да је нападач у школи 35-годишњи Рикард Андерсон, који претходно није имао полицијски досије. Андерсон је такође убијен у Ереброу, а полиција још истражује мотив злочина.

Мушкарац који је ишао у школу са Андерсоном рекао је за шведски Експресен да су нападача из Ереброа током школовања звали ''Луван'', а да је ''нестао'' након седмог разреда.

'Годинама је носио капуљачу и држао руке на устима. Кад сам касније размишљао о њему, схватио сам да је то морао да буде неки облик екстремне социјалне фобије. Увек је био повучен, скривао лице. Био је изузетно чудан", рекао је он.

Експресен наводи да је Андерсон био жртва злостављања у основној школи, а његов рођак је рекао да је био ''љубазан'' као дечак, али да никада није имао пријатеље, нити партнера.

- Био је усамљен, није имао пријатеље и никада, колико знам, није имао партнера. Кад сте разговарали с њим, био је миран, добар, уредан и љубазан. Занимали су га хокеј на леду и вожња аутомобилима - рекао је тај рођак. Неименовани рођак је рекао да Андерсен није провео Божић са родитељима зато што психички није био добро, а да је гледао телевизију до касно увече, због чега се тешко будио ујутру.

Како је додао рођак, Андерсон се последњи пут видео са породицом за 35. рођендан, а већину времена на том догађају је ћутао.

- Углавном је желео да буде сам. Последњи пут кад смо се видели, он је већину времена ћутао. То је било за његов 35. рођендан. Било је као и обично, јео је своју храну, али углавном није много говорио. Затим је узео своју шољицу кафе и отишао да седи сам - рекао је члан Андерсонове породице за Експресен.