Трамп и Џеј Ди Венс се држе заједно! Упорно беже од Украјине - постоје три могућа разлога и ниједан није добар

На крају крајева обијица су неустрашиви, или се понашају као да јесу. А рат који је ушао у четврту годину никако не може да буде узнемирујуће изненађење, наводи се у коментару портала The Hill, који преносимо.

Председник Доналд Трамп чак на својој страни има Бога, који га је, како каже, спасао од атентата у Пенсилванији током кампање

А Украјина је сигурно битна, како по својим условима, тако и у агенди председника. Ова земља је сада генерално призната као једина ствар која стоји између руског империјализма и западне демократије, док администрација инсистира да ће прекинути руски рат, можда чак и до краја априла.

Украјински председник Володимир Зеленски је имплицитно позвао обојицу током свог катастрофалног састанка 28. фебруара у Овалном кабинету. Недавно је Зеленски експлицитно поновио позив у "60 минута", рекавши:

- Желимо да дођете, да дођете и видите. Мислите да разумете шта се овде дешава. Добро, ми поштујемо ваш став… Али, молим вас, пре било каквих одлука, било каквих облика преговора, дођите да видите људе, цивиле, ратнике, мртве, децу, па дозволите да они буду уништени или разорени. Хајде да кренемо са планом како да завршимо рат. Схватићеш с ким имаш посла, разумећеш шта је Владимир Путин учинио.

Трамп и Џеј Ди Венс се држе заједно

Шта онда проблем за Трампа и Џеј Ди Венса? Има неколико могућих одговора.

Прва ствар је нелагодност. Живот у Мар-а-Лагу или Трамповом торњу може да размази човека, и иако је Џеј Ди Венс можда као дечак у Апалачији искусио тешкоће, ти су дани далеко иза њега. Данас више воли да се дружи с богатима и моћнима него са "брђанима".

Зашто би путовао у земљу коју неуморно бомбардују, где невини украјински мушкарци, жене и деца свакодневно страдају под гранатама Путиновог пријатеља, Стива Виткофа? Ко не би радије играо голф на Флориди? А осим тога, за разлику од украјинских цивила који су за Путина само бројке на папиру, председник и његов потпредседник спадају међу најмоћније људе света.

Дани када су генерали ишли на прву линију фронта су прошли. Много је боље и сигурније критиковати Украјинце и из удобности Беле куће пролити коју крокодилску сузу над руским "грешкама", као што је напад на центар Сумија на Цветну недељу.

Друга могућност је гађење. Гађење према Украјини, према Зеленском, према Украјинцима. На крају крајева, Украјина нема "карте у рукама", а још горе била је толико "глупа" да је започела рат тиме што је била нападнута од стране Русије. Та земља и њен народ су губитници, па стога недостојни посете великих америчких лидера.

Осим тога, шта би Американци могли да науче, а да то већ не знају боље? Као што је Венс имплицирао, он зна све што треба да зна о Украјини баш зато што никада није био тамо. Остало је, каже, само кијевска пропаганда. Трамп, у међувремену, "по дефиницији" зна све о свему, јер је геније.

Наравно, обојица мрзе Зеленског. Наводно зато што није хтео да сарађује у "афери Хантер Бајден", али вероватније зато што им делује као паметњаковић који мисли да зна више о Украјини од њих и не устручава се да то и каже. А он је, наравно, "само трговац", "диктатор" који покушава да добије легитимитет тиме што парадира пред Трампом и Венсом са "грешком убијеним" народом  цивилима, војницима, болницама, црквама, децом, уништенима или мртвима.

Последње објашњење је нелагода савести. И Трамп и Венс знају довољно о хришћанству да разумеју како су Десет заповести више од листе Божјих жеља то су моралне заповести. И морају знати да се једна од њих тиче убијања. Иако им је морални компас готово мртав, можда је ипак довољно жив да схвате да, улагујући се осумњиченом ратном злочинцу, хушкачу рата и геноцидном тиранину, они заправо одобравају његово масовно убијање Украјинаца.

Морална удобност Овалног кабинета

Нека умру хиљадама миља од моралне удобности Овалног кабинета и буду статистичка бројка у јутарњем брифингу. Да заиста видите њихове разнесене екстремитете, проливена црева и окрвављена лица не би Америку поново учинила великом. Боље је остати што даље и жалити за смрћу и уништењем са безбедне удаљености.

Венс је илустровао своју моралну глупост 15. априла када је објаснио свој приступ рату:

- Такође сам покушао да применим стратешко признање да ако желите да окончате сукоб, морате да покушате да схватите где и Руси и Украјинци виде своје стратешке циљеве… То не значи да морално подржавате руску ствар, или да морате да подржите њихову стратегију у потпуности, али морате да подржите њихову стратегију. црвене линије, на исти начин на који морате да покушате да разумете шта Украјинци покушавају да извуку из сукоба.

Тврдити да и Русија и Украјина имају упоредиве, а самим тим и морално неутралне, "стратешке циљеве" је апсурдно. Виткоф не разуме да је циљ Русије уништење Украјине, док је украјински голи опстанак. Да ли зна Венс? Његова изјава, као и његово насилничко понашање од 28. фебруара, сугерише да више воли да верује да је Украјина "започела" рат и да стога заслужује оно што добија.

У коначној анализи, сва три фактора нелагодност, неукус и узнемиреност делују: Трамп и Венс преферирају удобност више него тешкоће, не воле Украјину и осећају кривицу за злочине које подржавају. Не очекујте их ускоро у Кијеву. Очекујте их у Москви.

Аутор коментара је Александер Ј. Мотил, професор политичких наука на Универзитету Рутгерс-Њуарк. Специјалиста за Украјину, Русију и СССР, као и за национализам, револуције, империје и теорију. Аутор је 10 књига међу којима су "Империјални крајеви: распад, колапс и оживљавање империја" и "Зашто се империје поново појављују: Империјални колапс и компаративна перспектива".

Извор: Србија Данас/Телеграф