Трамп Кину посматра као конкурентну земљу? "Нови хладни рат", жели да их уништи
"Кина, Кина, Кина", понављао је амерички председник Доналд Трамп током свог првог мандата у Белој кући, али и током председничке кампање 2024.
Стога не чуди што је баш на ову земљу усмерио сав свој бес од јануара, што је ескалирало и довело до трговинског рата у свету. У средишту овог сукоба је бојазан Вашингтона да би Кина могла да постане моћнија и супериорнија у сваком смислу, а од тог сценарија највише страхује сам Трамп.
Партнери и конкуренти, понекад савезници, углавном непријатељи - тако претходних деценија изгледа сложени однос Кине и Америке. Ове две велике економске силе су нераскидиво повезане, посебно у погледу трговине, а управо те везе се сада цепају због царина које је увео Трамп.
Сложени односи Кине и Америке
Пре Трампа, односи Кине и САД били су мешавина сарадње и конкуренције. Међутим, забринутост због трговинске неравнотеже, крађе интелектуалне својине и растућег глобалног утицаја Кине је јачала током година.
Једна занимљива чињеница је да је Кина највећи страни кредитор Сједињених Држава. Али, Трампов први мандат је озбиљно нарушио овај однос, што је довело до погоршања трговинског рата између две земље, са јасним утицајем на глобалну економију.
Дипломатски односи између Кине и Сједињених Држава су били веома затегнути трговинским и идеолошким ратом, различитим погледима на управљање пандемијом и удаљеним геополитичким сукобима.
Трамп је током првог мандата оптужио Кину за непоштене трговинске праксе, укључујући:
- Манипулацију валутама
- Крађу интелектуалне својине
- Државне субвенције за кључне индустрије
- Присилне трансфере технологије
Поред тога, Трамп је окривио Кину за глобалну пандемију, називајући ковид "кинеским вирусом" или "вирусом Вухана", што је додатно погоршало односе. Он је критиковао поступање Кине када је почела пандемија ковида и оптужио Светску здравствену организацију (СЗО) да је "прокинески" настројена.
Стога су тензије појачане током Трамповог првог мандата низом догађаја:
- Америчке тарифе наметнуте на кинеске производе (посебно соларне панеле, тржиште на којем је Кина неспорни лидер)
- Повећање царина од стране кинеских власти на велику листу америчких производа
- Усвајање закона од стране америчког Конгреса који забрањује коришћење опреме кинеских компанија
У јануару 2020. године, Америка и Кина су се на крају договориле о трговинском споразуму у којем се Кина обавезује да ће:
- Купити 200 милијарди долара америчких производа током две године
- Борити се против фалсификовања
- Укинути скоро 75 милијарди долара царина
Бивши амерички председник Џозеф Бајден је 2021. године покушао да обнови дијалог са кинеским председником Си Ђинпингом, како се "такмичење" између две земље не би претворило у "сукоб". Иако се не може рећи да је Бајденова администрација остварила опипљив напредак када је реч о односима са Кином, Трампова прети да доведе до непоправљиве штете или како поједини аналитичари кажу "нуклеарне опције".
Зашто је Трампов бес усмерен према Кини
Укратко речено: Трамп само Кину посматра као земљу која је конкурент Сједињеним Државама. Он верује да је Пекинг "отео" трговину од Вашингтона. Његове администрације - и бивша и садашња - на Кину гледају као на претњу глобалној надмоћи САД.
Аналитичари сада расправљају да ли свет улази у "нови хладни рат". Међутим, битно је нагласити да су, за разлику од америчко-совјетског ривалства, Кина и САД економски испреплетене, што сукоб чини сложенијим и тешким за контролисање.
Свет се несумњиво суочава са мултиполарном ером у којој ће однос САД и Кине дефинисати све: од глобалне економије до климатске сарадње и технолошког лидерства.
Трампова порука Кини: "Имамо најмоћније оружје"
У јеку увођења драстичних царина - Кина је увела тарифе од 84 одсто на све поризводе из САД, што је одговор на тарифе Вашингтона од 125 одсто на кинеску робу, Трамп је изјавио да Америка ''има најмоћније оружје на свету'' због чега, како је оценио, кинески председник Си Ђинпинг неће дозволити ескалацију трговинског рата између две земље
Говорећи у Овалном кабинету, Трамп је рекао да "није забринут" због даље ескалације економског сукоба са Кином, називајући кинеског председника Си Ђинпинга "једним од (неколико) веома паметних људи на свету".
- Не мислим да би он дозволио да се то догоди. САД су далеко моћније него што људи то схватају. Имамо оружје за које нико нема појма шта је и оно је најмоћније оружје на свету - рекао је Трамп.
Кина се спремила за рат
Међутим, питање је да ли је Трамп рачунао на дугогодишњу припрему Пекинга. Како је приметио и Дејвид Рени, уредник магазина "Економист", Кина се годинама и пажљиво спремала за царине из Вашингтона.
Он је истакао да су кинески званичници и академици с којима је недавно разговарао у Пекингу свесно очекивали трговински сукоб још током Трампове председничке кампање.
- Кина воли да планира. Воле петогодишње планове. Њима је изузетно тешко да се носе са овако хировитим, трансакционим америчким председником - рекао је Рени.
Један од најочигледнијих примера кинеске стратегије је увођење царина на америчку соју. Рени истиче да та мера директно погађа Трампову гласачку базу на америчком средњем западу, додајући да Пекинг истовремено може да набави соју из Бразила и Аргентине.
Извор: Србија Данас/Блиц