Трамп не одустаје од бомбастичног плана: Зашто толико жели да преузме Појас Газе и да ли то може да учини?

Овај предлог представља највећи заокрет у политици САД према Блиском истоку у последњих неколико деценија и могућност да уруши међународни консензус о палестинској држави која би обухватала Газу и окупирани Западну обалу.

Трамп је сугерисао да би према његовом плану, Појас Газе Израел предао САД, а њеним становницима би било саветовано да се преселе негде другде без права на повратак, преноси BBC.

Овај предлог изазвао је бројне жестоке осуде, укључујући оне из целог Блиског истока, блиских америчких савезника и Уједињених нација.

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху, међутим, поздравио је "револуционарну визију" за Газу.

Зашто је Доналд Трамп ово рекао баш сада?

Ако је Трамп у нечему у праву, то је да су деценије америчке дипломатије према Израелу и Палестинцима пропале у решавању конфликта. 

Расправе о миру и председници су долазили и пролазили, али проблеми су остали. Напад Хамаса на Израел од 7. октобра 2023. и рат у Гази који је уследио ужасни су резултати и последица.

Трамп је стекао милионе у бизнису са некретнинама и у том светлу, дао сасвим оправдану опаску - ако Газу треба обновити, од темеља у појединим деловима, тешко да има смисла да стотине хиљада цивила буду смештене у рушевинама.

Задатак обнове Газе биће огроман. Неексплодирана муниција и brrojne рушевине морају бити уклоњене.

Електро и водоводна мрежа такође морају да се обнове. Школе, болнице и продавнице морају бити поново изграђене. Трампов посланик за Блиски исток, Стив Виткоф, рекао је да би то могло потрајати годинама, а док то траје, Палестинцима ће бити потребно да оду негде другде.

Међутим, уместо да истражују начине да их задрже близу куће, готово сигурно у логорима у централним и јужним деловима Газе, Трамп је инсистирао да треба да буду подстакнути да трајно оду.

Упркос снажним противљењима лидера из региона, Трамп је притиснуо Јордан и Египат да прихвате 2,2 милиона становника Газе претећи да ће обуставити помоћ ако то одбију. 

Обе земље су одбиле ову идеју, упозоравајући да би то могло дестабилизовати регион. 

Трамп је рекао да Палестинци не би имали право да се врате у Газу према његовом плану.

Уместо тога, предложио је изградњу до шест "безбедних заједница" ван Газе:

- Може бити пет, шест, може бити две. Али изградићемо безбедне заједнице, мало даље одатле где је сав овај опасан терен - рекао је Трамп.

Амерички председник верује да ће, у одсуству становника Газе, из пепела израсти идилична, амерички поседована "Ривијера Блиског истока", пружајући хиљаде радних места, инвестиционе прилике и, на крају, место за "живот људи из целог света".

Зашто су Трампове изјаве толико контроверзне?

Чак и за председника који је велики део свог првог мандата био окренут америчкој спољној политици према Блиском истоку, укључујући премештање америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим и признавање израелског суверенитета над окупираним Голанским висовима ово је био невероватан предлог.

Ни у својим најлуђим маштањима ниједан амерички председник није мислио да би решавање израелско-палестинског конфликта подразумевало преузимање дела палестинске територије и расељавање њеног становништва. 

Да будемо јасни, урадити ово силом било би озбиљно кршење међународног права.

Неки Палестинци би вероватно одлучили да напусте Газу и обнове животе негде другде. Од октобра 2023. године, чак 150.000 их је већ отишло. Али други то не могу или неће, било зато што немају финансијских средстава за то, или зато што је њихова веза са Газом, делом земље коју називају Палестином, једноставно превише јака.

Многи житељи Газе су потомци људи који су побегли или су отерани са својих домова 1948. године током стварања државе Израел, период који Палестинци називају Накба, арапском речју за катастрофу.

Помислити на још једну такву катастрофу биће превише болно за многе и они ће се држати својих живота у ономе што је остало од Газе са великом одлучношћу. За Палестинце који сањају о сопственој држави, уз Израел, губитак дела ње биће као ампутација.

Трамп је суштински рекао Палестинцима да се одрекну Газе једном заувек

Арапски лидери су Трампа оптужили да покушава потпуно да избрише палестинске захтеве за Газом. Иако не изгледа да се залаже за принудну депортацију цивила, што је противно међународном праву - Трамп очигледно подстиче Палестинце да оду.

Палестински званичници су већ оптужили Израел да блокира снабдевање десетинама хиљада каравана који би могли помоћи житељима Газе да остану у мање оштећеним деловима територије док се обнова одвија на другим местима.

Арапске земље за које Трамп каже да треба да прихвате до 1,8 милиона избеглица из Газе, углавном Египат и Јордан, изразиле су бес. 

Обе земље већ имају довољно проблема без овог додатног терета. У понедељак је египатски министар спољних послова Бадр Абделати поново потврдио одбијање Каира да прихвати било какво принудно премештање, рекавши да Египат "неће учествовати у неправди према Палестинцима".

Тренутни статус Газе

Газа је била окупирана од стране Египта 19 година пре него што ју је Израел заузео у Шестодневном рату 1967. године. И даље се сматра окупираном од стране Израела према међународном праву, што Израел оспорава. 

Он тврди да је окупација завршена 2005. године када је једнострано уклонио јеврејска насеља и повукао војску. Око три четвртине чланица УН признаје Газу као део суверене палестинске државе, иако САД то не признаје.

Одсечена од спољног света жицама и израелском поморском блокадом, Газа никада није деловала као заиста независно место. Ништа и нико не може да уђе или изађе без дозволе Израела, а међународни аеродром - отворен уз много помпе 1998. године - уништио је Израел 2001. године током другог палестинског устанка.

Израел и Египат су увели блокаду на Газу, позивајући се на безбедносне разлоге, након што је Хамас победио на палестинским изборима 2006. и отерао ривале са територије након интензивних борби наредне године. Много пре последњег рата, Палестинци су почели да доживљавају Газу као отворени затвор.

Може ли Трамп преузети Газу ако жели?

Не треба ни рећи да САД немају законски захтев за територијом и није јасно како Трамп планира да уведе америчку власт. Као и у његовим тврдњама о америчкој контроли над Гренландом или Панамским каналом, није јасно да ли Трамп заиста мисли то што каже или да ли су његови коментари само почетна, необична преговарачка позиција пред оштрим преговорима о будућности Газе.

Различити планови су већ дискутовани за управљање Газом после рата. 

У децембру су се две главне палестинске фракције, Хамас и Фатах, договориле да формирају заједнички комитет за управљање Газом. Договор  је до сада остао без резултата.

У другим временима, расправе су се фокусирале на формирање међународне мировне снаге, могуће са трупама арапских земаља. 

Прошлог месеца, агенција је известила да су УАЕ, САД и Израел дискутовали о формирању привремене администрације у Гази док не буде спремна да преузме реформисана Палестинска управа (ПА), која већ има контролу у деловима Западне обале.

Међутим, израелски премијер Бењамин Нетанијаху је раније јавно инсистирао да ПА неће имати улогу у управљању Газом после рата.

У ограниченом смислу, америчке трупе су већ присутне на терену. Америчка безбедносна фирма запослила је око 100 бивших специјалаца из САД да управљају кључним контролним пунктом јужно од Газе и проверавају возила Палестинаца који се враћају на север, тражећи оружје.

Египатски безбедносни службеници такође су виђени на истом контролном пункту. Ово би могли бити први, несигурни знакови проширене међународне и вероватно америчко вођене присутности у Гази.

Међутим, то није америчко преузимање, што би захтевало војну интервенцију у великом обиму. То је нешто што Трамп дуго тврди да жели да избегне. Председник и Бела кућа су касније рекли да верују да би предлог могао бити реализован без распоређивања америчких војника у Гази.

Да ли би то могло да има утицај на прекид ватре између Израела и Хамаса?

Преговори о другој фази двонедељног прекида ватре између Израела и Хамаса једва да су започели и заиста је тешко видети како ће Трампов бомбастични план утицати да њихов наставак. 

Уколико Хамас закључи да је крајњи резултат овог процеса расељавање Газе, не само Хамаса, већ и свих Палестинаца, онда би могао да закључи да нема о чему да се разговара и задржи преостале таоце које је отео 7. октобра 2023.

Хамас је у понедељак саопштио да ће одложити пуштање следеће групе талаца, који би требало да буду ослобођени у суботу, због тврдњи да је Израел прекршио услове примирја. Нетањаху је, пак, рекао да ће Израел окончати примирје и послати трупе назад у Газу ако Хамас не ослободи таоце.

Нетањахуови критичари оптужују га да тражи изговоре да уништи преговоре и поново започне рат.

Вероватно ће закључити да је Трамп саучесник имајући у виду његове изјаве.

С друге стране, десничари који подржавају израелског премијера изразили су задовољство планом о преузимању Газе од стране САД, што би могло да смањи ризик од оставки у кабинету и учини Нетањахуову политику сигурнијом у будућности. 

У том смислу, Трамп је дао Нетањахуу снажан подстицај да одржи примирје.

Шта је Доналд Трамп рекао о Западној Обали?

На питање да ли се слаже да би САД требало да признају израелски суверенитет над окупираном Западном обалом, Трамп је рекао да још није заузео став, али да ће за четири недеље имати обавештење. 

Ова изјава изазвала је забринутост међу Палестинцима, јер би таква најава неизбежно била виђена као још један ударац за решење сукоба формирањем две државе.

Јордански краљ Абдулах, који се састао са Трампом у Вашингтону у уторак, већ је упозорио на било какве покушаје "анексије земље и премештања Палестинаца". 

Јордан и Египат се боје да би прихватање Трамповог плана могло изазвати масовну реакцију јавности и довести до нове нестабилности у региону.

Признавање легалности израелских насеља на Западној обали било би изузетно значајан потез. Већи део остатка света сматра их илегалним према међународном праву, иако Израел оспорава ову тврдњу. 

Током претходних рунди мировних преговора, преговарачи су признали да би Израел могао да задржи велике блокове насеља као део коначног договора, вероватно у замену за мале делове израелске територије.

Трамп је 2020. посредовао у Абрахамовим споразумима, који су омогућили историјско нормализовање односа између Израела и две арапске земље, Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) и Бахреина. УАЕ је потписао тај споразум уз разумевање да Израел неће анектирати делове Западне обале, што би сада могло бити угрожено.

Србија Данас/BBC