Трамп, Нетањаху и Техеран у вртлогу кризе: Док Иран прети блокадом целог света, "пуца" веза између савезника, пале тешке речи "Потпуно си луд, био би у затвору.."

У само неколико сати дошло је до бројних преокрета и наизглед потпуно нове безбедносне ситуације на Блиском истоку. Али она заправо није толико нова, колико представља поновно активирање духова из прошлости. Циклус углавном тече овако: ракетни напади, покретање новог рата или офанзиве, примирје које је толико крхко да нико не верује да ће заправо потрајати, па нови циклус напада. Овог пута, диригентску палицу у рукама држи Доналд Трамп, а по свему судећи, њом управља Бењамин Нетањаху.

Пре само пар дана, деловало је као да ће споразум између Ирана и Америке бити постигнут. Тако је говорио амерички државни секретар Марко Рубио, али и сам председник Доналд Трамп. Чак су иранске државне агенције релативно утихнуле, што је сигнализирало да се дипломатске активности одвијају иза кулиса.

Ризичан потез Израела

Онда су поново почеле бомбе да падају, али за Блиски исток то није ништа необично. Бомбама се супротној страни даје до знања како преговори теку и када се прелазе црвене линије.

Оно што је ситуацију довело до ивице јесте одлука Израела да настави са офанзивом у Либану, бомбардује главни град Бејрут, а онда и заузме историјски замак Бофор.

Израел је овај замак последњи пут заузео пре 26 година, а у питању је утврђење које су крсташи подигли на литици изнад реке Литани пре 900 година. Из више разлога је стратешки положај, смештен на југу Либана:

• Са замка се пружа поглед на Галилеју
• Са друге стране се види југ Либана
• Налази се код реке Литани, која често представља линију раздвајања

УНЕСКО је замку Бофор крајем 2024. године доделио "привремену појачану заштиту", и то након што је почела нова израелска копнена инвазија на Либан, имајући да је замак раније био у средишту борби између израелске војске и Палестинске ослободилачке организације (ПЛО).

Како наводи УНЕСКО, замак Бофор је претрпео значајна оштећења током 18-годишње окупације Либана, пре него што се израелска војска повукла 2000. године.

Иако је поновно заузимање замка подигло узбуну, не само у Либану, већ и унутар Уједињених нација (УН), израелски премијер Бењамин Нетањаху славио је овај потез своје војске.

- Наши храбри борци заузели су упориште Бофор и поносно тамо подигли заставу Израела и бригаде Голани - рекао је Нетањаху.

Према речима израелског премијера, заузимање Бофора представља "драматичну етапу и промену политике његове земље", али не само то:

- Пробили смо баријеру страха. Преузимамо иницијативу. Дејствујемо на свим фронтовима, у Сирији, Гази и Либану. Успоставили смо безбедносне зоне ван наших граница како бисмо заштитили наше заједнице - рекао Нетањаху и јасно дао до знања да ће офанзива у Либану бити проширена.

Као да то није довољно, убрзо је најавио бомбардовање Бејрута, главног града Либана, због, како је навео, упоришта милитантне групе Хезболах која се тамо налазе.

Иран донео одлуку која мења све

Тада је Иран решио да повуче потез који је оцењен као драстичан, али је сасвим могуће да је управо та одлука изменила ток офанзиве у Либану, али и рата на Блиском истоку.

Усред преговора, званични Техеран је у потпуности прекинуо комуникацију са Америком због израелских напада на Либан и поручио да ће тотална блокада Ормуског мореуза, који је од круцијалне важности за проток светске нафте, поново ступити на снагу.

Уколико само погледамо раније изјаве, саопштења, поступке Ирана током ових преговора, није тешко закључити да је далеко од тога да је ова одлука била пуко блефирање.

Иран је дубоко убеђен да Америка нема више адута у овом рату, а да је Техеран већ издржао све што је Вашингтон могао да сручи на њега. Из те перспективе, Иран је тај који има контролу. Не треба занемарити ни историјске околности које су довеле до овог степена мржње између Сједињених Држава и блискоисточне земље.

Државни удар у Ирану 1953. године, познат и као операција "Ајакс", био је тајна акција ЦИА и МИ6. У пучу је тада свргнут демократски изабрани ирански премијер Мохамед Мосадек, а операција је осмишљена како би се заштитили западни нафтни интереси након што је Мосадек национализовао богату нафтну индустрију.

Из перспективе Ирана, Америка је део света који је покушао да га покори и отме његове ресурсе и сада то поново ради. А у бити Исламске Републике је отпор према свим непријатељима.

То је, чини се, схватио и неко унутар америчке администрације. Засад није јасно тачно ко, пошто су мале шансе да је у питању Трамп, који се налази на мети оптужби да заправо испуњава све жеље израелског премијера Нетањахуа, а свог пријатеља Бибија.

Трампов преокрет у пар речи

Уз речи да су "Иранци бољи преговарачи него што су борци", Трамп је најавио да ће Израел повући трупе које су кренуле да шире офанзиву у Либану, а да се разговори са Техераном настављају.

- Мислим да ће договор бити постигнут следеће недеље. Било је мало проблема, али сам то врло брзо исправио, као што сте вероватно раније приметили. Разговарао сам са Хезболахом и рекао сам да нема пуцњаве. Разговарао сам са Бибијем и рекао сам да нема пуцњаве. Они су престали да пуцају једни на друге. Да видимо колико ће то трајати, надајмо се да ће бити за вечност - поручио је амерички председник, иако не постоји примирје које је на Блиском истоку постигнуто за вечност.

Међутим, иако је јавно хвалио Бибија што је пристао да повуче трупе, амерички "Аксиос" наводи да се потпуно другачија ситуација одвијала иза кулиса.

Свађа "највећих савезника"

Трамп је, како пише овај медиј, жестоко критиковао Нетањахуа због ескалације у Либану, наводно га називајући "лудим" и "незахвалним".

- Потпуно си луд. Био би у затвору да није било мене. Спасавам ти политичку каријеру. Сада те сви мрзе. Сви мрзе Израел због овога - наводно је поручио Трамп, према речима званичника упознатог са разговором.

Други извор "Аксиоса" упознат са разговором рекао је да је Трамп био "бесан" и да је у једном тренутку повикао: "Шта то, дођавола, радиш?!"

Амерички званичници су навели да је Трамп оценио како Израел има право да одговори на нападе Хезболаха, али и да је изразио забринутост због, како сматра, несразмерне ескалације сукоба коју је последњих дана спроводила израелска страна, и то без одобрења Вашингтона.

Трамп је, такође, изразио забринутост због великог броја цивилних жртава у Либану и успротивио се рушењу читавих зграда ради елиминације појединачних команданата Хезболаха.

Након овог вртоглавог циклуса, практично смо се вратили на почетак: Израел ће прекинути даљу офанзиву на Либан и вратити трупе тамо где су и биле, Америка и Иран се враћају преговорима, Трамп тврди да је договор на помолу, Техеран мудро ћути, а бомбе падају.

Рат из ког нема излаза

Имајући у виду све наведено, тврдње да је Трамп заглавио у рату из ког не зна како да се извуче све више и више добијају на значају.

Поред тога што он сам не познаје Иран и што се за комплексна геополитичка питања ослонио на Стива Виткофа, доскорашњег бизнисмена који је његов пријатељ, и зета Џареда Кушнера који је у великој мери новчано повезан са бројним блискоисточним земљама, толико да се помињало како Саудијска Арабија стоји иза његових одлука, Трамп има још једну велику невољу за вратом: Израел.

Највећи, али непослушни савезник Америке, често повлачи потезе који не само да угрожавају актуелне мировне преговоре, већ угрожавају дипломатску и војну позицију самих Сједињених Држава.

Да ли је један "непријатан" разговор са Бибијем довољан да обузда израелског премијера који се заклео да ће уништити све "претње постојању државе Израел", време ће показати, али историја нас учи да је одговор на то питање - не, што значи да контролу над ситуацијом, која кроз цене нафте има утицаја на цео свет, практично нема нико.