Трамп сада жели иранско острво?! Стручњаци тврде: Није реч само о нуклеарном оружју - Ово би могли бити следећи потези САД

Спречавање Ирана да икада произведе нуклеарно оружје један је од декларисаних ратних циљева америчког председника Доналда Трампа, а долазак до 450 килограма 60-постотно обогаћеног уранијума иранског режима - који се може претворити у оружје у року од неколико недеља - један је од кључних путева за достизање тог циља.

Ипак, свака операција заплене материјала вероватно би захтевала америчке или израелске снаге на иранском тлу, које би морале да се сналазе у тешко утврђеним подземним објектима усред рата.

За сада је, како наводи Равид, нејасно да ли ће се радити о америчкој, израелској или заједничкој мисији, а вероватно би била предузета тек након што обе земље буду уверене да иранска војска више не представља озбиљну претњу укљученим снагама.

На конгресном брифингу који је у уторак одржао државни секретар Марко Рубио, упитали су да ли ће ирански обогаћени уранијум бити осигуран.

- Људи ће морати да оду по њега, одговорио је Рубио, не прецизирајући ко би то ишао по њега.

Један израелски функционер министарства обране рекао је да Трамп и његов тим озбиљно разматрају слање специјалних јединица за посебне мисије у Иран, а један амерички функционер открио је да је администрација расправљала о две могућности - потпуном уклањању материјала из Ирана или довођењу нуклеарних стручњака како би га разредили на лицу места. Мисија би вероватно, уз научнике, укључивала специјалне оператере, могуће из Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).

Два извора упозната с темом кажу да су такве операције биле део опција представљених Трампу пре рата. НБЦ News известио је у петак да је Трамп расправљао о идеји распоређивања мањег контингента америчких снага у Ирану за специфичне стратешке сврхе, а један амерички функционер открио је оперативни изазов осигурања иранског уранијума.

- Прво питање јесте где је? Друго питање је како доћи до њега и како задобити физичку контролу... А онда би то била одлука председника и министарства рата, ЦИА: желимо ли физички да га превеземо или да га разредимо на лицу места, рекао је, како преноси Аксиос.

Трамп је у суботу новинарима у председничком авиону рекао да је слање копнених снага могуће - али само "из врло доброг разлога".

- Да смо то икада учинили, [Иранци] би били толико десетковани да не би могли да се боре на копну, рекао је.

На конкретно питање да ли ће снаге можда ући како би осигурале нуклеарни материјал, Трамп то није искључио.

- У неком тренутку можда хоћемо. Нисмо то покушали. Не бисмо то учинили сада. Можда ћемо то учинити касније, рекао је.

Секретарка за штампу Беле куће Керолајн Ливит рекла је за Axios да Трамп "мудро све опције које су му доступне држи отвореним и не искључује ништа".

Америчко-израелски напади на иранска нуклеарна постројења прошлог јуна оставили су иранске залихе уранијума под рушевинама, а Иранци сами од тада нису успели да дођу до њих, тврде амерички и израелски функционери. Удари су такође, наводи Равид, уништили готово све иранске центрифуге, а нема доказа да је са обогаћивањем уранијума настављено.

Амерички и израелски функционери кажу да се већина залиха налази у подземним тунелима нуклеарног постројења у Исфахану, док је остатак подељен између Фордова и Натанза. У првим данима рата САД и Израел извели су нападе на Натанз и Исфахан који су, чини се, имали за циљ запечате улазе, вероватно како би спречили премештање било каквог материјала.

САД и Израел сматрају иранских 450 килограма 60-постотно обогаћеног уранијума озбиљном претњом јер би требало само неколико недеља да се обогати до нивоа за производњу оружја. Кад би цела залиха материјала била обогаћена 90 одсто, то би било довољно материјала за 11 нуклеарних бомби.

- Присуство специјалних снага на терену за Трампа није исто што и оно што то значи за медије, каже високи амерички дужносник за Axios.

- Мале мисије специјалних операција - не улазак великих снага, додао је други извор.

- Оно о чему се расправљало није се разматрало у смислу чизме на терену, рекао је трећи извор.

- Људи одмах помисле на Фалуџу. То није оно о чему се расправљало, рекао је он.

Ипак, осим питања урана, како извештава Равид, функционери администрације рекли су за "Axios" да се расправљало и о заузимању острва Карг, стратешког терминала одговорног за отприлике 90 одсто иранског извоза сирове нафте.