Трамп у офанзиви: Ове земље су следећа мета САД после Венецуеле

Други мандат америчког председника Доналда Трампа обликују његове амбиције у спољној политици.

Остварио је претње Венецуели, ухапсивши њеног председника Николаса Мадура и његову жену у њиховом чврсто утврђеном комплексу у Каракасу током драматичног ноћног упада.

Кад је описивао ову операцију, Трамп је одувао прашину са Монроове доктрине из 1823. године и њеног обећања о америчкој надмоћи на западној хемисфери, преименовавши је у „Донроову доктрину“.

Ево неколико упозорења које је последњих дана изрекао другим земљама у орбити вашингтонских интереса.

Гренланд

САД већ имају војну базу на Гренланду - Свемирску базу Питуфик - али Трамп жели читаво острво.

- Гренланд нам треба са становишта националне безбедности - рекао је новинарима, додавши да је регион „пун руских и кинеских бродова који се налазе свуда“.

Огромно арктичко острво, део Краљевине Данске, налази се на око 3.200 километара североисточно од САД.

Богато је ретким земним минералима, који су кључни за производњу паметних телефона, електричних возила и војне машинерије.

Кинеска производња ретких минерала тренутно далеко надмашује америчку.

Гренланд заузима и кључну стратешку локацију у Северном Атлантику, пружајући приступ све важнијем Арктичком кругу.

Док се поларни лед топи у предстојећим годинама, очекује се да се отворе нови пловни путеви.

Премијер Гренланда Јенс Фредерик Нилсен одговорио је Трампу описавши идеју о америчкој контроли над острвом као „фантазију“.

- Доста је било притисака. Доста је било инсинуација. Доста је било фантазија о анексији.

- Отворени смо за дијалог. Отворени смо за разговоре. Али то се мора догодити кроз одговарајуће канале и уз поштовање међународног права - рекао је он.

Колумбија

Свега неколико сати после операције у Венецуели, Трамп је упозорио колумбијског председника Густава Петра да „пази шта ради“.

Сусед Венецуеле на западу, Колумбија је дом значајних нафтних резерви и крупан је произвођач злата, сребра, смарагда, платине и угља.

Уједно је и кључно чвориште регионалне трговине дрогом, претежно кокаина.

Откако је Америка у септембру почела да гађа бродове на Карибима и у источном Пацифик, рекавши, без доказа, да они превозе дрогу, Трамп се нашао у све агресивнијем спору са левичарским председником земље.

САД су увеле санкције Петру у октобру, рекавши да дозвољава картелима да „цветају“.

Говорећи из Председничког авиона 4. јануара, Трамп је рекао да Колумбију води „болестан човек који воли да прави кокаин и продаје га Сједињеним Америчким Државама“.

- Неће то радити још веома дуго - рекао је.

Упитан да ли ће САД извршити операцију на чијој ће се мети наћи Колумбија, Трамп је одговорио: 

- Звучи ми добро.

Историјски гледано, Колумбија је била близак савезник вашингтонског рата против дроге, добијајући стотине милиона долара годишње у војној помоћи за борбу против картела.

Иран

Иран се тренутно суочава са масовним антивладиним протестима, а Трамп је упозорио током ноћи да ће власти тамо бити „ударене веома снажно“ ако још демонстраната буде страдало.

- Веома помно пратимо шта се дешава.

Ако буду почели да убијају људе као што су то чинили у прошлости, мислим да ће их Сједињене Америчке Државе ударити веома снажно“, рекао је новинарима у председничком авиону.

Иран теоретски не потпада под оквире дефинисане у „Донроовој доктрини“, али је Трамп упркос томе раније већ претио иранском режиму даљом акцијом, након што је погодио његова нуклеарна постројења прошле године.

Ти удари су уследили пошто је Израел покренуо масовну операцију са циљем обезглављивања иранске способности за прављење нуклеарног оружја, која је кулминирала 12-дневним сукобом Израела и Ирана.

На састанку у Мар-а-Лагу Трампа и израелског премијера Бењамина Нетањахуа прошле недеље, речено је да је Иран био у самом врху њиховог дневног реда.

Амерички медији су такође известили да је Нетањаху потегао питање потенцијалних нових удара на Иран 2026. године.

Мексико

Трампов долазак на власт 2016. године био је дефинисан његовим позивима да се „изгради зид“ дуж јужне границе са Мексиком.

Првог дана по повратку на дужност 2025. године, потписао је извршну наредбу за преименовање Мексичког залива у „Амерички залив“.

Он често тврди да мексичке власти не чине довољно да би зауставиле прилив дроге или илегалних имиграната у САД.

Трамп је 4. јануара рекао је да дрога „протиче“ кроз Мексико и да „ћемо морати да урадимо нешто по том питању“, додавши да су тамошњи картели „веома снажни“.

Мексичка председница Клаудија Шајнбаум јавно је одбацила могућност било какве америчке војне акције на мексичком тлу.

Куба

Ова острвска земља, само 145 километара јужно од Флориде, под америчким је санкцијама од раних 1960-тих.

Одржавала је блиске односе са Венецуелом Николаса Мадура.

Трамп је сугерисао у недељу да америчка војна интервенција ту није потребна, зато што је Куба „спремна да падне“.

- Мислим да никаква акција није потребна - рекао је.

- Изгледа да она свакако пада.

- Не знам да ли ће издржати, али Куба тренутно нема прихода - додао је.

- Све приходе су добијали од Венецуеле, од венецуеланске нафте.

Амерички државни секретар Марко Рубио, син кубанских имиграната, одавно позива на смену режима на Куби.

- Кад председник говори, боље би вам било да га схватите озбиљно.

- Да живим у Хавани, и да сам у влади, забринуо бих се - бар мало - рекао је Рубио новинарима 3. јануара.

Србија Danas/BBC на српском