Трампове амбиције у Ирану: Први циљ је скоро постигнут, а ево шта следи - стручњаци разоткривају планове САД и Израела
Циљеви Америке и Израела у Ирану, стручњаци за Дојче веле анализирали колико су реални.
САД и Израел су објавили да желе смену власти у Ирану, као и уништење нуклеарног програма, балистичких капацитета и морнарице те земље.
Дојче веле (DW) је питао стручњаке да ли су то реални циљеви.
Ударе на Иран је Израел описао као „превентивне“, а амерички председник Доналд Трамп је говорио о "одбрани америчког народа" због "непрестаних претњи" иранског режима.
- Осигураћемо да Иран не стекне нуклеарно оружје - рекао је.
Када се томе додају позиви народу Ирана да збаци режим, познаваоци прилика рачунају са дужим сукобом. Али, како ће се завршити?
Први циљ: Смена режима
Нејасно је како Доналд Трамп мисли да изведе смену режима уколико се држи принципа да неће слати копнене снаге.
Но, после потврде да је убијен врховни вођа Али Хамнеи као и низ других високих званичника, нема сумње да је један од циљева бомбардовања знатно слабљење врха режима.
- Кад завршимо, преузмите власт. На вама је да је узмете. То ће вероватно бити ваша једина шанса генерацијама“, поручио је Трамп људима у Ирану.
Стручњаци са којима је DW причао пре потврде да је Хамнеи мртав имају сумње да ће смена режима поћи за руком.
- С обзиром да се људи добро сећају репресије, тешко је да ће се десити спонтана побуна ако режим не буде и структурно ослабљен - каже Шахим Модареш, аналитичар за безбедност који живи у Италији.
Маркус Шнајдер, стручњак Фондације „Фридрих Еберт“, мисли да без копнених трупа нема смене режима.
- Треба много фантазије да се замисли сценарио који пропагира Трамп, да Американци ударају само из ваздуха, а да онда, усред рата, иранско становништво дигне устанак.
- Али, ако је прави циљ смена режима - додао је, онда бих претпоставио да ће рат трајати дуже – могуће више месеци. И поставиће се питање колико је режим отпоран.
Модареш подсећа да је Трамп понудио "имунитет" припадницима Револуционарне гарде који се предају. То је класичан начин да се подстакне дефетизам, каже аналитичар.
Нека врста „предаје“ припадника моћне паравојске је замислива, додаје Модареш, само уколико се систем власти већ буде распадао.
А шта ако не успе?
Сара Керманијан, која истражује међународне односе на Универзитету у Сасексу, каже да ће последице сносити само недужни грађани Ирана.
- Рањена, али недирнута држава би могла одговорити још јачом репресијом - каже она за DW, посебно ако режим процени који су делови друштва поздрављали овај спољни притисак на Иран."
Други циљ: Нуклеарни програм
После 12-дневног сукоба у јуну прошле године, Трамп је већ био објавио да су САД ваздушним нападима „збрисале“ иранска нуклеарна постројења и постигле циљ.
Маркус Шнајдер зато опет исте разлоге за напад назива „изговором“.
- Ирански нуклеарни програм је успорен прошле године. Неки кажу успорен за пар месеци, неки кажу на пар година. Али не верујем да може бити елиминисан – јер знање, како да се граде центрифуге за обогаћивање уранијума, не може се уништити бомбама - рекао је он за DW.
У сличном тону о „изговору“ за нападе говори Диба Мирзеи из Немачког института за глобалне и регионалне студије (ГИГА).
- Тренутно није било практичне опасности од Ирана - каже ова познаватељка када је у питању нуклеарни програм.
Управо су се у Женеви били водили преговори о томе, али нису донели опипљиве резултате.
Са друге стране, Шахим Модареш каже да ће нуклеарно наоружани Иран увек бити сматран „неприхватљивим“ у Израелу и САД и да то не зависи од тога ко је на власти.
- Спречавање нуклеарног наоружавање је зато стратешки циљ, а не политичка преференција - наводи Модареш за DW.
Трећи циљ: Уништење балистичких постројења
Неки стручњаци мисле да САД и Израел тренутно више страхују од балистичких капацитета Техерана.
И прошле и ове године је Иран показао да његове ракете могу да погоде америчке војне базе као и циљеве у Израелу.
- Оперативно се могу гађати фабрике за производњу, складишта и напасти ланац чврстог горива за пројектиле - каже Модареш. "Ипак, технолошко знање се не може бомбардовати."
Његов закључак је да се тешко Иран може сасвим одвојити од балистичких ракета, али да се може успорити и трајно нарушити обим наоружања.
Шнајдер се са тиме слаже.
- То је домаћа индустрија, дакле нема увезених ракета. Иран је у стању да сам производи. Наравно, могуће је уништити тренутни арсенал, али питање је колико ће то потрајати и ко ће све страдати.
Четврти циљ: Уништење морнарице
Шнајдер мисли да ће САД лакше разорити иранску морнарицу.
- То је војно могуће. Али ваља знати да Иранци имају много малих бродова, па се не може све уништити за недељу дана.
Стручњаци указују да је оправдање за удар на поморске снаге Ирана стална напетост у Ормуском мореузу, најважнијем путу светске нафте.
- САД би могле озбиљно да наштете иранским поморским снагама и тако знатно смање њихову могућност да ометају морски саобраћај - додаје Керманијан.
Саговорници DW очекују барем још неколико седмица рата, можда и неколико месеци. Тек ће онда бити време да се подвуче црта.
Извор: Србија Данас/Дојче веле