Тројански коњ Хладног рата: Совјетско уметничко дело шпијунирало Америку 7 година (ФОТО/ВИДЕО)

Уређај за прислушкивање, скривен у уметничком делу 1945. године, америчка безбедносна служба није открила чак седам година, али то није једини случај злоупотребе уметничких предмета за шпијунажу.

Пре осамдесет година, у последњим недељама Другог светског рата, група руских извиђача је америчком амбасадору у Москви поклонила ручно резбарен Велики печат Сједињених Америчких Држава (САД), у његовој званичној резиденцији, вили која се зове Спасо хаус.

Поклон је симболизовао савез и сарадњу САД-а и Совјетског Савеза у рату, а амерички амбасадор Вилијам Ејверел Хариман га је поносно окачио у његовој кући, где је стајао све до 1952.

Међутим, ни амбасадор ни његово обезбеђење нису знали да је у печат био уграђен тајни уређај за прислушкивање, који су амерички техничари касније прозвали „Ствар" (The Thing).

Уређај је прислушкивао дипломатске разговоре пуних седам година.

Совјети су искористили наизглед безазлени уметнички предмет да се инфилтрирају међу непријатеље и стекну стратешку предност, и тако извели најдомишљатији трик још од Одисејевог Тројанског коња.

Али ово је истинита прича, иако можда изгледа као сценарио шпијунског романа.

Амерички техничари су схватили да је ручно резбарен Велики печат у ствари био „невидљиво ухо", које је прислушкивало поверљиве разговоре амбасадора иза затворених врата.

Како је 'Stvar' радила?

Џон Литл, 79-годишњи стручњак за контрашпијунажу, годинама је био задивљен овим уређајем, па је чак направио и сопствену реплику.

Документарни филм о Литловом изузетном раду приказан је ове године, а прва јавна пројекција у мају је била распродата.

Технологију која је примењена у уређају описује музичким језиком.

Литл каже да је направљен од цеви налик оним на оргуљама, и мембране „попут коже бубња, која вибрира на људски глас".

А све је то сабијено у сићушан предмет који изгледа као игла за шешир, који није откривен током провере јер није имао „никакву електронику ни батерију, и није се загревао".

Израда таквог уређаја захтевала је изузетну прецизност, ону која је потребна „за нешто између швајцарског сата и микрометра".

Историчар Х. Кит Мелтон каже да је у то време 'Stvar' „уздигла науку о аудио прислушкивању на ниво за који се до тада сматрао недостижним".

У резиденцији америчког амбасадора, 'Stvar' би се активирала само када би се укључио даљински предајник, који је био постављен у оближњој згради.

Он је слао високофреквентни сигнал који би се враћао у виду вибрација које је хватала антена уређаја уграђеног у печат.

Уређај је откривен тек 1951. када се британски војни радио-оператер који је службовао у Москви случајно укључио на тачну таласну дужину коју је користила 'Stvar' и чуо разговоре из удаљене просторије.

Следеће године амерички техничари су детаљно претражили резиденцију амбасадора и тек после тродневног претреса, открили су да је ручно резбарен Велики печат заправо био невидљиво уво које је прислушкивало поверљиве дипломатске разговоре.

Уметност у служби шпијунаже

- Дуго је наша земља успевала да добије конкретне и веома важне информације које су нам дале одређене предности... током Хладног рата, рекао је Вадим Гончаров, један од руских техничара који је управљао уређајем, коментаришући успех 'Stvari'.

И до данас, нико осим совјетских обавештајаца не зна колико је још уређаја сличних овом Совјетски Савез у то време користио за шпијунирање Запада.

Али успех 'Stvari' као уређаја за прислушкивање био је само делимично захваљујући његовој техничкој оригиналности.

Уређај је био ефикасан јер је искористио културне ставове према уметничким предметима.

Уметничка дела и декоративне предмете, људи често доживљавају као пасивне симболе престижа или занимања за културу.

Совјетска обавештајна служба је управо ту претпоставку искористила као оружје у виду Великог печата од јаворовог дрвета.

Али, ово није једини пример употребе уметничког дела у сврху шпијунаже, обмане и војне стратегије.

Осим што је насликао Мона Лизу, Леонардо да Винчи је такође пројектовао тенкове и опсадно оружје, а фламански уметник Петер Паул Рубенс био је шпијун у време Тридесетогодишњег рата.

Током Првог и Другог светског рата, уметници из разних земаља су осмишљавали операције камуфлаже и обмане, а Ентони Блант, британски историчар уметности (и званични кустос Краљевске уметничке збирке), био је совјетски шпијун током Другог светског рата и на почетку Хладног рата.

У случају уређаја Ствари, важну улогу је одиграла и музика.

Генијални изумитељ овог уређаја Лав Сергејевич Термен, који је на Западу познат као Леон Теремин, био је руски проналазач и изузетно надарен музичар.

Осмислио је први електронски музички инструмент на свету, назван по његовом творцу - теремин.

Теремин се свира без физичког додира инструмента, јер се покретима руку око његових антена одређује висина и јачина тонова.

Његов узнемирујући звук постао је заштитни знак филмске музике америчких научно-фантастичних остварења 1950-их, нарочито филма Дан када је Земља стала (The Day the Earth Стоод Still) из 1951, који се често тумачи као парабола о параноји Хладног рата.

После откривања 'Stvari', америчке обавештајне службе су је држале у строгој тајности.

Међутим, у мају 1960. године, на врхунцу трке у нуклеарном наоружању, амерички шпијунски авион У-2 је оборен изнад Русије.

Догађај је изазвао дипломатску огорченост, а представници Стејт департмента су јавно изложили случај Великог печата на седници Савета безбедности Уједињених нација (УН) да докажу да шпијунажа у Хладном рату није била једнострана.

Подметање уређаја за прислушкивање у резиденцију америчког амбасадора је био толико сраман безбедносни пропуст да је „било потребно обарање шпијунског авиона да се случај 'Stvari' изнесе у јавност", каже Џон Литл.

Ипак, техничка генијалност уређаја никада није откривена широј јавности.

Иза затворених врата, уређај је детаљно проучавала британска контраобавештајна служба, која му је дала кодно име SATYR.

Технички детаљи уређаја чувани су као државна тајна све до 1987, када је бивши официр безбедности Питер Рајт открио све у његовим мемоарима Spycatcher.

Уређај 'Stvar' заокупља пажњу историчара због његове невероватне техничке софистицираности за то време и начина на који је обликовао шпијунску тактику Хладног рата.

Истовремено разоткрива и мање познату и мрачнију страну високе културе, света изван заштићеног и ушушканог сјаја оперских кућа и уметничких галерија, у којем класични музичари осмишљавају уређаје за прислушкивање, а ручно резбарена уметничка дела служе као инструменти за прикупљање војно-обавештајних података.

Извор: Србија Данас/BBC