ПРОЈЕКАТ КОЈИ БИ МОГАО ЈАКО ДА УЗДРМА РУСИЈУ: Ердоган дао зелено светло, Путину НАТО више није једина брига
Црно море има огромну стратешку улогу
Прича о Истанбулском каналу се не смирује ни после скоро две недеље од најаве турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је најавио да у јуну креће у реализацију овог мегалманског пројекта. Истанбулским каналом са посебном пажњом прати и Израел.
УЗ ОВАЈ МИНЕРАЛ СПРЕЧИТЕ ГОМИЛУ БОЛЕСТИ: Изузетно важан за функцију штитне жлезде!
ХАЈДЕМО У ПЛАНИНЕ ЈЕР ТАМО НЕМА ЗИМЕ: Голишаве девојке и младићи се у купаћим костимама скијали (ВИДЕО)
ПАНДЕМИЈА НИЈЕ ГОТОВА: Ситуација далеко од повољне, СЗО продужила глобално здравствено ванредно стање
Аутор текста Зви Барел у листу Харец написао је занимљиву геополитичку анализу о каналу који ће уздрмати регион и како ће Русија реаговати на ову градњу. Оно што највише брине Москву јесте опција да ће НАТО флота можда добити нову бржу руту за улазак пловила Алијансе у Црно Море које постаје предмет ривалитета.
Зви Барел своју причу започео је 2010. године када је заменик министра спољних послова Израела Дани Ајалон покренуо буру када је на једном од састанака дао тадашњем турском амбасадору Ахмет Огузу Челиколу да седи на ниској столици. Побринуо се и да целу ситуацију фотографи овековече. Наредног месеца амбасадор је због овог понижења напустио Израел. Три месеца касније уследио је напад израелских командоса на турску флотилу која је кренула у пробој блокаде Газе коју је са мора спроводила израелска морнарица. Напад на овај конвој био је повод да дипломатски односи са Турском буду прекинути.
Силчна ситуација пише Барел догодила се у Турској овог месеца када се турски председник Реџеп Тајип Ердоган сусрео у својој луксузној палати са председником Европског савета Шарлом Мишелом и председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен. Састанак је био планиран недељама унапред. То је требало да буде критични састанак о питањима која изазивају сталну тензију између Европске уније и Турске. Испоставило се да је то била фарса. Док су Ердоган и Мишел седели на столицама, Урсула је безуспешно тражила своју столицу. Комесар је устао, слегао раменима и сео на оближњу софу. Нико из турске делегације није се потрудио да устане и донесе столицу за шефицу Европске комисије...
Сви познаваоци прилика на Блиском истоку се слажу да је ово била још један споредна приредба у рату увреда који траје на релацији Брисел-Анкара, где Ердоган успешно побеђује у уценама и вербалном рату против ЕУ. У прилог томе говори и то што ЕУ треба већ пуних шест месеци да расправи на захтев Грчке како реаговати на турско бушење нафте и гаса у водама источног медитерана, где је Грчка изјавила да полаже право на економску зону у том делу Медитерана. Упозорења, претње, па и разговори били су узалудни јер је Турска наставила истраживања и бушења.
Барел сматра да Турска уводи и новог играча у своју игру. Тај играч се зове Украјина. Наиме, Ердоган се састао са украјинским председником Володмиром Зеленским и рекао да подржава Украјину, противи се руској сецесији Крима и тражи услове за мир у региону. А кулиминација је уследила продајом дронова "Бајрактар" Украјини.
Русија на ове ове потезе Ердогана није седела скрштених руку. Прво је све комерцијалне летове од Москве према Истанбулу смањила на само два пута недељно до средине јуна. Објашњење је званично било због експлозије броја заражених коронавирусом. То је за повод имало да 500.000 руских туриста који посећују Турску и остављају значајни новац у овој земљи морали су да октажу своје аранжмане што је било значајни ударац на Турску економију.
Со на рану Анкаре сипана је кад је Москва навела да Турска није "стратешки савезник", већ "близак пријатељ". Неки сматрају да ови потези су Турке подсетили на оштре санкције које је Русија увела турској економији 2015. због обарања руског борбеног авиона Су-24 уз сиријиско-турску границу.
А где је у свему томе Истанбулски канал, и какве он везе има са ЕУ и Русијом?
Барел, наоводи да је ова идеја о каналу поникла у 1990-тим годинама 20 века. Циљ је био да се реши гужва у Босфору. Ердоган у јавности образлаже економске разлоге за свој мегаломански план. Економски стручњаци наводе да би повећање промета кроз нови канал донело Турској десетине милијарди долара од такси чистог новца за пролазак страних бродова. Такође незапосленост која сада износи само 13 посто била би значајно смањена јер би канал отворио десетине хлиљада нових радних места што у производном сектору, тако и у услужним делатностима, које би никле дуж прокопаног канала.
Испада како пише Харец да нису економски аспекти канала ти који сметају Русији и Бриселу и земљама које се граниче са Црним морем. Сада саобраћај кроз канал регулише конвенција из Монтреја донета 1936, која детаљно уређује пролаз кроз канал врста бродова и количина терета која може бити превезена. Посебна пажња посвећена је и пролазу ратних бровоа из Средоземног у Црно Море и обратно.
Како аутор анализе оцењује канал би био добра вест за Сједињене Државе, који би ако канал буде прокопан по одговарајућој цени без позивања на конвенцију пребаце ратне бродове из Средоземног у Црно Море, ако избије (хипотетички гледано) рат са Русијом. Међутим, овде постоји и једно АЛИ. Вашингтон би морао да начини одговрајуће уступке Турској попут одустајања од кампање притиска куповине С-400 од Москве. Такође и Бајденова администрација би морала да игнирише крешња људских права у Турској, као и војно решавање курдског проблема.
Е, сад у целу причу Израелци уводе и Кину која је како наводи Харец. наиме, Кинези су 2011. године били заинтересовани за канал још док су планови били идеја на папиру. Турски медији извештавају да кинеске компаније планирају да подснесу чак четири понуде у градњи овог Ердогановог пројекта. Очекује се да ће Кинеска банка бити та која ће преузети финансијске гаранције за иградњу овог канала.
Наводно, улагање у канал стиже због Турског прећуткивања проблема Кине са Ујгурском мањином. У прилог томе иде и пропаст опозиционог закона, који је Ердоганова Партија правде и развоја саботирала успостављање парламентарног одбора за истрагу кинеских злочина против човечности против Ујгура.
Прича о каналу долази у тренутку када Турска трпи најгору економску кризу и четвртим таласом корнавируса са 56.000 оболелих дневно.
Ердоган са каналом жели да Турску претовори у регионалну силу од које ће зависити и Русија и Сједињене Државе.
С друге стране Турска ради и на побољшању односа са Египтом и Израелом. Са Египтом постоји велики број проблема од којих је најбитнији изручење припадника "Муслиманске браће" Египту који су деловали против египатског председника Абдел-Фатех ал-Сисија.
Е сад, врартимо се на почетак какве везе има случај Ајалона и чувеног ртрика са столицом, са којим је понизио турског амбасадора. Ердоган како пише Харец чини се да је почео да преписује медот Израела како би одвукао људе од стварних проблема. Неки турски и западни аналитичари верују да је Истанбулски канал намењен јачању Ердоганове слике као лидера који може победити ЕУ, Русију и Сједињене Државе, без обзира на комбинацију коју прави са наведенима.
Њихова анализа појачана је најновијим анкетама, које показују подршку владајућој странци на мање од 30 процената. Иако су председнички избори тек 2023. године, Ердоган мора да појача своју свакодневну владавину. Као део овог напора, Ердоган и његова странка раде у парламенту на уклањању прокурдског ХДП-а пре следећих избора хапшењем својих чланова и захтевањем да им се укине парламентарни имунитет. Влада покушава да одврати људе од пораста цена метеора популистичким средствима попут бесплатног кромпира и лука за оне који су у потреби. Министар здравља Фахретин Коца одговорио је на кризу коронавируса похваливши кинеску вакцину. Али, мање од 12 милиона од 80 милиона људи у земљи је до сад вакцинисано, вакцинација старијих од 40 година планирана је да се заврши до јуна.
Недостатак и неуспеси турске вакцине у дистрибирање прати високу стопу инфекције. У међувремену, Ердоган се обавезао да ће послати 150.000 доза у Либију. Сви ови проблеми треба да магично нестану у водама Истанбулског канала.