СЛЕДЕ НАЈВАЖНИЈИ ИЗБОРИ У ИСТОРИЈИ ТУРСКЕ: Четири кандидата и никад неизвеснија трка - Одговор на ових пет питања може пресудити победника

Од економије која "посрће" до миграционе политике, листа питања која ће окупирати кампању проширена је недавним земљотресом који је усмртио 50.000 људи и разорио градове широм југа и југозапада земље. Бирачи ће одлучивати да ли да задрже садашњу власт на челу са председником Реџепом Тајипом Ердоганом или ће се уместо тога одлучити за промену руководства са седиштем у Анкари.

Шта све треба да знате о турској политици, странкама које учесвују на изборима, водећим личностима и "врућим" темама док се и политичари и грађани спремају за излазак на гласање.

За шта се гласа 14. маја?

Грађани Турске гласаће средином маја где ће се бирати и нови председник, али и 600 посланика у парламенту. Уколико у првом кругу председничких избора ниједан кандидат не обезбеди најмање 50 одсто гласова, други круг ће бити одржан 28. маја и у њему ће ривали бити двојица првопласираних из првог круга.

Око 61 милион бирача има право гласа, а процењује се и да ће три милиона бирача у иностранству вероватно гласати унапред, између 27. априла и 9. маја. Гласање 14. маја почеће у 8 сати ујутру, а биралишта се затварају у 17 сати по локалном времену.

Сви политичари и странке морају да заврше своје кампање у 18 сати дан раније, након чега почиње изборна тишина. Очекује се да ће први резултати бити познати до 23.59 на дан избора, а у поноћ престају изборне забране и емитери ће почети да објављују незваничне прелиминарне резултате.

Традиционално, победник у трци за председника прогласиће победу у раним јутарњим часовима, када буде пребројана већина гласачких листића.

Новоизабрани председник обратиће се јавности победничким говором. Међутим, објављивање коначних резултата од стране Врховног изборног већа може потрајати неколико дана, или чак читаву седмицу.

Председнички и парламентарни избори одржавају се истог дана на сваких пет година.

Ко су кандидати за председника?

Када је реч о председничким изборима, на гласачком листићу наћи ће се имена четворице кандидата, који су сви успели да обезбеде 100.000 потписа потребних за кандидатуру.

Прво име је од њих је Реџеп Тајип Ердоган. Актуелни председник Турске суочиће се са најтежим тестом током своје двадесетогодишње власти. Оснивач и лидер Партије правде и развоја (АКП) води земљу откако је постао премијер 2002. године.

Именован је за председника од стране парламента 2014. године, његова овлашћења су била само симболична у теорији, иако би критичари рекли да је он успоставио де фацто председнички систем од доласка на функцију, пише Euronews. Рефереднум из 2017. отворио је пут председничком систему, а 2018. сва овлашћења владе предата су изабраном председнику Ердогану.

Ердогана (69) критикују због монополизовања моћи и "утишавања" оних који нису сагласни са њим, као и због тога што је Турску удаљио од Ататурковог секуларног плана, који је гурнуо ислам у страну.

Кемал Киличдароглу је следећи на листи. Реч је о главном опозиционом лидеру у земљи већ 13 година и широко се верује да има велике шансе да први пут победи у трци. 

Лидер Републиканске народне партије (CHP), Киличдароглу је кандидат Националне алијансе. Након низа пораза од Ердогана и АКП, поновно преузимање власти у општинама на локалним изборим 2019. од стране CHP био је први сигнал пада подршке Ердогану. 

Чини се да погоршана економска ситуација у земљи иде на руку Киличдароглуу. Неки 74-годишњег пензионисаног државног службеника називају "турским Гандијем", други га критикују због недостатка политичке харизме и због опструкције политичара из сопствене странке које се сматра да имају велике шансе да победе на изборима.

Мухарем Инџе је такође кандидат. Лидер је десничарске, националистичке Отаџбинске партије и добро познаје председничку трку. Он други пут стаје на црту Ердогану након последњих председничких избора 2018. године. 

Inndže је био члан CHP-a и кандидат главне опозиционе странке у то време. Међутим, његов "нестанак" у изборној ноћи доживљен је као издаја, а његова "незванична" порука на Воцапу "човек је победио", прихватање пораза, била је кап која је прелила чашу његовим присталицама.

Основао је Отаџбинску странку (МП) након оставке у CHP 2021. 

Упркос позивима да се повуче са опозиционог крила, Инџе је уверен да ће проћи у други круг. Овог 58-годишњег кандидата критикују што дели гласове и тако игра на Ердоганову руку.

На крају, ту је и Синан Оган, ког је номиновала Алијанса предака, а који је био члан Партије националистичог покрета (МХП).

Он је други пут разрешен из странке 2017. године, након што се вратио након што је добио тужбу против искључења 2015. године. Сада независни политичар, 55-годишњак је мање познат у јавности од осталих кандидата. Био је члан парламента између 2011. и 2015. године.

Које странке и савези учествују?

Можда и најкомликованији део трке су парламентарни избори. Овде ће бирачи имати дугачак гласачки листић са списком од чак 32 политичке странке.

Турска је подељена на 87 вишечланих изборних јединица које бирају одређени број представника у зависности од броја становника сваке изборне јединице. Укупно се бира 600 посланика, али компликованости овде није крај.

Неки градови су традиционална упоришта за одређене странке без обзира на то ко су кандидати. Дакле, да би повећале своје шансе за освајање мандата, неке странке на своје изборне листе укључују кандидате из других партија.

Да би странка била заступљена у парламенту, мора да пређе цензус који избоси седам одсто. Свака странка која не може да добије довољно гласова и даље може да се придружи парламенту ако је чланица савеза који достигне цензус од седам одсто.

Народну странку тренутно формирају четири странке: владајућа Партија правде и развоја (АКП), Партија националистичког покрета (МХП), Партија великог јединства (BBP) и Партија новог благостања (ИРП).

Националну алијансу главног опозиционог блока, са друге стране, чини шест партија: Републиканска народна партија (CHP), Добра страна (ИИИ), Партија благостања (СП), Партија будућности (ГП), Демократска партија (ДП) и Партија демократије и напретка (ДЕВА).

Савез рада и слободе је у теорији формиран од две партије Зелене левице (ИСП) и Радничке партије Турске (ТИП). Међутим, партијска листа ИСП се састоји од кандидата из четири различите странке.

Прокурдска Народна демократска партија (ХДП) која је заузела треће место на прошлим изборима и тренутно се суочава са могућим затварањем, учествоваће у оквиру ИСП.

Унија социјалистичких снага окупља Леву партију (СОЛ), Комунистичку партију Турске (ТКП) и Комунистички покрет Турске (ТКХ).

Партија победе (ЗП) и Партија правде (АП) учествују на изборима у оквиру Савеза предака.

Обећања у кампањи

Осим ако не дође до великог изненађења, готово је извесно да ће Ердоган или Киличдароглу боравити у председничкој палати током следећег мандата. А уколико се настави образац са претходних избора, већину места ће заузети три савеза: Национални, Народни и Савез рада и слободе.

Ердоган је своју кампању базирао на визији "Век Турске". Он ће представити пројекте које је АКП реализовала у последњих 20 година, а очекује се да ће нови планови за реконструкцију "зоне катастрофе" доћи у први план.

На једном догађају у октобру прошле године, актуелни лидер је већ споменуо да је његов главни циљ промена устава, рекавши да амандмани до сада нису били довољни.

Са друге стране, главна опозиција обећава да ће поништити многе од Ердоганових потписаних политика и навела је своје изборне "завете" под девет главнх тачака: истицање правде, борба против корупције и образовање су неки од главних приоритета.

Опозиција жели да демонтира Ердоганово извршно председништво у корист претходног парламентарног система. Најупечатљивија од њихових обечања односе се на економску и миграциону политику. Алијанса обећава смањење инфлације на једноцифрене бројке за две године и повећање националног дохотка по глави становника пет пута.

Такође су се обавезали да ће послати два милиона Сиријаца назад у своју земљу у року од две године, на добровољној основи.

Објављујући снимак уживо из своје кухиње, Киличдароглу обећава борбу против корупције и обећава да ће побољшати слободу. Ако преузму власт, Турска ће се поново придружити Истанбулској конвенцији, како каже, која има за циљ да спречи родно засновано насиље, заштити жртве и казни починиоце.

Такође, одустаће се од планова за Истанбулски канал, председничка палата у Анкари биће отворена за јавност, а нова адреса председника биће стара палата Чанкаја.

Шта показују анкете?

Предвиђања о резултатима указују на тесну трку, што није изненађујуће када је реч о Ердогану и Киличдароглуу. Ове анкете указују на могућу промену власти после више од две деценије. Међутим, многи су скептични према анкетама и верују да га Ердоганова основна заједница неће издати.

На основу најновијих извештаја четири од пет истраживачких агенција, Киличдароглу је испред Ердогана у појединачним цифрама. Међутим, бројке такође указују на други круг. 

Према последњим истраживањима јавног мнења које је спровело 11 различитих компанија, АКП води у трци са преко 32 одсто гласова, а следи CHP за које се предвиђа да ће освојити око 27,6 одсто, ХДП је на трећем месту са око 10,7 одсто.

Владајућа АКП губи тло под ногама против опозиције, пише Euronews.

Гледајући укупне гласове два супротстављена блока, Национална алијанса предњачи у анкетама са 42,2 одсто, док би Ердоганова Народна алијанса требало да добије 40,6 одсто.

Шта ће утицати на бираче?

Без сумње, висока инфлација и економска криза су на врху изборних дебата у земљи. Према Турском институту за статистику (ТУИК) годишња инфлација је 2022. била 64,27 одсто, али независна група за истраживање инфлације (ЕНАГ) тврди да је ова цифра у стварности била више него дупла, по стопи од 137,55 одсто.

Растући трошкови живота, посебно у стамбеном сектору и стопа незапослености су најважнија питања на дневном реду бирача. Одговор власти и начин на који се поступало приликом разорног земљотреса такође ће се одразити на гласачке кутије.

С обзиром на то да је Турска земља са највећим бројем избеглица, не чуди што бирачи сматрају да је миграција још једно важно питање. Нека истраживања показују да се антимигрантско расположење повећало као и број миграната.

Ердоганови критичари кажу да је његова влада угушила неслагање, угрозила права и ставила правосудни сисем под своју власт, што су оптужбе коју су негирали званичници који кажу да је држава штитила грађане пред јединственим безбедносним питањима, укључујући покушај државног удара 2016. године.

На крају, али не и најмање важно, ситуација изазвана земљотресима на југоситоку земје повећала је забринутост због потенцијалних неправилности роком избора.