ИСТОРИЈА КРВОПРОЛИЋА У НАГОРНО-КАРАБАХУ: Рат који прети да постане глобалан!
Азербејџан је 27. септембра 2020. године започео агресију на Нагорно-Карабах, што је довело до огромних цивилних жртава и великог броја расељених људи
Током последњих дана септембра 2020. године, медији су извештавали о ескалацији сукоба у Нагорно-Карабаху. То је територија којом већином управља Република Арцах (бивша Република Нагорно-Карабах), де фацто независна држава са јерменском етничком већином. Ипак, Уједињене Нације су је признале као део Азербејџана, иако је ову резолуцију подржало 39 држава, док је 7 држава гласало против (Ангола, Јерменија, Француска, Индија, Руска Федерација, Сједињене Државе, Вануату), уз 100 уздржаних.
ДРАМА КОД ОБАЛА КИПРА: Избио невиђени инцидент, руски сухој их није испуштао из вида!
ТОТАЛНА МОБИЛИЗАЦИЈА У ЈЕРМЕНИЈИ: У Карабаху ће ратовати један посебно формиран одред!
РУСИЈА ЗАГРМЕЛА НА ТУРСКУ! Москва се умешала у рат: Злокобни плаћеници да се врате одакле су дошли
Као одговор на наводне нападе, чланови Савета безбедности Уједињених нација "изразили су забринутост због извештаја о великим војним акцијама дуж контактне линије у зони сукоба Нагорно-Карабах. Они најоштрије осуђују употребу силе и жале због губитка живота и данка цивилног становништва". Даље, "изразили су подршку позиву генералног секретара са стране да се одмах престане са борбама, смире тензије и без одлагања се врате преговорима".
Слично томе, копредседавајући Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Минск групе (Игор Попов из Руске Федерације, Стефан Висконти из Француске и Андрев Шофер из Сједињених Америчких Држава) објавили су саопштење у којем осуђују "континуирано насиље у зони сукоба у Нагорно-Карабаху, као и против циљева на територији Јерменије и Азербејџана даље од линије контакта, и изражавамо забринутост због извештаја о повећаним цивилним жртвама. Циљање или претња цивилима никада није прихватљиво, ни у ком случају. Копредседавајући позивају стране да у потпуности поштују своје међународне обавезе у заштити цивилног становништва. Копредседавајући такође наглашавају да учешће у ескалирајућем насиљу спољних страна подрива напоре за постизање трајног мира у региону".
Изгледа да ниједна изјава није имала никакав ефекат на сукоб (или бар помогла да се разјасни његова природа). Према Јерменском националном комитету Америке, Азербејџан је 27. септембра 2020. наводно започео координисану инвазију на Арцах (познат и као Нагорно-Карабах). Ово несумњиво постаје једно од најзначајнијих кршења примирја од његовог успостављања, 1994. године. Наводно је Азербејџан намерно циљао цивилно становништво у Арцаху. Убијено је најмање 100 јерменских војника, од којих је већина у доби од 19 до 21 године, поред најмање 10 цивила. На стотине је рањено, Азербејџан је такође циљао стране новинаре у Арцаху који извештавају о сукобу. У недељама које су претходиле нападу Азербејџана на Арцах, Јерменски национални комитет Америке извештава да је идентификовао знакове координације и ескалације, укључујући доказе "Азербејџанске мобилизације резервиста, командовање цивилним возилима за војну употребу и турског превоза сиријских плаћеника у Азербејџан. Извештаји Владе Републике Арцах такође указују да су турски Ф-16 авиони оперативни у азербејџанском нападу на Арцах".
Како је сукоб наставио да ескалира, амбасадор Азербејџана у Великој Британији, Тахир Taghizade и Арам Араратиан, из јерменске амбасаде у Великој Британији, обратили су се новинарима како би објаснили положај своје државе. Према Тахиру Taghizadeu, "Јерменија сноси пуну одговорност за недавно избијање непријатељства која је започела и директан је резултат деценијске политике окупације и агресије". Арам Араратиан је у одговору изјавио да "Нагорно-Карабах никада није био део независног Азербејџана, јер су његови људи гласали за независност у потпуности у складу са нормама међународног права и постојећим домаћим законодавством и према истој правној основи као и Азербејџан у 1991. години", као и "27. септембра (2020.), Азербејџан је покренуо још једну велику војну агресију на Нагорно-Карабах уз подршку Турске".
Иако је Азербејџан негирао било какву незаконитост и изјаснио се о самоодбрани, неки од недавних доказа бацају сумњу на ову тврдњу. На пример, 5. октобра 2020. извештавано је да постоје видео докази како Азербејџан баца касетну муницију на цивилна подручја. Такође, 8. октобра 2020. године, Јерменија је оптужила Азербејџан да је намерно гађао историјску катедралу у Нагорно-Карабаху, катедралу Светог Спаса у граду Шуша. Даље, Турска је наводно играла улогу у подржавању азербејџанске агресије, значајно утичући на природу сукоба. Такође је релевантно да су недавни сукоби раселили половину становништва Нагорно-Карабаха, око 70.000 људи.
Због забрињавајућих вести, британски парламентарци поднели су рани поднесак изражавајући забринутост због "извештаја о гранатирању азербејџанске војске, катедрале у Шуши, у Нагорно-Карабаху; осудити овај напад на цивилно место; даље, осуђује војно гађање локалитета културне баштине, акт који по међународном праву представља ратни злочин...и подстиче Владу да осуди те нападе и да њих суочи са Владом Азербејџана".
Невладине организације, па чак и познате личности попут Ким Кардашијан, подизале су свест о страшној ситуацији у Јерменији и Нагорно-Карабаху. Како се сукоб наставља, не можемо занемарити неке од забрињавајућих знакова упозорења о којима је извештавано. Османско царство је нарочито покушавало да искорени Јермене пре једног века. Како се сукоб наставља и како се стране међусобно окривљују, наш фокус треба бити на оним најрањивијим појединцима погођеним сукобом и пружити им помоћ.