ДО КИНЕ НИЈЕ УСПЕО ДА ДОПРЕ ДРУГИ ТАЛАС КОРОНЕ! Како је земља у којој је СВЕ КРЕНУЛО испред свих?
У Кини забележено 4600 смрти, у четири пута мањем САД-у 277 хиљада смрти
Док су Еуропа, Северна и Јужна Америка и велики део Азије усред другог, понегде и трећег таласа, у Кину, одакле је све и кренуло, други талас никад није дошао. Како је то могуће?
КАРДИОЛОГ ОТКРИВА: Да ли је могуће спречити болести срца и крвних судова
ШТА ТО АНКАРА "ПЕТЉА" СА КИЈЕВОМ? Турци Украјини наобећавали куле и градове - Ердоган кује гвожђе док је вруће
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ФОТО) ЕГИПЋАНИ МАСАКРИРАЛИ ИСИС: Потпуно су их неутралисали, неће моћи дуго да се опораве
Успех Кине у контроли вируса није само резултат ауторитарног политичког система, већ пре свега резултат постављања јавног здравства као националног приоритета, пише ванредна професорица међународних студија Еланах Уретски са Универзитету Брандеис за непрофитни научни портал The Цонверсатион, тврдећи да њено научно истраживање потврђује ту хипотезу.
Кина је, наиме, научила тешку лекцију из пандемије САРС-а, претходнице тренутне пандемије из 2002. и 2003. (вирусни узрочник ове болести зове се САРС-ЦоВ-2).
Одговор Кине тада је био заташкати епидемију, покушавајући сачувати економију и међународну репутацију по цену људских живота.
Иако се САРС проширио широм света, човечанство је имало среће. Његова много већа смртност у исто га је вриеме учинило много мање заразним, због чега је та епидемија узроковала само 774 службено потврђене смрти, претежно у Кини и Хонг Конгу, пре него је искорењена.
Кина усвојила лекцију САРС-а и дочекала нову епидемију спремна
Кина је након тог искуства знатно унапредила обуку јавно-здравствених професионалаца и развила један од најсофистициранијих система за надзор заразних болести на свету, пише Uretsky.
То јој је 17 година касније омогућило да, упркос почетном кашњењу с одговором на нову епидемију, па и скривању озбиљности ситуације од Светске здравствене организације и међународне заједнице, на крају ипак брзо и ефикасно мобилизирала своје огромне ресурсе за стављање епидемије под контролу.
О кинеском заташкавању епидемије у њеној почетној фази писали су, међу осталима, CNN у фебруару - на темељу интерних докумената Комунистичке партије до којих је дошао - као и немачке новине Билд и Спиегел у мају.
Посебно је одјекнуло саопштење Светске здравствене организације од 14. јануара, у којем је некритички пренела тврдњу кинеских власти како нема доказа да се нови коронавирус преноси с човека на човека - иако је у том тренутку, према сазнањима западних медија, водство кинеске Партије већ имало доказе о таквом преносу.
А лекар Ли Венлианг из Вухана постао је познат као звиждач-херој који је први пријавио својим надређенима сумњу на избијање новог облика САРС-а, због чега је добио службено упозорење од полиције да "шири неверодостојне гласине", да би се на крају и сам заразио и умро од covida-19.
CNN је и ове недеље изнео ново експлозивно откриће, на темељу интерних докумената које је добио од звиждача из кинеског здравственог система, према којима је Кина у фебруару и марту објављивала много мање бројеве новообољелих од оних које је утврдила.
У Кини забележено 4600 смрти, у четири пута мањем САД-у 277 хиљада смрти
Било како било, епидемија другог САРС-а, односно covida-19, која је избила у кинеској покрајини Хубеи, убила је више од четири и по хиљаде људи у целој Кини, првенствено у покрајини Хубеи односно њеном највећем граду Вухану, према службеној кинеској евиденцији, на око 86 хиљада потврђених случајева.
Но ти су бројеви, с обзиром на величину Кине, готово несхватљиво мали у односу на број заражених и умрлих у другим земљама. Тај контраст најбоље илуструје поређење с САД-ом, који има више од четири пута мање становника, али је досад имао више од 14 милиона потврђених случајева и 277 хиљада умрлих, према страници Worldometers - 60 пута више умрлих него у Кини. Коронавирус се, упркос мањим жариштима широм земље, није масовно проширио изван Хубеија, барем не до те мере да се ширење више није могло зауставити.
Масовно тестирање, праћење контаката, провере температуре, ношење маски
Кинеске су службе оспособиле систем раног детектовања кроз тестирање, изолацију потенцијално заражених, лечење заражених и праћење њихових контаката, пише Uretsky.
У ту сврху у Вухану су експресно изграђене и три пољске болнице за изолирање обољелих са слабим и умереним симптомима од њихових породица. Уз обавезно ношење маски, помињања редовног прања руку и провере температуре, дезинфекцију и вентилацију простора, епидемија је сузбијена.
- Нико неће бити остављен, то је био слоган у Вухану. Нико - рекао је виши саветник кинеског режима Хујао Ванг за америчке новине УСА Today.
Како пише Талха Бурки у чланку за престижни медицински часопис Ланцет, Кина је у неколико недеља тестирала 9 милиона људи у Вухану - готово целу популацију града. С друге стране, систем тестирања и праћења у Великој Британији врло је брзо колабирао под навалом првог таласа епидемије на пролеће.
Кина је имала и ту стратешку предност да је главни глобални произвођач хирушких маски и заштитних медицинских огртача, па није патила од несташице истих, док су у САД-у медицинске сестре дословно навлачиле вреће за смеће како би се бар донекле заштитиле. У Кини није било ни отпора према обавезном ношењу маски, за разлику од Америке и других западних земаља.
Према анализи коју је провео научник Кси Чен с Yale School оф Public Health, Кина је својим драстичним мерама веројатно спречила 1.4 милиона нових случајева и 56 хиљада смрти између 29. фебруара и 29. марта.
Све је ово у супротности с САД-ом, који је пандемија ухватила потпуно неспремног у марту, с тестирањем које је критично каснило, уз драматични недостатак заштитне опреме за медицинско особље, кашњење с препоруком о социјалном дистанцирању и ношењу маски и потпуни изостанак кохерентне националне стратегије за сузбијање епидемије.
Познато је и да је Трампова администрација одбацила Обамин стратешки документ назван "Приручник за рани одговор на претње емергентних заразних болести с тешким последицама и биолошке инциденте" и распустила Обамину Јединицу за одговор на пандемију 2018.
Кина нема демократска ограничења власти која имају Америка и Европа
Ипак, треба признати да администрација Доналда Трампа ни да је хтела, није могла наметнути ни приближно строге мере какве су биле на снази у Кини, где режиму не стоје на путу препреке попут демократских ограничења власти и људских права и слобода. Осим тога, јавноздравствени систем је у Кини много централизованији него у САД-у. Да је председник САД-а увео национални lockdown, исти би вероватно био проглашен неуставним.
- У Кини имате комбинацију популације која схвата респираторне заразе озбиљно и вољна је усвојити нефармацеутске интервенције, с владом која може наметнути већа ограничења индивидуалних слобода него што би се сматрало прихватљивим у већини западних земаља - констатирао је Грегори Поланд, директор Истраживачке групе за вакцине у Мајо Клиници.
- Кина нема такав неконтролирани покрет против вакцина и против науке који покушава поткопати борбу против covida-19 у САД-у - додаје Поланд у разговору за Ланцет.
Додуше, навод о ефикасном програму тестирања у одређеном је противљењу с извештајем CNN-a према којем је на почетку пандемије просечно време између појаве симптома до потврђене дијагнозе у Кини било чак 23.3 дана.
Ипак, lockdown је ускоро показао резултате. Већ 19. марта кинеска Национална здравствена комисија објавила је да су сва 34 нова случаја тог дана увезена из иностранства, што је значило да је ширење заразе унутар земље заустављено.
Последњи дан у којем је Кина забележила више од 1000 нових случајева био је 22. фебруар - месец дана од увођења lockdowna.
Док се нормални живот вратио у Вухан, на Западу опет lockdown
Вухан је почетком априла опет отворен након 76 дана lockdowna. Нешто мање од осам месеци касније људи у Кини слободно путују, једу у ресторанима, пију у баровима, иду у биоскопе, шопинг, на концерте и забаве, шаљу дјецу у школу. Већ у августу надреални призори велике журке на базену у Вухану, без икакве социјалне дистанце и маски на лицима на које смо навикли на Западу, запањили су свет.
Ипак, то не значи да се Кина ирационално опустила, као што се догодило у САД-у и неким другим земљама након првог таласа. У мају је тако у Вухану спроведено тестирање 6.5 милиона становника у свега девет дана ради превенције другог таласа. Крајем јула тестирано је до 4.8 милиона људи дневно, према њиховом министру индустрије Ванг Јианпингу.
За успех Кине у борби против коронавируса увелико је заслужан одговор на решавање ствари након прекида lockdowna - конкретно, способност тамошњих власти да прати случајеве широм земље те правовремено информисање власти кад год постоји могућност појаве новог скупа зараза.
У октобру је у граду Кингдао тестирано чак 10 милиона људи унутар неколико дана након што је откривен нови кластер од 13 заражених у локалној болници. Стога и није толико неверојатно да је Кина заиста успела спријечити избијање другог таласа епидемије. Ситуација у тој земљи само потврђује да су будни надзор и правовремена реакција кључни у сузбијању заразе - што је стратегија коју западне земље, нажалост, нису усвојиле.
