У овом затвору у Русији леже и КАНИБАЛИ, а њихове исповести ЛЕДЕ КРВ у жилама!

Поједини руски затвори важе за најстроже затворе на свету.

То, царе! Ево шта ради Путин кад не ОДЛУЧУЈЕ о светској политици (ФОТО 18 )

Човек није ИЗЛАЗИО из СТАНА од распада Совјетског Савеза, санитарне службе затекле УЖАСАН призор

Узмимо за пример затвор Црни дупин, смештен у беспућима средњеазијске степе недалеко од границе Русије и Казахстана. Око 900 чувара пази на неких 700 затвореника 24 сата дневно како нико не би побегао. Један од затвореника који тамо служи казну је и Владимир Николајев, осуђен 1997. године због двоструког убиства и канибализма. Ухапшен је у зиму 1996. године, а полиција је пронашла тигањ с остацима људског меса. На његовом балкону, у снегу, држао је делове тела које је планирао касније да поједе.

- Долазио сам кући с журке мало припит. Код врата зграде је стајао неки тип и тражио ми упаљач. Мало смо се свађали и он ме ударио. Ја сам му узварио и он је умро. Шта је требало да урадим? Увукао сам га у купатило где сам му скинуо одећу и почео га комадати. Одрезао сам му главу и удове кад ми је нешто пало на памет па сам одлучио га пробам. Одрезао сам комад меса с бедра и скувао, али ми се није свидело. Нарезао сам на месо на мање комаде и препржио у тигању. Дао сам месо једном пријатељу који га је дао жени. Она је нешто кувала са тим па су они и деца имали ручак. Рекао сам им да је то месо клокана. Шта они знају какво је то месо, Русија нема клокана -  испричао је касније Николајев.

Његови цимери у затвору нису ништа бољи и Бизнис Инсајдер напомиње да су укупно одузели око 3.500 живота, што значи да је, у просеку, сваки затвореник убио пет особа. Затвореници су под 24-сатним видео надзором, а ћелије су им смештене иза троје челичних врата. Затвореници живе у својеврсним ћелијама унутар ћелија, а по двојица затвореника деле једну ћелију величине око четири и по квадратна метра. Стотине чувара потребне су како би одржавали сталну контролу над затвореницима и како би могли сваких 15 минута проверити шта раде.

Једном кад затвореник изађе из ћелије морају ходати оборене главе и верује се да је то још једна од посебности Црног дупина. Затвореници морају имати повез за очи кад год су напољу, а све како не би могли упамтити размјештај зграда по затвору што би им олакшало бег. Смију вјежбати, точније би било рећи да смију ходати, по једној посебној ћелији. То значи да затвореници немају било какву слободу кретања изван своје ћелије и просторије за вјежбу.  Чувари, док су затвореници у шетњи, провјеравају сваку ћелију како би открили било какве забрањене предмете. Не постоји чак ни ресторан у Црном дупину већ затвореници добивају храну у своје ћелије. Најчешће је то обична јуха и мало круха. Нити један затвореник није побјегао из Црног дупина.