У ПАНДЕМИЈИ РОЂЕНА, У ПАНДЕМИЈИ И УМРЛА: Ова бака је преживела ШПАНСКУ ГРОЗНИЦУ И РАТ, убила је корона (ФОТО)
Живот Примете Ђакопини је започео и завршио се за време пандемије, када је умрла од корона вируса
Примета Ђакопини, жена пореклом из Италије, која је преживела Шпанску грозницу и Други светски рат, умрла је од корона вируса.
Ова неустрашива жена живела је пуним плућима. Заљубила се у пилота за време Другог светског рата, за длаку је побегла из Европе, пред Мусолинијевим фашистима, дробила је челик за Американце и борила се за права ћерке са посебним потребама у време када је било незамисливо покренути било какве промене, преноси УС news.
САРКОЗИ У КУЋНОМ ПРИТВОРУ? Осуђен на годину дана затвора - он пориче било какву кривицу
СВИ ЋЕ ПОЧЕТИ ДА ГА ИМИТИРАЈУ: Ефекат победе Олафа Шолца би могла лоше да се одрази на Европу, ево и због чега!
АНГАЖОВАЛА ПРИВАТНОГ ДЕТЕКТИВА ДА ПРАТИ МУЖА ЗБОГ СУМЊЕ: Након праћења од месец дана сазнала ГОРКУ ИСТИНУ
Њена ћерка је рекла да је Примета била жена која није знала за одустајање, све док, овог месеца, са 105 година, није подлегла вирусу који је изазвао глобалну пандемију.
- Мислим да би моја мајка поживела још, да се није заразила корона вирусом. Имала је тежак живот, али мислим да ју је само учинило јачом - рекла је Дорин Ђакопини (61).
Паскина Феј, Приметина мајка, преминула је са 25 година за време Шпанског грипа 1918, када је она имала само две године. Та пандемија однела је животе 675.000 Американаца, што није ништа у поређењу са пандемијом корона вируса.
Њен отац није желео да се брине о њој, нити о њеној млађој сестри Алис, па је Алис послао у њихову домовину - Италију, а Примету дао на старање једној породици земљака, која се 1929. године преселила назад у Италију.
- Мајка је увек правдала то тиме што мушкарци, у то време нису били самохрани родитељи и он није желео да одгаја ћерке сам. Мени је то смешно - рекла је Дорин.
Примета је зарађивала као шнајдерка, а убрзо је упознала и маркантног пилота по имену Виторио Андријани, и заљубила се.
У Италији се Други светски рат завршио јуна 1940. године, а из локалне полиције су је упозорили да би требало да оде. Она у почетку није хтела, али када је схватила да би могла да заврши у концентрационом логору, придружила се групи странаца који су такође бежали и укрцала са њима у воз за Португал.
Због страха да би њихова ћерка могла да се оклизне за време зиме у Конетикату, породица се преселила у Сан Хозе 1975. године.
- Моји родитељи су били старог кова. Њихова схватања инвалидитета подразумевала су да сам срећна што сам интелигентна и што могу да нађем добар посао који ми се допада, пошто се вероватно нећу никада удати нити имати децу - рекла је Дорин.
Она је додала да ју је, упркос томе, њена мајка увек гурала и борила се за њу. Једном је чак успела да наговори директора школе коју је Дорин похађала, да наставу за напредне премести са трећег спрата у приземље, како би њена ћерка могла да је похађа.
Током зима у Конетикату, редовно је апеловала на градску чистоћу да улице одржава чистим, како се Дорин не би оклизнула.
9. септембра, када јој је дошла у посету, приметила је да њена мајка кашље. Пошто је знала да је неговатељица болесна, иако су све три биле вакцинисане, посумњала је да је у питању корона вирус.
- Потрудила сам се да зна колико је волим. Она је одговорила фразом "видимо се касније, алигаторе" и тада сам је последњи пут видела - рекла је сломљена Дорин.
Када су морали да јој ставе маску са кисеоником била је збуњена и борила се са сестрама толико снажно, да су морали да јој дају лекове за смирење.
- Рекли су ми да нико старији од 80 година не доживи да га скину са респиратора и одлучила сам да је пустим да оде без мучења - рекла је она.
Примета је преминула два дана касније, 16. септембра, у својој 105. години живота.
- Увек је била толико јака да се и даље ломим да ли сам исправно поступила. Стално се подсећам да је имала 105 - рекла је Дорин.
Она је додала да је само глобална пандемија могла да победи вољу њене мајке и баке.