У сусрет изборима у Грузији: Вашадзе и Зурабишвили у трци за председника, судар супротности (2. део)
Мале странке практично немају шансу
Са друге стране, опозиционе снаге се удружују. Сакашвилијев УНП је успео да окупи још десет странака и покрета и пре многих конкурената кандидује свог фаворита - Григола Вашадзеа. Још један каријерни дипломата, али овог пута из совјетског шињела. Школован на чувеној московској Дипломатској академији, односно Универзитету за међународне односе, који је похађао још један руски дипломата рођен у Грузији, јерменског порекла - Сергеј Лавров.
(УЖИВО) Русија лансира "Сојуз"! (ВИДЕО)
Парадоксално или не, али док ће са једне стране француски дипломата и административац вишег ранга заговарати умеренију политику према Руској Федерацији, са друге стране ће руски дипломатски питомац бити представник "тврде линије" у односу према Москви. Не само то, Вашадзе је од распада СССР 1991. године, па све до 2007. био држављанин РФ, док је држављанство Грузије стекао тек по повратку у Тбилиси.
Вашадзе је 2008. године именован за министра културе, да би након само неколико месеци, у децембру исте године, постао шеф грузијске дипломатије. Ипак, након ступања на место министра спољних послова, оштар притисак Сакашвилија и његових сарадника је уродио плодом и Вашадзе је 2009. године пристао да јавно затражи од руског председника у то време Димитрија Медведева отказ од руског држављанства, што је руска страна након готово годину дана разматрања и одобрила. Руски устав не познаје институт одузимања држављанства, осим добровољног отказа.
Вашадзе је део Сакашвилијевог ужег круга сарадника. Реч је неспорном интелектуалцу, ерудити, заљубљенику у уметност, позориште, класичну музику, балет. Полиглота који говори седам страних језика
Кампања кључног опозиционог кандидата се драстично разликује од кампање кандидата који ужива подршку владајуће партије. Вашадзе наступа помирљиво. Позива на саборност. Указује на проблеме грађана у вези лоших административних решења, говори о економији, неопходности националног консензуса по кључним питањима, значају саборности. Његов предизборни слоган и гласи "Снага у јединству".
Свакако, ово је двострука порука, која указује и на чињеницу да је иза његове кандидатуре стало једанаест опозиционих партија и сијасет врло популарних јавних делатника попут оперског певача који се већ опробао у политици - Пате Бурчуладзеа, који га је и представио као кандидата на првом великом митингу у старој грузијској престоници Кутаисију.
Захарова ухватила Столтенберга у лажи: НАТО је Горбачову обећао да се неће ширити на исток (ВИДЕО)
Зурабишвили својом оштром реториком само доприноси снажнијем еху одмерених и неретко бирачима Сна упућених порука које шаље Вашадзе.
На једном од предизборних скупова, рекао је:
- Сви ми знамо ко је гушио опозицију у последњих готово шест година. Али то, што смо ми провели шест година у стању пригушености је само наша кривица. Одсуство иницијативе, наши страхови, слаби контакти са грађанима и што је најважније - неповерење једних ка другима. Не можемо достићи кључни циљ, уколико се не боримо за глас, за промишљени избор сваког грађанина и што је јако важно, за обичне чланове Грузијског сна, јер они често боље виде нерад, неспособност и незнање Владе, него ми.
Вашадзе тренутно заузима позицију члана Политичког савета Уједињеног националног покрета. Он је на последњим локалним изборима, успео да се избори за други круг на изборима градоначелника Кутаисија, што се може окарактерисати као успех, с обзиром на чињеницу да су кандидати Сна морали да се боре за победу у другом изборном кругу у свега шест градова. Вашадзе није желео да учествује у другом кругу, због заузетог става станке о немогућности фер избора у Грузији, због Иванишвилијевог утицаја.
Предизборна истраживања листом дају предност кандидату опозиције. Истина, истраживања у Грузији треба узимати са резервом, јер готово ниједна кућа није дала чак ни приближно тачне резултате претходних парламентарних избора, осетно потцењујући Сан и прецењујући све друге.
У табели се наводи само пет најбоље пласираних кандидата у истраживањима, без неопредељених бирача и других кандидата.
Вашадзе има више компаративних предности на својој страни:
- Раније је ушао у кампању у односу на кључног противкандидата.
- Перципиран је као стабилнија, помирљивија и политички вештија личност.
- Окупио је шаролике политиче опције, што оставља утисак опозиционе саборности.
- Сакашвили који буди веома дубока и оштро подељена осећања међу Грузинима се свесно укључио у други план кампање, чиме Вашадзе покушава доказати како је човек од интегритета, а не пуки пратилац бившег лидера.
- С обзиром на узавреле страсти због случаја Саралидзе (опширније у анализи „Грузијска јава“), на овим председничким изборима се ствара референдумска атмосфера. Геополитичка и економска питања су у другом плану, иако их Вашадзе константно кандидује. Највећи број бирача се чак и неће опредељивати између личности Вашадзеа и Зурабишвили, већ ће се одређивати спрам питања: За и против Иванишвилија.
Ипак, није ни власт без сопствених адута. Сан је тренутно убедљиво најмоћнија политичка организација у Грузији. Сан чврсто држи власт по вертикали, од локала до државног нивоа. Иванишвили као можда и најмоћнији олигарх Грузије на располагању има сијасет ресурса, од административних, до личних, финансијских, којима може донети превагу сопственом кандидату и то на сам дан избора. Но, последња карика која Иванишвилију недостаје како би заокружио власт јесте - председничка позиција.
Сан и председник Маргвелашвили, по истраживањима најпопуларнији политичар у Грузији, су у константном сукобу, који датира још од ступања овог философа на место председника државе. Маргвелашвили никада није допустио да буде подређен Сну и Иванишвилију лично. Трудио се да очува интегритет председничке функције, заузимао је ставове спрам сопствених етичких принципа и био критичан како према бившој власти, тако и према актуелним политичким моћницима. Ипак, чињеница да је одбио кандидовати се за други мандат, те да је иступио из трке у којој је био очит фаворит, указује на два потенцијална сценарија.
Папа Фрања у исти кош ставио абортус и МАФИЈУ! Поглавар католичке цркве строго осуђује овај чин
Засићеност од политике и одустајање којим би примирио сукоб са Иванишвилијем који је попримио и личну димензију.
Одлуку да тихо и латентно подржи кандидата опозиције, како би сви протестни гласови били усмерени ка Вашадзеу, који би потом преузео терет конфронтације са Сном, који би сасвим сигурно био далеко оштрији и политичку сцену Грузије учинио турбулентнијом. Аутор ове анализе предност даје другој могућности.
Свакако, не смеју се запоставити ни други учесници изборне трке. Од укупно 25 кандидата, поред већ елаборираних фаворита, треба истаћи још нека имена.
Давид Бакрадзе - за разлику од два фаворита, Бакрадзе је представник аутохтоне, младе генерације грузијских политичара, која долази као последња етапа пред стасавање припадника такозване "Мишине генерације", односно Грузина који су стасавали у ери Михаела Сакашвилија. Бакрадзе не припада грузијској дијаспори, школован је на државном универзитету у Тбилисију, где је стекао звање доктора наука математике и физике. Деведесетих година се усавршавао у Швајцарској, Немачкој и Италији, где је окончао постдипломске студије на НАТО одбрамбеном колеџу у Риму.
Бакрадзе је радио као чиновник у Министарству спољних послова Грузије пре Револуције ружа, када постаје посланик изабран на листи УНП. У Сакашвилијевој администрацији Бакрадзе се бавио питањима реинтеграције и помирења на простору Абхазије и Јужне Осетије, као и евроатлантским интеграцијама, углавном са позиција председника одбора у грузијском парламенту.
Кина не зна за претње супрузи бившег председника Интерпола
Године 2008. је шест месеци провео на месту министра спољних послова, да би се потом вратио у парламент, али овог пута као председник. На месту председника Скупштине Грузије је провео све до пада са власти УНП, када постаје шеф посланичке групе и де факто вођа опозиције у Грузији, у Сакашвилијевом одсуству.
Бакрадзе је све до 2017. године водио УНП, сматран је најближим Сакашвилијевим сарадником, да би изненада поднео оставку на све партијске функције, након сукоба који је очито дуго тињао на релацији са формалним партијским лидером који се налази у егзилу. Други грузијски аналитичари процењују да је сам Сакашвили издејствовао његов одлазак како не би додатно ојачао и временом га истиснуо из партије, с обзиром на његово физичко одсуство.
Исте године Бакрадзе оснива политичку партију "Европска Грузија", која се поставља као еврофедералистичка, класично либерална и антикомунистичка опција.
Занимљиво, Бакрадзе је био кандидат УНП на председничким изборима 2013. године, на којима Сакашвили више није имао право да се кандидује, пошто је био биран два пута, што је уставни максимум. На претходним изборима, Бакрадзе је заузео друго место, иза актуелног лидера Маргвелашвилија.
Бакрадзеа поједини грузијски аналитичари доживљавају као фаворита из сенке који другачијим наступом и поруком може себе представити као алтернативу и Сакашвилију и Иванишвилију. Кругови блиски Сакашвилију перципирају га као политичара заврбованог од стране Иванишвилија прво да преузме УНП и девастира партију за рачун режима, а након неуспеха овог подухвата као лидера који треба да одвуче гласове Вашадзеу и врло агресивном и истина, неочекивано богатом кампањом, успе да се пласира у други круг, што би Иванишвилију омогућило миран политички сан током октобра.
Давит Усупашвили – Председник парламента у периоду 2012. - 2016. година, лидер Републиканске партије до 2017. године, када формира нову партију "Покрет за градитељство". Усупашвили се све време током првог мандата у Иванишвилијевој ери постављао као кандидат који "чува евроатлантски пут Грузије", изражавао је оштре антикремаљске ставове и покушавао да се постави као алтернативно решење за све разочаране, западно оријентисане бираче.
Ипак, након дебакла на парламентарним изборима 2016. године на којима републиканци које он тад предводи наступају самостално, а потом и на локалним изборима, Усупашвили покушава да почне изнова, са новим политичким пројектом.
Реално, без већих шанси за успех, Усупашвилија издваја одличан лични однос са актуелним председником Грузије, који га полугласно и подржава током ове председничке кампање. Усупашвили покушава да задобије активнију подршку и Аласанијиних Слободних демократа које су га формално и кандидовале, односно бившег министра одбране, чијој је партији недостајало тек неколико промила да преживи политички цунами 2016. године и самостално се пласира у парламент.
Војска пуцала на граници Македоније и Грчке!
Слободне демократе се такође постављају као изразито проатлантска опција и у оквиру коалиције Грузијски сан (2012-2016. година), представљали су најгласније заговорнике оштрије политике према Кремљу.
Усупашвили је искусни правник, школован у Тбилисију и један од аутора текста Устава Грузије из 1995. године.
Зураб Џапаридзе - још један огорчени противник Иванишвилија, који је унео новине на политичку сцену Грузије, након што се издвојио из Сакашвилијевог УНП, чији је функционер био дуги низ година. Лекар, школован у Тбилисију, био је учесник више десетина курсева и програма неформалног образовања у организацији универзитета и НВО из САД и ЕУ. Џапаридзе је након пада УНП са власти био извршни секретар ове странке све до маја 2015. године, када је напушта, такође оптужен од Сакашвилија за "издају и прелазак на Иванишвилијеву страну".
Ипак, политички покрет "Гирчи" (у преводу "шишарка"), се све време свог постојања огорчено бори против Иванишвилија и настоји да кандидује теме које у изразито православљу окренутом, конзервативном и традиционалном друштву попут грузијског представљају табу, као што је борба за легализацију марихуане. Џапаридзе наступа са лево-либералних, изразито прозападних и антикремаљских позиција.
Занимљиво је одсуство проруских кандидата из ове изборне трке. Отворено проруски настројен политичар, некада близак савезник Сакашвилија и први председник парламента након Револуције ружа Нино Бурџанадзе, која је на претходним председничким изборима заузела треће место, одустала је од кандидатуре истичући немогућност политичке борбе у нефер условима.
Ипак, треба узети у обзир и чињеницу да је политичка партија на чијем је челу Бурџанадзе "Уједињена Грузија" на претходним парламентарним и локалним изборима доживела тежак пораз, те да је вероватно дошло и до политичке апатије унутар ове организације, која је указала Бурџанадзе да је улазак у председничку трку превелик терет.
Кандидати које можемо окарактерисати као проруске, а који учествују на овим изборима су Каха Кукава лидер "Слободне Грузије" и Отар Меунаргија из "Индустријске партије". Ипак, кампање ова два кандидата су готово невидљиве и они немају реалну шансу за успех, чак и уколико успеју мобилисати око 15% грузијског бирачког тела које је континуирано проруске оријентације, што је и укупни потенцијал свих, тешњој сарадњи са РФ, оријентисаних странака.
Председнички избори у Грузији ће свакако бити преломна тачка. Или ћемо присуствовати првом великом поразу Иванишвилија и отварању могућности за креирање „друге Сакашвилијеве ере“, или ће Грузијски сан својом инфраструктуром доказати сву политичку силу којом располаже и баш као и пре две године, убедљиво демантовати све истраживаче јавног мњења који су предвиђали неизвесну изборну трку.
ПРВИ ИНТЕРВЈУ СУПРУГЕ НЕСТАЛОГ ШЕФА ИНТЕРПОЛА: Прете да долазе по мене! (ВИДЕО)
Који год од два сценарија да се одигра сигурно је једно – грузијска политичка сцена ће наставити да се диверсификује и приближава се фази полипартизма, након неколико ера снажних лидера.