У ШВЕДСКОЈ "НЕМА ЗИМЕ" ПРЕД ДРУГИ ТАЛАС КОРОНЕ: Колико је посебна стратегија ове земље дала резултате (ВИДЕО)

Шведска / Извор: Профимедиа

Шведска је, попут већине других земаља, врхунац пандемије доживела у априлу

Контроверзни шведски модел и даље је под лупом, а став научника се разликује: док неки тврде да је њихова стратегија била потпуни промашај, неки сматрају да ће бити једна од ретких земаља која ће други талас дочекати опуштеније и са мање стрепње.

ОВО ЈЕ ВАКЦИНА О КОЈОЈ ПРИЧА ЦЕЛА ПЛАНЕТА: Охрабрујуће вести са Оксфорда, Британци већ стали у ред за куповину

ОВО ЈЕ ВАКЦИНА О КОЈОЈ ПРИЧА ЦЕЛА ПЛАНЕТА: Охрабрујуће вести са Оксфорда, Британци већ стали у ред за куповину

АМЕРИКА ГУБИ БИТКУ СА КОРОНОМ? Трамп тврди да је све под контролом, гувернери МОЛЕ ЗА ОШТРИЈЕ МЕРЕ

СЈАЈНА ВЕСТ ИЗ ЛОНДОНА: Велика Британија набавља 90 милиона доза вакцине против короне

Примера ради Шведска је сада успела да изравна криву броја новозаражених и умрлих, док она у другим земљама поново иде узлазном путањом, упркос томе што је већина њих имала карантин

Шведске власти су већ затражиле од здравственог сектора да се припреми за долазак другог таласа, а чини се да ће ова скандинавска држава зиму дочекати са мање страха и сакнција у односу на остале земље.

Наиме, на састанку Шведске агенције за државне службенике (САГЕ) у марту, једногласно је закључено "да ће мере којима се настоји потпуно сузбити ширење Ковида-19 изазвати други талас". Њихов став је и даље исти, али спречавање надолазеће епидемије прошлог пролећа би, ако се обистини, било велико достигнуће. Резултати једног истраживања, објављеног прошле недеље, указују да је већ 30 одсто популације створило имунитет на нови корона вирус. То би могло да објасни зашто се он у почетку толико раширио Шведском. Ако би им имунитет крда помогао током другог таласа, онда би њихов сулуди модел заштите био, заправо, победнички, пише "The Телеграпх".

Маркус Карлсон са Универзитета Лунд је још у марту рекао како је шведски одговор на пандемију "луди експеримент", а Сесилија Содерберг-Науклер са Института Каролинска оптужила је владу да је земљу "довела до катастрофе" и предвидела да ће се здравствени сустав урушити ако се не уведе карантин. Њихова предвиђања ширења заразе су предвидела експоненцијалан раст броја оболелих.

Осим забране окупљања више од 50 људи, живот се одвијао нормално. Деца млађа од 16 година ишла су у школу. Нико није носио маску. Рекло би се, затишје пред олују. Али, Шведска је, попут већине других земаља, врхунац пандемије доживела у априлу, откада број новозаражених и преминулих непрестано опада. Штавише, графике о смртности од Ковида-19 не разликују се превише од других земаља. Од средине јуна број умрлих у дану је пао испод 30. Осим тога, од последица корона вируса су у Шведској умирали су најчешће људи старији од 80 година, а половина смрти је заблележена у старачким домовима.

Зато су се критичари окренули оправдањима, због чега је њихов модел ипак донекле успео. Кажу да је томе кумовала ниска стопа насељености, велики број самачких домаћинстава и социјално дистанцирање као уобичајена ствар у тамошњој култури и друштву. Што год да је тачно, па чак и да није, ништа од тога није било споменуто у марту, кад су сви већ отписали Шведску.

Сада се чини неумесним упоређивати Шведску с Великом Британијом, Италијом, Шпанијом Белгијом или било којом другом земљом са високом стопом смртности. Поређења се раде само са суседним земљама, које су имале и нижу стопу смртности од Шведске. Тек сада су се циљеви епидемиолошких мера помакли са заштите здравственог система на спречавање смртних исхода по сваку цену.

Ипак, у САД-у, Израелу, Јужној Африци и земљама широм света дошло је до пораста броја новозаражених и преминулих особа. Чини се како је победа над првим таласом подсетила на америчку инвазију на Ирак; неколико добијених битки као увод у дуготрајни рат који није донео ништа осим губитка новца и живота.

Нада у спас од другог таласа лежи у тражењу контаката заражених особа, али многи модели потраге нису доказали своју ефикасност сада, кад нема других сезонских респираторних болести, па је питање колико ће то бити могуће зими. Предузетници ће и даље бити суочени са социјалном дистанцом и страхом од дружења. Недавна су истраживања показала да би свега 21 одсто популације радо изашло у ресторан.

То доводи и до глобалне финансијске кризе, која неће избећи ни Шведску. Очекује се да ће њихов БДП ове године пасти за 5,3 одсто, што је додуше мање него у еврозони (8,7 одсто) те више од 10 посто у Италији, Шпанији и Француској. Но, Швеђани, за разлику од осталих нису ставили образовање своје деце на чекање, нити затворили грађане у карантин. Можда ће то изгледати несмотрено, ако се вакцина појави на јесен, али сасвим је извјесно да до тога неће доћи, а зима полако стиже.

НЕМА ВЕЗЕ СА КИНОМ: Руски научници открили одакле је СМРТОНОСНА КОРОНА стигла у земљу