У ТОКУ ЈЕ ЖЕСТОКА ТРКА ДО МЕСЕЧЕВОГ ЈУЖНОГ ПОЛА! Путин опасно "бацио око", први покушај Русије пропао, САД су следеће, али ту је још један такмац
Зашто је баш овај део Месеца толико важан?
Руски свемирски брод ушао је пре неколико дана у орбиту Месеца, у покушају Москве да буде прва која ће слетети на Месечев јужни пол у потрази за залеђеном водом.
ХОРОР У ПОРОДИЧНОЈ КУЋИ: Све време им је био у подруму, а нису ни знали, чула је шушкање, а онда је све снимила
НА ПОМОЛУ МОНЕТАРНА УНИЈА?! БРИКС улази у нову фазу развоја, стварање јединствене валуте примарни циљ
НОВО КУВАЊЕ У ВОДАМА НАДОМАК КИНЕ! Три велике поморске силе удружиле снаге, кренули ЖЕСТОКО!
Тај покушај, међутим, завршио се неуспешно, пошто се, како је саопштила руска свемирска коорпорација Роскосмос, међупланетарна аутоматска сонда Луна-25 разбила после судара са површином Месеца. То ипак не значи крај занимљвој свемирској трци против САД, али и Индије. Луна-25 лансирана је прошле недеље, и то је означило почетак прве лунарне мисије коју државна свемирска агенција, Роскосмос, предузима за скоро пола века, преноси "Јуроњуз".
- Ако успеју да изведу овај подухват, биће то велико достигнуће - рекао је Тим Маршал, писац књиге "Географија свемира".
Према његовим речима, успешно руско слетање и плодоносна истраживања била би велики корак напред ка изградњи лунарне базе заједно са Кином до 2030. Ипак, то се засад неће остварити. Према прелиминарној анализи, због одступања стварних импулсних параметара од параметара прорачуна, Луна-25 је прешла на непројектовану орбиту и разбила се о површину Месеца.
- Дана 19. августа, у складу са програмом лета сонде Луна-25, издата је електронска команда за улазак у предслетну елиптичну орбиту. Око 14.57 по московском времену прекинута је комуникација са летелицом Луна-25 - наводи се у саопштењу Роскосмоса, преноси Известија.
Засад није познато да ли Русија спрема "други покушај", а стручњаци су уверени да ће га бити. Иначе, уколико се заиста нађе залеђена вода на јужном полу Месеца, што научници верују, то би омогућило складиштење и прављење резерви воде, што је кључно за кисеоник, дисање, као и за ракетно гориво. Тиме би надохват руке била и даља истраживања свемира са неке лунарне станице, преноси "Euronews".
Са друге стране ове свемирске трке налазе се, као што то обично бива, Сједињене Америчке Државе. План Вашингтона је да, у мисији названој Артемис ИИИ, пошаље људе на Месец и да тамо проведу недељу дана. Ово се, међутим, не планира пре 2025.
Пробни лет Артемис И
У децембру прошле године, обављен је тест који је у свемир послао летелицу без чланова посаде, а требало би да, када се мисија изведе, Месецом ходају по први пут и једна жена, као и једна особа која није беле пути.
Овај пробни лет назван је Артемис И, док би у Артемису II требало да учествују и астронаути, и да оду до Месеца, обиђу га и врате се на Земљу. Овај пројекат је планиран да се обави негде у новембру 2024. Коначно, у Артемису III, астронаути ће бити у летелици "Спејс икса", компаније Илона Маска, и план је да слете на јужни пол Месеца док ће их друга летелица, Орион, чекати у орбити.
Ако ова мисија, коју подржавају и Канада и европске земље, буде успешна, и НАСА планира да редовно шаље астронауте тамо, као и да направи базу на Месецу. Међутим, из америчке свемирске агенције нису забринути због мисије коју изводи Москва.
- Мислим да не би много људи тренутно рекло да је Русија спремна да спусти космонауте на Месец, у временском оквиру о коме говоримо - рекао је администратор НАСА Бил Нелсон током недавне конференције за медије, одговарајући на питање о Луни-25.
Улози посебно високи за Путина
Улози ове мисије посебно су високи за Русију и њеног председника Владимира Путина, преноси WSJ. Санкције уведене након почетка рата у Украјини зауставиле су велики део руске сарадње са америчким и европским државама, ометајући неколико мисија и приближавајући Русију Кини док Пекинг шири сопствене амбиције за свемир.
- Сада смо вероватно сведоци последњег поглавља значајне сарадње између САД и Руске Федерације у свемиру - рекао је Бенџамин Шмит, виши сарадник на Одсеку за физику и астрономију Универзитета у Пенсилванији.
- У научним и астронаутским заједницама се осећа будућност у којој НАСА и Роскосмос више нису блиски партнери, због ужасних дела Путиновог режима у Украјини и хибридних претњи Русије глобалним демократијама у ширем смислу - додао је он.
Луна-25 је требало да користи системе камера Европске свемирске агенције, на пример, али је тај договор отпао након руске инвазије на Украјину, као и мисија која је планирана за Марс. Са друге стране, НАСА и Роскосмос раде заједно на лансирању посаде и операцијама које се изводе на Међународној свемирској станици.
Како је рекла Намрата Госвами, научница која се бави свемиром и политиком, успешна мисија би "показала да руски свемирски напори остају велики потенцијал државе", односно то би била "порука коју Путин шаље остатку света".
Међу стручњацима, поред званичника из НАСА, има и других који су скептични по питању руске способности за истраживање Месеца.
Павел Лузин, виши сарадник у Вашингтонском Центру за анализу европске политике, рекао је да би било немогуће да Русија развије своје свемирске капацитете "када је самоизолована од других земаља".
Руске сонде Луна-25, Луна-26 и Луна-27 зависе од европске електронике и опреме, рекао је Лузин, додајући да "чак и да је Русија купила све неопходне ствари годинама пре 2022, Роскосмосу би било тешко да их користи без партнерстава".
Још једна земља "вреба из сенке"
Поред САД и осовине Русија-Кина, још једна земља жели да се укључи у свемирску трку као озбиљан такмац. У питању је Индија, која планира да свемирски брод "Чандрајан-3" спусти на Месец 23. августа, отприлике у исто време када би то требало да учини и Русија.
Претходна мисија Индије, "Чандрајан-2", пропала је 2019. године, али сада су уверени да су направили неопходне поправке и да ће успети да истраже јужни пол Месеца можда чак и пре Москве.
- Чињеница да и Русија и Индија желе да слете на исти, мада велики, регион Месеца, говори нам да су одређена подручја вреднија од других - рекао је за "Политико" Бенџамин Силверстајн из Карнегијевог свемирског пројекта.
Први који слете на јужни пол Месеца имаће част да направе услове какви њима одговарају, па ће они који након тога буду дошли вероватно морати да прате њихово вођство, додао је Силверстајн.
Управо због овога, САД желе да се документом успоставе принципи којима би земље могле да прогласе ексклузивно право на одређене комерцијалне зоне, као што је база на месецу поред великих извора леда или других ресурса. За сада, имају 29 потписница, а међу њима је и Индија, али зато нису ни Русија, ни Кина, ни њихови савезници.
Све у свему, чињеница да су научници "намирисали" нешто на јужном полу Месеца очигледно изгледа доста поуздано највећим светским силама, па ће бити занимљиво за посматрање како ће се свемирска трка одвијати у наредним месецима, па и годинама.