ГРАЂАНИ УКРАЈИНЕ У ПАНИЦИ ЗБОГ ДОБРО ПОЗНАТОГ СЦЕНАРИЈА: Крв на црној земљи - хоће ли поново свет бити гурнут у крвопролиће
Руске трупе су гомилане у базама близу источне границе Украјине, тако да су региони за производњу жита први до којих ће доћи нападачка сила, наводи Интелињуз.
Украјина је заједно са Русијом један од највећих светских извозника житарица и већ је главни извор пшенице за многе земље у развоју. Руска инвазија на Украјину би разбила њен пољопривредни сектор, са ударним таласима који би се ширили широм света, пише Интелињуз.
ВЛАСТ САД ПРОМЕНИЛА ПРИЧУ: Вашингтон више не верује у "НЕИЗБЕЖНУ" инвазију на Украјину
ИСПЛИВАЛИ ТАЈНИ ИЗВЕШТАЈИ, ЛЕКАРИ ОТКРИЛИ МИСТЕРИОЗНУ БОЛЕСТ: Сумптоми их шокирају, оболело већ 150 ОСОБА
МАКРОН ПРЕДЛАЖЕ РЕФОРМУ ШЕНГЕН ЗОНЕ: ЕУ мора да заштити и контролише своје границе
Пољопривредне реформе и развој бизниса једна су од ретких светлих тачака у украјинској привреди последњих година, а извоз житарица је постао највећи извор девизних прихода за буџет.
Земља је уживала у одличним жетвама последњих година и Украјина је поставила нови рекорд жетве 2021. четврту годину заредом.
Украјина је прошле године извезла пољопривредних производа у вредности од 27,9 милијарди долара, скоро четвртину више од претходног рекорда од 22,4 милијарде долара који је постављен годину дана раније 2020, према Институту за аграрну економију.
Истовремено, 2021. године, удео пољопривредних производа као проценат укупног украјинског извоза смањен је са 45% у 2020. на 41%, делом захваљујући растућим ценама роба, посебно метала, док је извоз житарица задржао рекордну стопу раста.
Након што се Украјина окренула од Русије после анексије Крима 2014. године, трговина са Европом је порасла. Украјина је већ на четвртом месту у испоруци пољопривредних производа у ЕУ и 14. по увозу пољопривредних производа из земаља ЕУ.
Али ненамерна корист од прекида трговинских односа са Русијом била је брза диверзификација украјинског извоза широм света. Конкретно, развила је нове трговинске споразуме са Северном Африком и Блиским истоком.
Међу главним купцима су Кина, ЕУ и Либан, али највећи потрошач пшенице из Украјине је Египат, који је 2020. увезао више од 3 милиона тона – око 14% укупне понуде.
Али сам успех Украјине у повећању глобалног извоза пшенице могао би да се покаже као велика главобоља за остатак света ако актуелне тензије са Русијом ескалирају.
Крв на црној земљи
Украјина је била позната као совјетска житница. Њени региони су пуни црнице, једног од најплоднијих земљишта на свету, али већина ових региона лежи на истоку земље - Харков, Дњепропетровск, Запорожје – прве које би преплавила инвазија руске војске ако избије рат. Најизложенија је Херсонска област, која се налази западно од Доњецка и Луганска, где већ седам година бесни необјављени рат са Русијом.
Руске трупе су гомилане у базама близу источне границе Украјине, тако да су региони за производњу жита први до којих ће доћи нападачка сила, наводи Интелињуз. Иако неки тврде да је инвазија у пуном обиму мало вероватна, мање војне операције и даље су више него могуће.
Један сценарио који би утицао на пољопривредну производњу, а који је могућ, јесте да Кремљ преплави Донбас са више оружја и појача сукоб у том региону, што не би захтевало да руски војници пређу границу, али би довело до тога да се борбе шире изван садашње линије контакта и тако утичу на пољопривреду у суседним регионима.
То је нешто о чему Кремљ размишља.
Ескалација би могла озбиљно да поремети украјинску пољопривредну производњу и то би само погоршало глобалну инфлацију цена хране, што је већ велика економска главобоља за централне банке свуда.
То би изазвало повећање цена хлеба и других основних намирница у бројним земљама попут Либије, Јемена и Либана које су већ у великој мери зависне од увоза пшенице из Украјине, а нису стабилне економије.
Сценарио из ноћне море је да би ово могло да поново створи услове који су изазвали Арапско пролеће почетком прошле деценије, а који су узроковани наглим скоком цена хране. Тренутно је инфлација цена хране већ на нивоу оног из доба Арапског пролећа у Тунису и Египту.
- Последњи пут када је глобална инфлација цена хране била тако врућа као 2021. била је 2011. године, када се постављала сцена за арапско пролеће - твитовао је Адам Туз, академик са Универзитета Колумбија.