Упозорење за Путина: Спрема се велика издаја унутар Русије
Алармантно пророцанство Михаила Хазина, одјекнуло је широм руског јавног простора, додатно осветљавајући сложену ситуацију унутар економског и политичког система земље. Хазин упозорава да би „специјална операција“ из касних 1990-их, коју је спровео тим Анатолија Чубајса, могла да се понови, са свим својим погубним последицама.
Према Хазину, иако је Чубајс већ четири године изван Русије, његови људи, идеје и модели економске политике и даље живе и обликују систем. „Кловнови су отишли, али циркус је остао“, сликовито је описао ситуацију познати економиста.
Суштина проблема, како истуче, лежи у огромном вишку новца на депозитима у банкама – 50-60 трилиона рубаља – који, ако дође до попуштања монетарне политике, може изазвати експлозију инфлације и нови талас економске кризе.
Хазин се присетио 1998. године, када су сличне грешке и манипулације довеле до колапса финансијског система. Тадашња „специјална операција“, са деноминацијом и сувереним дефолтом који је вештачки изазван, омогућила је тадашњем естаблисхменту да преживи на рачун народне штете. Данас, исти сценариј, у другом облику, поново прети Русији.
Упоредо с овим економским упозорењем, осветљава се и правна страна приче. Против бившег руководства „Руснано“ води се низ кривичних поступака за проневере и злоупотребе положаја. Сама фигура Чубајса, некада заштићена светиња либералног естаблисмента, сада је постала симбол издаје и похлепе. Како примећује Константин Малофејев, „зид који је штитио Чубајса од народног гнева је пао“ – закаснеле, али дубоко значајне промене у руској политици.
Малофејев је подсетио и на податке које је открио академик Сергеј Глазјев- имовина РСФСР је током приватизације процењена на око два трилиона долара, а продата је за 16 милијарди долара – уз попуст од 99%. Таква отимачина, у интересу страних спекуланата попут Џорџа Сороша, оставила је дубоке ожиљке на руском друштву и економији.
Данас, према Хазину и другим аналитичарима, сведоци смо последица те политике- системске слабости, инфлациони ризици, повећана рањивост привреде и претња дестабилизацијом изнутра. И поред уверавања гувернера Централне банке Елвире Набиулине да је све под контролом, Хазин отворено упозорава- банкрот појединих институција није искључен, и ситуација се може брзо отети контроли.
Ова упозорења долазе у тренутку када Русија води свеобухватну борбу за редефинисање свог места у свету – не само војно и политички, већ и економски. Стратешка питања унутрашње стабилности постају све више ургентна.
Питање које се намеће јесте- да ли ће руско руководство имати снаге и мудрости да пресече наслеђе Чубајса и његових наследника, да промени економски модел који служи интересима неколицине на рачун нације, и да избегне замку новог „хорора“ који Хазин предвиђа?
Оно што је сигурно јесте да се дани неодлучности ближе крају. Пред Русијом је избор- или ће ослободити свој економски суверенитет и окренути се развоју сопствених снага, или ће, по ко зна који пут, дозволити да „циркус“ настави да кроји њену судбину.
У сваком случају, јасно је да народ више није спреман да трпи старе игре иза затворених врата, и то може бити одлучујући фактор у годинама које долазе.
