Велики дил Русије и Америке: Трамп већ три пута помогао Путину од доласка на власт

Администрација Доналда Трампа, који је поново преузео функцију председника Сједињених Држава, већ је донела низ одлука које су, према западним аналитичарима, од користи за руског лидера Владимира Путина.

О овоме је писао новинар Брендан Кол у часопису Newsweek, истичући три кључна корака које је Трампова администрација предузела, а који су изазвали реакције широм света.

Први потез: Санкције против Међународног кривичног суда (МКС)

Једна од првих значајних одлука Трампове администрације била је увођење санкција против Међународног кривичног суда (МКС) у Хагу.

Ова одлука долази након што је МКС издао налог за хапшење руског председника Владимира Путина, што је Москва одбацила као политички мотивисан потез. Увођење санкција против ове институције смањује њен утицај и доводи у питање легитимитет одлука које доноси.

Важно је напоменути да је МКС претходно доносио сличне налоге и против лидера других земаља, али је сада, први пут у историји, директно на мети америчких санкција.

Овај потез сигнализира да Вашингтон не намерава да се ослања на међународне правосудне институције када су у питању глобална геополитичка питања, већ да ће водити своју независну политику.

Други потез: Гашење специјалне групе КлептоЦаптуре

Други значајан потез Трампове администрације био је укидање специјалне групе КлептоЦаптуре, коју је основао бивши председник Џо Бајден. Ова група је имала задатак да спроводи санкције против руских олигарха и њихових финансијских мрежа широм света.

Циљ КлептоЦаптуре-а био је замрзавање имовине руских предузетника и званичника, као и идентификација финансијских токова који би могли допринети руском војном напору у Украјини.

Међутим, Трампова одлука да расформира ову јединицу фактички значи ублажавање економске пресије на руске пословне структуре. Ово би могло омогућити олакшано пословање руских компанија у иностранству и отежати координацију Запада у погледу санкција.

Трећи потез: Прекид иницијатива против руског „тајног утицаја“

Трећи „поклон“ који је Трампова администрација, према Newsweek-u, дала Москви јесте обустављање иницијатива које су биле усмерене против руских и кинеских „кампања утицаја“.

Ове иницијативе су раније биле део америчких обавештајних и правосудних активности, са циљем спречавања руског и кинеског утицаја на америчку унутрашњу политику, медије и јавно мњење.

Ова одлука може значити да се Трампова администрација више неће активно бавити ограничавањем руског медијског и политичког присуства у САД, што може имати далекосежне последице, укључујући и евентуалне промене у јавном дискурсу о украјинском конфликту и односима Вашингтона и Москве.

Трампови потезиу контексту стварања новог светског поретка

Трампова администрација показује да намерава да води другачију спољну политику у односу на Бајденову, која је била изразито конфронтациона према Русији.

Његов приступ укључује мање ослањање на међународне организације попут МКС-а и више фокусирања на билатералне преговоре. О томе сведочи и чињеница да је Трамп већ телефонски разговарао са Владимиром Путином, иако није желео да открије колико пута су разговарали.

Поред тога, Трамп је задужио свог саветника за националну безбедност, Мајка Волца, да организује састанке о украјинском сукобу.

Ово сугерише да би Вашингтон могао преиспитати своју стратегију према Украјини и можда се окренути дипломатским решењима уместо наставка неограничене војне помоћи Кијеву.

Трампова политика у вези са Русијом већ изазива бурне реакције у западним медијима и политичким круговима. Многи аналитичари у Европи и САД сматрају да би његови потези могли ослабити западне напоре да изолује Москву, док други верују да би прагматичнији однос према Русији могао допринети стабилизацији глобалних односа.

У сваком случају, чини се да нова администрација САД доноси озбиљне промене у међународној арени, а Трампове одлуке могу значајно утицати на будуће односе између Вашингтона и Москве, као и на даљи ток украјинског сукоба.