КАДА ЛИДЕРИ ПРЕПОЗНАЈУ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИНТЕРЕСЕ, ДОГОВОРИ СЕ ЗАВРШЕ: Ово су питања око којих би Путин могао да се сложи са Бајденом
Области у којима би могли да се сагласе су од глобалне важности
Чини се да су Америка и Русија тако дубоко подељене својим опречним визијама светског поретка, геополитичких интереса и вредности, да многи сматрају да не може бити ни говора о новом партнерству или ресетовању односа. Најбоље чему обе стране могу да се надају у том случају је сузбијање непријатељства довољно да се избегне нуклеарни рат или нехотична ескалација војног сукоба.
АМЕРИЧКА ДРЖАВА ПОГУБИЛА ВИШЕ ЉУДИ ОД БИЛО КОЈЕ ДРУГЕ: Жучна расправа у скупштини, направљен драматични преокрет
КОЛИКО ВРЕДИ БОГАТСТВО ДОНАЛДА ТРАМПА? Врховни суд издао одобрење, покушаји адвоката бившег председника пропали
ИРАНСКИ ВРХОВНИ ВОЂА УЗДРМАО АМЕРИКАНЦЕ: Изјава ајатолаха изазвала моменталну реакцију Стејт департмента
Изгледа да је то врста сарадње на коју се залагао амерички председник Џо Бајден у свом првом разговору са руским лидером Владимиром Путином, када се фокусирао на проширење споразума Нови СТАРТ пре него што је прешао на листу замерки - затварање опозиционара Алексеја Наваљног, масовно хапшење демонстраната, сајбер напад, мешање у изборе...
Међутим, америчко-руски односи вредни су још једног покушаја њиховог продубљивања, оцењује "Форин полиси". За то је потребно прекидање циклуса увреда-освета, а да би се то постигло, обе стране морају да предузму јасне политичке кораке.
Прво, аналитичари се често фокусирају на "путинизам“ и све што он за собом повлачи. Бајден је изјавио да Америка више неће "жмурити пред руским агресивним акцијама".
Из перспективе решавања сукоба, међутим, важно је схватити да се "путинизам" није појавио ниоткуда.
Стратегије руског председника имају упориште у издаји коју су многи Руси осетили када се НАТО проширио на исток, иако је уверавао да то неће учинити, истиче "Форин полиси" и као остале примере наводи америчко бомбардовање руског савезника Србије 1999. године, одлуку о изградњи система противракетне одбране у Румунији и Пољској и подршку прозападној опозицији у Русији, као и у Украјини 2004. године, а затим 2013-2014. Уследила је одлука Америке да мимо УН-а сруши режим Моамера Гадафија у Либији 2011. године.
Треба подсетити да није само Путин огорчен америчким поступцима, већ су то били и његови претходници Борис Јељцин и Михаил Горбачов.
Из те перспективе, није мистерија зашто је попустљиви Јељцин изабрао челичног Путина да "дигне Русију са колена".
Горбачов је пре две године рекао да је, након краја Хладног рата, Америка непрестано покушавала да "изгура Русију из геополитике".
Дакле, проблеми у америчко-руским односима нису само "путинизам" или идеја да се Путин боји демократије и да му је потребан спољни непријатељ да би остао на власти. Штавише, проблеми су постојали пре њега и вероватно ће трајати и након што он оде са власти.
Друго, да би започели процес помирења, преговарачи морају да виде целу слику, цео систем сукоба акције и реакције. За америчке интересе би можда најбоље било да Вашингтон паузира са нападима и преиспита своје претходне потезе.
Они продуктивнији ће свет гледати са "стратешком емпатијом". На пољу преговарања и посредовања, стручњаци су деценијама проучавали како и зашто људи упадају у сукобе и како се можемо повући и видети које креативне опције су нам промакле у жару борбе.
Администрација Бајдена могла би, даље, да тражи могућности за сарадњу у областима пандемије, климатских променама, свемиру, сајбердипломатији, арктичком транзиту...
Када лидери препознају заједничке интересе, договори се заврше. Амерички председник Роналд Реган препознао је нуклеарну опасност. Он и Горбачов потписали су највеће споразуме о смањењу наоружања у историји.
Сигурно да Бајден и Путин данас препознају да америчко-руски анимозитет није добар ни за Русе ни за Американце. Обојица се морају уздићи изнад тога и пронаћи заједнички језик.