КАКО БИ ИЗГЛЕДАЛО ХАПШЕЊЕ ВЛАДИМИРА ПУТИНА? Медведев открио одговор Русије у том случају - познато и ко би "ИЗНУТРА" могао да буде претња

Међународни кривични суд (МКС) у Хагу издао је налог за хапшење Путина 17. марта, оптужујући га да је починио ратне злочине у својој инвазији на Украјину. Од тада су неке од држава чланица суда разматрале да ли би Путина притвориле и предале суду у Хагу.

Уколико он уђе на територију држава чланица МКС-а, оне су по закону обавезне да изврше налоге за хапшење Путина и руске председничке комесарке за права детета Марије Лвове-Белове.

Међутим, то можда није једини ризик за Путина, јер се он такође суочава са могућим срамоћењем, понижењем или чак смрћу од стране непријатеља како у земљи тако и у иностранству.

Све државе МКС — укључујући све чланице Европске уније, већину афричких држава, све латиноамеричке и јужноамеричке државе осим Кубе и Никарагве — законски су обавезне да ухапсе Путина ако икада крочи на њихову територију, наводи Центар за европску политичку анализу (ЦЕПА).

МКС-у недостаје сопствена полиција која би спроводила своје налоге за хапшење и зависи од помоћи своје 123 чланице за хапшење појединаца од стране националних органа за спровођење закона. Међутим, то се није увек дешавало. Бивши судански лидер Омар ал-Башир има два налога за хапшење МКС-а из 2009. и 2010. године. Иако је од тада посетио земље чланице МКС-а, он је и даље на слободи.

Док је неколико држава чланица НАТО-а, укључујући Немачку и Америку, јасно поручило да ће се држати своје обавезе да ухапсе Путина, Мађарска, која је такође чланица војног савеза, најавила је да неће ухапсити руског председника ако уђе у земљу.

Гергели Гулиас, шеф кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, рекао је 23. марта да иако је његова земља потписница Римског статута, уговора којим је створен МКС и који га је ратификовао 2001. године, у мађарском закону нема основа за хапшење Путина.

То саопштење уследило је након што је бивши руски председник Дмитриј Медведев упозорио да би сваки покушај хапшења Путина по налогу МКС-а представљао објаву рата Русији.

Такође се све више расправља о томе да ли би Путин могао бити ухапшен овог августа током очекиваног путовања на самит земаља БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) у Јужној Африци, која је такође дужна да изврши налог.

Путинови непријатељи изнутра?

Влад Михњенко, стручњак за посткомунистичку трансформацију Источне Европе и бившег Совјетског Савеза на Универзитету у Оксфорду, изјавио је за Њузвик да верује да би Путин могао да буде ухапшен и послат на суд у Хагу ако буде смењен са власти, или ако руске елите наместе његово хапшење да би га збациле са власти.

- Пошто је Кремљ, под бројем један, параноичан у погледу Путинове безбедности и под бројем два, верује да Америка управља светом, Путин неће крочити на територију државе чланице МКС-а да избегне било какву непријатност - рекао је Михњенко, додајући да је Путин вероватно неће ризиковати одлазак у Душанбе, у Таџикистан или Јужну Африку.

А ако Путин заиста посети земље чланице МКС-а и "упадне у невоље", то би могло бити резултат тога што су га силовики (елитна група руских бизнисмена и лидера) наместили за хапшење "да би га се отарасили", рекао је Михњенко.

Борис Бондарев, бивши руски дипломата који је поднео јавну оставку због сукоба у Украјини, такође је прошлог месеца рекао да Путин може бити смењен и да би на крају могао бити приморан да се повуче ако изгуби рат против Украјине.

- Путин може да буде замењен. Он није суперхерој. Он нема никакве супермоћи. Он је само обичан диктатор- рекао је Бондарев.

Михњенко је упоредио Путина са Слободаном Милошевићем, против кога је 1999. године подигнута оптужница од стране претходника МКС-а, Међународног кривичног суда за бившу Југославију.

- Након што је изгубио власт код куће, нови српски лидер — да би поново успоставио односе са Западом — предао је Милошевића Трибуналу у Хагу. Мислим да би лидери после Путина могли да искористе исти трик да поново успоставе однос са Западом - рекао је Михњенко.

Међутим, у овом сценарију Путин можда неће ни стићи у Хаг.

- С обзиром на Путинове везе широм Европе и оно што би он потенцијално могао да каже судијама о корупцији и сумњивим пословима између Москве и великих западних престоница, биће много подстицаја да се он ућутка пре Хага - рекао је Михњенко.

Поред ризика да Путина изручи руска елита, он би се могао суочити са проблемима приликом једноставне посете другим земљама, чак и ако су пријатељски расположене према руском режиму.

"Грађанско хапшење"

Бивши британски премијер Тони Блер суочио се са најмање пет инцидената у којима је један члан јавности покушао да обави "хапшење грађана" због ратних злочина током инвазије на Ирак 2003. године.

Најновији документовани случај био је 2014. године, када је Твиги Гарсија, бармен из Шоредича у источном Лондону, ставио руку на Блерово раме и рекао му да хапси грађанина јер је "покренуо ничим изазван рат против Ирака".

Гарсија га је замолио да га отпрати до полицијске станице. Блер је одбио и покушао да аргументује свој случај, пре него што је Гарсија отишао. Блера, који тврди да је инвазија на Ирак била оправдана, МКС никада није оптужио ни за какав злочин.

Слично томе, 2001. године је активиста Петер Tatčell покушао да ухапси председника Зимбабвеа Роберта Мугабеа у Бриселу због наводних кршења људских права. Мугабеови телохранитељи су га напали и онесвестили. МКС никада није оптужио Мугабеа ни за какав злочин и умро је 2019. године.

Микњенко је рекао да је налог за хапшење МКС учинио Путина "изузетно рањивим" и "пониженим" у самој Русији.

- Због тога је државна телевизија веома утихнула. Они не желе да обични Руси чују речи Путин, хапшење и налог у једној реченици, јер то уништава његову харизму "лошег дечка" и чини да изгледа као обичан криминалац, деспот из Трећег света - рекао је.

Какав би могао да буде руски одговор?

Претње Медведева, заменика председника руског Савета безбедности, због могућег хапшења Путина изазвале су узбуну. Он је рекао да би, уколико би немачке власти покушале да ухапсе руског председника по налогу МКС, то била објава рата.

Немачка је једна од 30 чланица НАТО-а, па његово упозорење сугерише да би свако хапшење довело војну алијансу у рат са Русијом, што би изазвало Трећи светски рат.

Рабеа Bonighausen, портпаролка немачког савезног министарства правде, каже да је "Немачка, као и све државе чланице МКС-а, обавезна да сарађује са МКС према члану 86 Римског статута и одељку 2 Закона о сарадњи са Међународним кривичним судом".

Олга Лаутман, нерезидентни виши сарадник у ЦЕПА-и и виши истраживач у Институту за европски интегритет, приметила је да су Медведев и други званичници и пропагандисти Кремља упутили неколико претњи државама чланицама МКС-а ако испоштују налог за хапшење Путина, али ово би се вероватно показало неоснованим.

- У хипотетичком случају, не верујем да би Русија ишта урадила. Када је реч о Немачкој или било којој држави НАТО-а, Русија не би предузела ништа јер у потпуности разуме да није спремна за директну конфронтацију са НАТО-ом - рекла је, додајући да то може зависити од државе чланице и какву моћ Русија има над њом.

Лаутман је рекао да Русија може да врши притисак на потписнице у Африци и другим државама које нису чланице НАТО-а да их примора да се не повинују.

- Лично, Путин је кукавица и не верујем да би се упутио ван Русије и ризиковао хапшење - рекла је.

Олександар Москаленко, сарадник за демократију у ЦЕПА, рекао је да "хистерија Медведева нема никакве правне основе".

- То је као да претите полицајцу коме је суд наредио да дође и доведе особу на рочиште. Нема ничег личног у поступању државе у овом случају – добила је налог, дужна је да сарађује - рекао је Москаленко.

Он је објаснио да, ако се Русија не сложи са налогом, мора да се обрати МКС, иако не постоји правни механизам за поништавање ове наредбе.

- Такав механизам постоји ако је налог за хапшење издала друга држава, онда се случај може покренути пред Међународним судом правде УН (на пример случај Конго против Белгије) - рекао је он.