ПАКАО НА ЗЕМЉИ! ЕВРОПА ПОД ТОПЛОТНИМ СТРЕСОМ: Објављен алармантан извештај, стопа СМРТНОСТИ ЋЕ ЗНАТНО СКОЧИТИ

У Европи је забележено највише дана са "топлотним стресом". То стање када тело не може правилно да се охлади и његова температура порасте на опасан ниво.

На подручју Европе до сада је забележено највише дана са такозваним "топлотним стресом". Топлотни стрес је стање када тело не може правилно да се охлади и његова температура порасте на опасан ниво, када кључни органи могу да откажу. Ово се дешава када тело не користи главни начин да се носи са вишком топлоте - испаравањем зноја кроз кожу - јер је ваздух превише влажан.

Заједнички извештај који су објавили Коперникус (служба ЕУ за праћење климатских промена) и Светска метеоролошка организација (СМО) открио је нове забрињавајуће податке. Европљани дању трпе невиђене врућине, а ноћу су под стресом због непријатних врућина. Европа је континент који се најбрже загрева, упозоравају стручњаци, који се загрева брзином далеко изнад глобалног просека. 

Стопа смртности од топлоте повећана за 30%

Стопа смртности од врућине порасла је за 30% у последње две деценије у Европи. "Можда се чини да плаћамо високу цену због климатских мера, али ако ништа не учинимо – цена ће бити још већа", рекла је генерални секретар СМО Селест Сауло, а преноси Гардијан.

Према извештају, температуре широм Европе биле су изнад просека током 11 месеци прошле године, укључујући најтоплији септембар од када се бележе. Због врућине и суше дошло је до великих пожара који су опустошили села и "гушили" становнике градова. Пожари су били најинтензивнији у земљама јужне Европе попут Португала, Шпаније и Италије. Грчку је погодио највећи забележен шумски пожар у ЕУ, где је изгорело 96.000 хектара земље, наводи се у извештају.

Разорни пожари и смртоносне поплаве

С друге стране, обилне кише изазвале су смртоносне поплаве. Европа је 2023. била око 7% влажнија од просека у последње три деценије. "Прошле године Европу је захватио највећи шумски пожар. Истовремено, били смо сведоци једне од највлажнијих година, јаких таласа морске топлоте и разорних поплава", рекао је Карло Буонтемпо, директор Коперника.

"Температуре настављају да расту", додао је он. Још увек није сасвим јасно како глобално загревање изазива све обилније падавине. Топлији ваздух може да задржи више влаге, што омогућава екстремније олује. Али с друге стране, због сложености климатских промена, падавине не морају увек да се јављају. Постоји много јача веза између глобалног загревања и топлотних таласа.

Извештај не даје податке за прошлу годину о броју умрлих од топлоте, али се зна да је 2022. године било 70.000 додатних умрлих од топлоте. "Број смртних случајева узрокованих топлотом вероватно ће бити већи 2023. године", рекла је климатолог Фридерике Ото са Империјал колеџа у Лондону.

Извор: Србија Данас/Мондо