За 80 година у овим градовима живот НЕЋЕ БИТИ МОГУЋ: Поплаве и топлотни удари, а последице ће бити КАТАСТРОФАЛНЕ

Како научне пројекције ефеката климатских промена постају снажније, претње које представљају екстремне олује, катастрофалне поплаве, топлотни таласи и суше постају јасније и страшније. Према томе, живот у неким од највећих светских градова до краја овог века неће бити могућ, а за то ће главни кривци бити пораст нивоа мора и температуре, који ће довести до катастрофалних поплава и топлотних удара.

Међудржавни панел о климатским променама предвидио је да би глобалне температуре могле порасти за 1,5 степени Целзијуса до 2040. године. Међутим, до краја века, температуре би могле још више да порасту, доводећи до катастрофа у појединим деловима света.

У будућности, градови који су склони поплавама или топлотним таласима могли би да виде теже - и потенцијално фаталне - временске услове.

Имајући ово на уму, научници су почели да идентификују локације које би могле постати неподношљиве за људе до 2100. године.

Ових 10 градова ускоро би могли да постане немогући за људски живот. У већини случајева, ове области на својој кожи већ су осетиле разорне ефекте климатских промена.

У студији објављеној 2016. године у часопису Природне климатске промене, Метју Хауер је проучавао ризик од пораста нивоа мора у континенталним деловима САД.

Открио је да би од 2010. до 2100. године више од 13 милиона људи могло бити изложено порасту нивоа мора од скоро два метра. Од тих становника, око четвртине су у Мајами-Даде и Бровард округу на Флориди.

- У сусрет овом катастрофалном сценарију, Мајами можда неће бити у стању да се адекватно припреми - рекао је Хауер за Бизнис инсајдер.

Он је додао како је висок скоро два метра.

- То је ниво воде висок као ја - упозорио је он.

Његова студија показала је да је и Њу Орлеанс један од градова у САД којем прете поплаве.

Ако би се ниво мора повећао за само један метар, више од 100.000 становника Њу Орлеанса, што је око трећине становништва града, могло би бити поплављено.

- Када почнете да се бавите олујним ударима и свим тим другим пратећим догађајима, погођена популација постаје много већа - додао је Хауер.

Чикаго се налази у једној од најтежих топлотних зона у Америци, према речима Ричарда Руда, научника за климу са Универзитета у Мичигену.

Током 1995. године град је погодио опасни врели талас који је убио више од 700 људи. У то време, спољне температуре су достигле 41 степен Целзијусових, док су температуре влажног термометра - које су одговорне за топлоту и влажност - достигле 30 степени.

Температура влажног термометра је температура коју очитава термометар прекривен водом натопљеном тканином, преко које пролази ваздух.

Студија је показала да изложеност температури влажног термометра вишој од 35 степени може бити фатално јер се људско тело више не може хладити.

Руд сматра да би овакав топлотни талас могао да се понови у било које време у Чикагу, који има високу влажност током лета и редовну континенталну топлоту.

Студија коју су 2015. године спровели научници на МИТ-у идентификовала је Персијски залив као "регионално жариште", где климатске промене могу озбиљно да угрозе животе.

Студија је показала да ће градови у Заливу, као што је Дубаи, у лето након 2070. године достићи температуре од чак 45 степени Целзијусових, а да температуре влажног термометра могу премашити њихов фатални праг од 35 степени, једном у свакој деценији.

У посту на блогу из 2016. године на аустралијском веб сајту, неки становници Дубаија рекли су да избегавају излазак на отворено од јуна до септембра.

- Када изађете напоље из просторије коју хлади клима, то је исто као када отворите рерну а стојите близу ње. Врео ваздух удари вас у лице - написао је један од становника Дубаија.

Студија научника са МИТ-а такође је навела и Абу Даби (Уједињени Арапски Емирати) као један од најугроженијих градова од екстремне топлоте.

За само пола века, кажу истраживачи, најтоплије температуре забележене у Абу Дабију биће више од једнократних догађаја.

Највиша температура која је овде забележена износила је 52 степена.

До 2070. године, становници града могу да очекују да чешће буду изложени овом нивоу топлоте.

Северно-кинеска равница, у којој живи око 400 милиона становника, могла би да осети најсмртоносније врућине на планети до краја столећа.

Студија из 2018. године показала је да ово подручје може да очекује неколико врелих таласа од 2070. до 2100. године.

Шангај, трећи град по броју становника, са око 25 милиона становника, могао би да буде један од градова који ће погодити врели таласи.

Истраживачи су открили да у том 30-годишњем периоду може постојати најмање пет случајева температуре изнад фаталног прага.

Пекинг је такође део северно-кинеске низије, што га чини рањивим на екстремне топлотне таласе.

Као и многи кинески градови, Пекинг је главни емитер гасова стаклене баште, који такође доприносе загађењу ваздуха.

Град је познат по честим нападима смога који присиљавају становнике да носе маске за лице.

Загађење је смртоносније од пушења, убијајући скоро 15 пута више људи од ратова и насиља. Студија процењује да је у 2015. години 9 милиона људи прерано умрло од болести које су повезане са загађењем, што чини 16% свих смртних случајева широм света.

Екстремне температуре у Делхију су сличне онима у Пекингу и Шангају.

Ваздух испуњен смогом може да изазове осип на кожи, мучнину и главобоље, док неки људи могу да се онесвесте од топлотног удара.

Анализа из 2017. године показала је да температуре влажног термометра у јужноазијским градовима, као што је Делхи, могу досећи 35 степени Целзијусових - тачку у којој постају смртоносне - до 2100. Такав сценарио се обично догађа сваких 25 година.

Студија је показала да је око 2 посто индијске популације изложено температурама влажног термометра од 32 степена. До краја века, тај број би могао да се повећа на око 70 посто.

Бангладеш је једна од најрањивијих држава, када су у питању климатске промене. Земља није само склона топлотним таласима, већ се мора борити и са разорним поплавама.

У лето 2017. године, поплаве су погодиле више од 8 милиона људи у Бангладешу, убивши притом око 140 људи, док је скоро 700.000 домова уништено.

Поплаве такође уништавају и земљиште. Сваке године, ерозија обале реке помера до 200.000 људи у Бангладешу. Према неким проценама, нација би могла да изгуби и до 20 посто своје копнене масе са мање од 1 метра успона морског нивоа.

- Пораст нивоа мора је већ стварно присутан у Бангладешу. Како се олујни талас повећава, биће више проблема, јер има толико људи - рекао је Руд.

Многе климатске избеглице у Бангладешу беже у Даку из руралних села, али то подручје је још увек подложно поплавама, посебно током сезоне монсуна.

Становништво Лагоса у Нигерији је у порасту, али и град постаје све осетљивији на пораст нивоа мора.

Хаусер је рекао да је Лагос посебно подложан поплавама због ниског терена и локације на делти реке.

У 2016. години, истраживачи су открили да би Лагос могао имати 260.000 смртних случајева повезаних са поплавама у наредних 10 година.

Према Руду, повећана учесталост поплава и екстремних временских прилика у градовима као што је Лагос, могла би да отежа опоравак подручја након сваког догађаја.

Али и он и Хаусер сматрају да се ефекти климатских катастрофа могу ублажити одговарајућим планирањем и инфраструктуром.

- Вероватноћа да ћете учествовати у саобраћајној несрећи је релативно ниска за било коју вожњу, али ипак везујемо сигурносне појасеве. И вероватноћа да ћете умрети у наредним годинама је релативно ниска, али ипак купујемо животно осигурање - рекао је Хаусер.

Слично томе, и градови би требало да планирају растуће температуре и нивое мора.

- Имамо много примера где, ако се припремите за ове катастрофе, можете да их преживите. Питање је да ли су оне постале толико честе, да више није могуће припремити се за њих - закључио је Руд.