ЗАШТО ЈЕ ИСТОЧНА ЕВРОПА У БОРБИ ПРОТИВ КОРОНЕ БОЉЕ ПРОШЛА ОД ЗАПАДНЕ? Ово су 4 кључна разлога
Чак и најтеже погођене земље централне и источне Европе су много боље прошле од земаља западне Европе са нижом стопом оболелих и умрлих.
Ако гледамо мапу Европе и то колико је која земља погођена корона вирусом, једна ствар је јасна: богатије земље Западне Европе горе су погођене епидемијом него оне из источног дела ЕУ.
УБЛАЖАВАЈУ СЕ МЕРЕ ШИРОМ ЕВРОПЕ: Отварају се школе, раде кафићи, фризери, али сви страхују од једне ствари
РУСИЈА ПРЕСТИГЛА ИТАЛИЈУ И ВЕЛИКУ БРИТАНИЈУ ПО ОБОЛЕЛИМА: За 24 часа корона је довела на ТРЕЋЕ МЕСТО
ВИРУС ОДНЕО СКОРО 300.000 ЖИВОТА: Свет са стрепњом гледа у Кину и страхује од ДРУГОГ ТАЛАСА
Поређење података из различитих земаља може да буде препуно потешкоћа, а многи фактори могу потенцијално да искриве бројке. Ипак, поређење западне Европе са једне и централне и источне Европе са друге стране показује разлике када је реч о корона вирусу које је тешко занемарити, пише Гардијан.
Чак и најтеже погођене земље централне и источне Европе су много боље прошле од земаља западне Европе са нижом стопом оболелих и умрлих, а у неким земљама статистика је заиста изванредна. Словачка је забележила само 1.457 случајева и 26 умрлих, док суседна Аустрија, која има око 3,5 милиона становника више од Словачке, има 10 пута више заражених (15.871) и 20 пута више умрлих (618), односно 69 на милион становника.
Бројни узорци су допринели овим неподударностима у различитим земљама: нижи животни век значи мање угрожених старијих људи који су још увек живи, нижа густина становништва, мањи број летова у Кину, нижа стопа тестурања или чак само велика срећа.
Обавезно ношење маски на отвореном, које је сада уобичајено за већи део Европе, је мера коју су Чешка и Словачка рано примењивале и помогле тиме у заустављању ширење вируса.
Међутим, најважнији разлог је рана реакција и блокада које су спровеле готово све земље у региону. Док су у Великој Британији и другим западноевропским земљама јавни догађаји и скупови још трајали у другој и трећој недељи марта, у централној и источној Европи владе су виделе шта се догађа у Италији и спровеле брзу обуставу рада.
У многим земљама је страх од тога да ће здравствени систем доживети колапс помогао у борби против вируса.
Белгија, која има око 11 и по милиона становника, има чак 50.781 зараженог и 8.339 умрлих (720 на милион људи). С друге стране, Грчка, која има нешто мање од 11 милион становника, има 2.642 заражена и само 146 умрлих (14 на милион људи).
Најтеже погођене европске земље су, наравно, Италија, Шпанија, Француска и Велика Британија. Велика Британија, која има око 66,5 милиона становника, недавно је престигла Италију и сада има 31.855 умрлих (469 на милион становника) према страници Worldometers и службеној страници британске владе цоронавирус.дата.гов.ук. Међутим, према подацима британског Уреда за националну статистику који убраја и жртве из домова за старије и немоћне у Енглеској и Велсу, које се не броје у званичној евиденцији, број умрлих у тој земљи је 32.313.
У Италији је пак од почетка пандемије, бар према званичној евиденцији, заражено 219.070 људи, а умрло 30.560 људи (505 на милион становника). У Шпанији је званично потврђено 264.663 заражена и 26.621 умрлих (569 на милион становника). У Француској је број заражених 176.867, а број умрлих 26.380, што је 404 на милион становника.
Хрватска је пак међу европским земљама с најмањим бројем заражених (2.187) и умрлих (90, односно 22 на милион становника). Мађарска има 3.263 заражених и 413 умрлих, што је 43 на милион становника.
Пољска пак има 15.996 потврђених случајева и 800 умрлих, што је у односу на број становника 21 смрт у милион љуи. Немачка има 171.780 случајева и 7.560 заражених, што је 90 умрлих на милион становника.
Овај очити контраст тешко је објаснити само једним фактором. Гардијан наводи неколико могућих узрока: источна Европа, као мање развијени део континента који се још опоравља од пола века комунистичког уређења, и даље има нижи животни век, што значи и мање старих становника који су посебно угрожени коронавирусом.
Даље, источна Европа има нижу густину становништва по километру квадратном, а и слабије је интегрисана у глобалне економске токове, што значи мање међународних летова за Кину и мање људи који су у критичном раздобљу пре затварања граница дошли у земљу из првог жаришта пандемије.
Чешка и Словачка су, осим тога, међу првима увеле обавезну меру ношења заштитних маски у јавности. Но оно што је кључно је да су готово све ове земље довољно рано увеле мере социјалног дистанцирања које су на време сузбиле неконтролирано ширење заразе.