ЗЕМЉА ВАТРЕ И ЛЕДА: Дан када је после 300 година Исланд поново постао независна република
Исланд данас слави 73 године од независности од Данске, након референдума 1944. године
Након ерупције вулканског кратера Лаки 1783-1784. године, Исланђанима је требало две деценије да се поврате
Поменута ерупција имала је катастрофалне последице не само по Исланд, већ и по целу Европу. Тада је око 21 одсто становника те земље умрло од глади, а од велике количине отровног флуора угинуо је велики број животиња.
Пре тачно 73 године, тачније 1944. године, Исланд је постао независна република, након референдума на коме су се Исланђани изјаснили да су за одвајање од Данске. Пре тога, Исланд је био независан 300 година, а онда су Данска и Норвешка владале њим. Заправо, Исланд је био норвешка колонија све до 1814. године, када се заједничка држава Норвешке и Данске раздвојила, и тада је Исланд припао Данској.
БОРБА ЗА ЛОМОНОСОВ ГРЕБЕН: Да ли је Северни пол СЛЕДЕЋЕ светско БОЈИШТЕ?
Године 1874, од данске владе је добио ограничену аутономну власт, а протекторатску независност и суверенитет у унутрашњим питањима 1918. Спољни односи и одбрана су остали под данском управом до Другог светског рата, тачније 1940. када је Немачка војно окупирала Данску.
Исланд су, након тога, окупирали савезници. Дански краљ је де јуре остао суверен до 1944, када је, у недостатку данске власти, данашња република основана.
Нова република је 1950. потписала споразум са САД, према коме је Америци предата надлежност над одбраном Исланда. И данас САД по овом споразуму имају војну базу у Кефлавику, а Исланд нема своје оружане снаге.
Глобални индекс мира: Исланд најбезбеднија земља света, Сирија најнемирнија
Исланд има мање становника од Анахајма, града у америчкој савезној држави Калифорнија
Са нешто више од 320.000 становника, Исланд је једна од најмање насељених земаља на свету.
Примера ради, у Анахајму је по попису становништва из 2010. године живело 336.265 људи.
Политика Исланда
Parlament, Althing, је основан 1845, као саветодавно тело данском краљу. Ово се сматра поновним успостављањем скупштине основане 930., а суспендоване 1799. Тренутно има 63 члана, које становништво бира сваке четири године.
Председник Исланда је углавном церемонијално звање, а он служи као дипломата, фигура и шеф државе. Председник владе, премијер се, заједно са својим кабинетом, брине за извршни део власти. Кабинет поставља председник, после општих избора; али овај процес се обично води између вођа политичких партија, који одлучују међусобно кроз разговоре о саставу кабинета. Само кад у вође партија нису у стању да се у разумном року договоре о саставу кабинета, председник користи ово овлашћење, и сам поставља кабинет.
Ово се није догодило од кад је основана република, 1944, али 1942. је регент државе (Свеин Бјернсон, који је ту позицију добио у Althingu 1941.) успоставио непарламентарну владу. Регент је у пракси имао позицију председника, и Свеин Бјернсон је у ствари постао први председник 1944. Исландске владе су скоро увек биле коалиције двеју или више партија, јер једна партија обично не освоји већину места у парламенту.
Овај европски народ је најздравији на свету: Живе близу нас, али живе другачије - ево како! (ФОТО)
На Исланду је једина војска- америчка војска
Република Исланд нема регуларне оружане снаге. Функције одбране врши НАТО база у Кефлавику, коју углавном попуњавају припадници америчке војске. Исланд има Обалску стражу и специјалну јединицу , која је позната под именом Викингасвеитин (Викиншки одред).
Специјални одред је био под командом шефа рејкјавишке полиције, али је 2004. донет нови закон по коме се овај одред ставља директно под команду министра правде и цркве По овом новом закону, министар правде и цркве мора да постави националног шефа полиције, који контролише и управља исландском полицијом, укључујући и Викиншки одред.
Опрез! Ово су земље којима прети опасност од тероризма, међу њима и ОМИЉЕНО летовалиште Срба! (ФОТО)
Исландска телевизија није емитовала програм четвртком све до 1987. године
Исландска национална телевизија РÚВ, која је 1966. године започела са емитовањем телевизијског програма, наредне две деценије је сваког четвртка правила паузу у раду – у циљу промовисања значаја комуникације између људи.
Знаменитости и занимљивости Исланда
Исланд се назива и “земља леда и ватре“ јер обилује вулканима и гејзирима по којима је и познат. Зима на Исланду није толико сурова као што бисте помислили. Температуре се крећу око нула степени, а лета су прилично хладна са просечном температуром од десет степени целзијуса. Унутрашњост острва је углавном прекривена ледом док су његове периферије насељене.
Рејкјавик, осим што је престоница, нуди квалитетно упознавање начина живљења старих Викинга. Овај типичан скандинавски град нуди једно аутенично искуство тамошњег начина живота. У Рејкјавику је посебно интересантна црква светог Халгрима са чијег се торња отвара хоризонт овог града.
Пиво је на Исланду било забрањено током већег дела 20. века
Исланд је једно време попут Сједињених Америчких Држава донео забрану производње, транспорта и продаје алкохолних пића, што је трајало 74 године. Од 1. марта 1989. године то више није тако, а становници те земље имају свој Дан пива.