Земљотреси који су разорили Турску: Две године касније, породице и даље трагају за децом "Никад нећу подлећи притиску и пријавити га као преминулог" Болна сведочења најближих потресају цели свет
Шестог фебруара 2023. године, пре тачно две године, кад су два разорна земљотреса погодила јужну Турску у којима је погинуло више од 53.000 људи, покренути су неумољиви напори за потрагом и спасавањем.
Али две године касније, још десетина породица траже најмилије.
Најмање 30 несталих су деца.
Четворогодишњи Емир био је код куће са породицом кад је ударио земљотрес.
Тела његове мајке, оца и 10-годишњег брата пронађена су у рушевинама њихове стамбене зграде у Антакији, граду на сиријској граници.
Али од њега није било ни трага ни гласа.
Његова тетка Нурсен Киса стигла је до срушене зграде сат времена после земљотреса и чекала поред рушевина више од две недеље док су у току биле операције тражења и спасавања.
„Мислили смо да можемо да га пронађемо, или макар да саставимо делиће његове одеће, пронађемо неке остатке, било какву врсту трага.
„Али није било ничега. Ни у рушевинама ни међу пронађеним телима", каже она.
Од тада, она је у мисији да пронађе несталог сестрића.
Поднела је пријаву за нестале особе у полицијској станици, само да би три месеца касније примила позив од власти које су се распитивале о Емировом благостању.
Рекли су јој да немају документацију у којој се види да је Емир нестао и да је првобитна пријава вероватно била загубљена.
Читав процес морао је да се покрене испочетка, док је у међувремену Нуртен објављивала слике сестрића свуда по друштвеним мрежама у нади да ће га неко препознати и посећивала десетине сиротишта широм Турске.
Гроб њене сестре је ексхумиран ради узорака ДНК како би могли да се пореде са остацима на гробљу несталих људи.
Ниједан од ових покушаја није уродио плодом.
Нуртен је рекла да би свако мало добијала позиве од локалних власти које су се распитивале како је Емир, што указује на то да се њен сестрић највероватније још увек не води званично као нестао.
Колико деце се води као нестало?
Две године после земљотреса, још има опречних извештаја о броју несталих.
У априлу 2023. године, два месеца после земљотреса, „поднета је пријава за нестанак 297 људи, од чега су 86 њих били деца", према тадашњем Министарству унутрашњих послова.
У новембру 2024. године, актуелни министар унутрашњих послова Али Јерликаја саопштио је да се 75 жртава земљотреса и даље води као нестало.
Тридесеторо њих су деца, рекао је он.
Међутим, главна опозициона странка рекла је да има списак од 140 несталих људи, од чега су 38 деца.
Они су тај списак поделили са Јерликавом, али нису добили никакав одговор, рекли су за BBC њуз на турском.
Министарство унутрашњих послова није узело у обзир нестале чије су породице званично прихватиле њихову смрт, рекла је Сема Гулеџ, портпаролка фондације основане ради потраге за несталима.
То би могао да буде разлог за опречне бројке, тврди она.
После земљотреса, изнете су разне тврдње о томе како су деца била спасавана испод крша али би након тога нестајала, сугеришући да су била отета.
Власти су негирале ове тврдње.
У јануару 2024. године, владајућа странка и њен десничарски савезник гласали су против парламентарне предлога који је позивао на истрагу о несталој деци.
Како власти траже нестале?
Прошле године је оформљена комисија за истрагу случајева несталих особа у оквиру Председништва за управљање катастрофама и ванредним случајевима (АФАД), владиној агенцији за руковање катастрофама која ради под Министарством унутрашњих послова.
АФАД је користило неколико техника за потрагу за несталима, рекла је Сема Гулеџ, чији 24-годишњи син се води као нестао.
Ове технике варирају од упоређивања узорака ДНК узетих од родбине несталих са телима сахрањеним без идентификације, до коришћена система за препознавање лица и упоређивања слика несталих са постојећим пријавама у полицији, рекла је она.
Међутим, опозиционе личности су оптужиле власти за нерегуларности или неспособност, дајући пример младе жене која је била сахрањена под другим идентитетом само да би била ексхумирана и идентификована годину дана касније.
- Могло би да постоји на десетине других сахрањених под лажним идентитетом - рекла је Нермин Јилдрим Кара, посланица из главне опозиционе странке.
Она је такође тврдила да су неке од рушевина биле рашчишћене пре неопходног скенирања, наводећи као пример славну стамбену зграду у Антакији у којој се још увек не зна где се налази 48 људи.
- Тај крш је рашчишћен у таквој журби да су можда неки од посмртних остатака били уништени у том процесу - казала је она.
BBC њуз на турском обратио се и АФАД-у и Министарству унутрашњих послова са захтевима за интервју, али није добио никакав одговор.
Болна сведочанства
У међувремену, породице несталих и даље траже одговоре у агонији.
"Није урађено правилно скенирање, уклонили су крш одмах, а ми нисмо могли да их зауставимо", каже Ајсе Амбарџиоглу, чија су сестра и шестомесечни сестрић нестали.
„Већ су прошле две године.
„Шта сад власти треба да ураде, да донесу комад кости и кажу ово је припадало вашој сестри?", казала је она, исказујући потпуни губитак наде за било каквим разрешењем.
„Ми бисмо се задовољили чак и са једном једином кости, али ништа није пронађено", каже Џанер Јурдакул, чија су сестра, зет и њихове четворогодишње ћерке близнакиње нестали после земљотреса.
Градови осакаћени разорним потресима у јужној Турској препуни су таквих сведочанстава.
Али многи рођаци несталих чврсто су решени да наставе даљу потрагу за одговорима.
„Нема још ничега што би могло да докаже да је мој сестрић Емир мртав или жив", рекла је Нурсен Киса.
„Никад нећу подлећи притиску и пријавити га као преминулог."
Србија Danas/BBC на српском