РАЂА ДЕЦУ ПО НАРУЏБИНИ: "Од три детета купила сам кућу и два стана! Муж је био против, али сам га изненадила"

Алина Стахорска је једна од 1.500 Украјинки које су прошле године родиле децу по наруџбини за странце. Има 32 године и живи у Харкову, има своја два сина. Прошлогодишњи порођај је за њу био треће успешно сурогат-мајчинство. Први пут је тако родила дете за један ирски брачни пар кад је имала 21 годину. Потом је родила једно дете за пар из Немачке и једно за пар из Индије.

За разлику од многих жена које су на исти начин рађале децу, она је у разговору за "Дојче Веле" који је водио новинар Микола Бердњик отворено проговорила о свему, осим о висини хонорара. Али, према подацима из других извора, по трудноћи се плаћа 15.000 евра.

Како сте постали сурогат-мајка?

- Први пут сам била врло млада. Управо сам се растала од свог првог мужа, морала сам да га оставим. Али нисам имала стан за мене и за моје прво дете, које је тада имало три и по године. Најпре смо пола године живели код моје баке. За програм сурогат-мајчинства сам сазнала из једног огласа. Отишла сам у клинику на тестирање, била сам тамо са сином. Чекао ме је у ходнику. Понекад сам га остављала код баке.

Да ли Вам је тешко пала одлука да постанете сурогат-мајка?

- Нисам имала ни најмању сумњу, јер сам знала зашто то радим. Наравно, бојала сам се. Мислила сам да ме неће узети јер сам млада. Али све је прошло добро и родила сам прво дете, а касније и друго и треће.

Да ли су ваши родитељи знали за то?

- Да. Они живе у Русији. Кад су се тамо преселили, ја сам остала код баке у Харкову, где сам рођена.

Како су Ваши родитељи реаговали?

- Добро. Није било проблема. Ништа нисам крила ни пред комшијама ни пред пријатељима ни пред родбином. Наравно, има их који су ружно мислили о мени, да продајем своје дете и слично. Али доста мојих пријатељица, њих десет или 15 су се укључиле у програм према мојој препоруци.

Клинике тврде да сурогат-мајке желе да помогну паровима без деце.

- Искрено речено, нисам тамо отишла као Мајка Тереза да помогнем паровима без деце. У првом плану ми је био новац. То је истина. До данас имам контакт са тим родитељима и они су веома захвални. Радује ме да сам им помогла. Али ја сам имала моје властите циљеве.

Ви, дакле, не сматрате да је сурогат-мајчинство искориштавање жена?

- Ако се нека жена одлучи за то, онда зна зашто то чини. Мени је понуђена извесна сума и знала сам шта за то могу да купим. Не видим ту неко искоришћавање.

Како сте потрошили новац?

- Након првог сурогат-мајчинства платила сам пола трособног стана, после другог пола двособног стана. Касније сам оба продала и купила једнособан стан, који сам касније продала. С новцем од трећег детета купили смо кућу у Харкову и два аутомобила. Толико новца за то време не бих другачије могла да зарадим.

Да ли Вам је физички тешко пало да будете сурогат-мајка?

- Први пут је било тешко. Имала сам трудничку мучнину, нисам имала где да идем, а имала сам трогодишње дете. Само сам седела између своја четири зида. Други и трећи пут знала сам шта ме чека, па ми је било лакше. Непријатно је једино што често мора да се иде у клинику на испитивања и инјекције. Не бојим се узимања крви, али се бојим инјекција.

Какве су то биле инјекције?

- То су били хормони. Дају вам прогестерон.

Има ли одрицања код такве трудноће?

- Мора се пазити на себе и на исхрану. Можеш да радиш све осим - сексуалних односа, пушења и алкохола.

Какав је био став Вашег мужа?

- У браку смо четири године. Последња трудноћа је била у том периоду. Мој муж је био у почетку стриктно против тога. Рекла сам му да другачије не може. Као варилац он има нередовне приходе. Пошто имамо заједничког сина, ја не могу да радим. Али стан мора да се плати, а мора нешто и да се једе. Када сам обавила све прегледе и нисам одустала, помирио се с тим. Тешко му је падало што сам носила туђе дете. Он би желео још једну ћерку, али ја не желим више деце. И са тим се помирио. Сада има аутомобил и добро му је.

Да ли је било још неких сукоба?

- Не. Када сам морала на ултразвук, он ме је возио. Када бих ноћу пожелела ананас или наранџу, он би ми то набавио. Понашао се као да чекамо наше властито дете.

Да ли су ваша осећања за време трудноћа била различити према властитом и према „туђем“ детету?

- Да, осећала сам да то нису моја деца, али сам била пажљива, као што треба. На пример, за време треће трудноће као сурогат-мајка добила сам од оца детета из Индије снимљене индијске дечје песмице с његовим гласом, како бих то пуштала детету у стомаку. Морам да признам да сам то радила једном или два пута месечно, а не свакодневно. А са мојим властитим дететом сам причала, то је било потпуно другачије. Приликом сурогат-трудноће знаш да мораш да родиш дете и онда је крај. Искрено речено, нисам имала осећај љубави.

Чак ни након порођаја?

- Када сам први пут видела последње дете, лежало је у породилишту. Управо сам потписивала документе, а дечак је почео да плаче. Нико од лекара или сестара није реаговао, били су заокупљени администрацијом. Некако ми га је било жао и хтела сам да га узмем у руке. Но особље ме је замолило да одем. Онда сам, наравно, мало плакала. Да, било је тешко. После, када сам отпуштена с клинике, отишла сам с мужем до родитеља детета, који су у Харкову изнајмили стан. Тамо сам бебу узела у наручје. Дланови су почели да ми се зноје, а руке да дрхте. Одмах сам дечака вратила назад, његовом оцу. А муж ми је рекао да би било боље да одмах идемо кући.

Јесте ли имали слична осећања и код прва два детета као сурогат-мајка?

- Први пут сам била потпуно равнодушна. Други пут сам дојила дете. Када су га узели, то ми је тешко пало. Често сам мислила на њега. Пола године касније су ми родитељи послали слике како дете седи и смеје се. То ме је дирнуло до суза, радовала сам се што га видим. Хтела бих да видим како та деца расту, шта ће бити у будућности.

Знају ли Ваши синови за ту децу?

- Млађи то још не разуме, нема ни четири године. Старији зна. Он се не сећа прве такве трудноће, али други пут је запамтио родитеље који су дошли у посету и донели поклоне. Зна да сам била у другом стању, а зна и зашто.

Имате ли контакт с родитељима те деце?

- У првом случају сам мајку упознала тек после рођења детета. Она је из Ирске. Немамо контакт. С другим паром из Немачке имам контакт. За њих сам 2013. родила дечака. Дописивали смо се електронски. Прошлог октобра су после седам година посетили Харков, да би показали дечаку где је рођен и да нас упознају. Али његова мајка још се није усуђивала да му каже целу истину и ко сам ја. Представили су ме као познаницу.

Да ли сте имали осећања као према властитој деци?

- Не. Било ми је јасно да то није мој син. Али кад сам кренула на састанак заплакала сам, јер нисам знала како треба да се понашам.

Јесу ли Вас позвали да их посетите у Немачкој?

- Да, позвали су ме, али некако се не усуђујем да идем тамо. А дечак којег сам родила за пар из Индије има тек пет месеци. Отац ми стално шаље његове фотографије. Сваки пут им пожелим срећу и здравље.

Желите ли још једном да будете сурогат-мајка?

- Да, хтела бих. Ако ме успркос мојим годинама и бројним порођајима узму, спремна сам. Још само овај пут - каже Алина.