Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЖЕНАМА ВАДИЛА ОРГАНЕ ДОК СУ ЈОШ БИЛЕ ЖИВЕ: По зверским делима у нацистичким логорима истицала се једна докторка коју казна никада није стигла (ВИДЕО)

30.10.2022. 14:01
Пише:
СрбијаДанас
Herta Oberhauzer
Херта Оберхаузер / Извор: Фото: Youtube printscreen/TheUntoldPast

Најгора од најгорих

Иако је по својим језивим експериментима над људима током Другог светског рата у свету остао упамћен Јозеф Менгеле, постојала је и једна жена чија зверска дела нису ништа мање страшна од његових.

Њено име је Херта Оберхаузер, која је била докторка из Аушвица и Равензбрика и вршила је експерименте над женама, у највећем броју случајева Пољакињама.

Начин на који је радила експерименте је и више него зверски. Она је женама вадила органе док су још увек биле живе, јер је испитивала могућност регенерације органа, ако и трансплантације костију.

То нису била њена једина злодела. Она је убијала и здраву децу, убризгавала је у њих отрове од којих су умирали у року од 3 до 5 минута, али су све време били свесни, а затим им вадила плућа и друге виталне органе како би испитала дејство отрова.

Спроводила је неке од најјезивијих и болнијих медицинских експеримената, са нагласком на намерно наношење рана логорашима. Како би симулирала ране које су немачки војници трпели у борби, Оберхојзер је утрљавала стране објекте као што су дрво, зарђали ексери, комадићи стакла, прашина или пиљевина у посекотине.

Оно што је још страшније од свега, јесте да ова жена није кажњена како доликује за зло које је наносила људима. 

На лекарском суђењу нацистима у Нирнбергу осуђена је на 20 година затвора, али јој је казна смањена на 10 година, те је пуштена на слободу 1952. године због доброг владања.

Шокантно је што је и након тога радила као породични лекар у Немачкој. Изгубила је дозволу за рад тек након што ју је препознала једна од жртава из логора 1958. Међутим, жалила се, и поново добила право да се бави медицином у априлу 1961, након чега је радила у лабораторији у Институту Боделшвинг.

Преминула је у јануару 1978. у 66. години живота.