"Живимо у стању рата без рата" Куба у проблему: Америка не крије циљ, а савезници не журе да притекну у помоћ - да ли је комунитички режим пред колапсом?

"Желимо да помогнемо народу Кубе и онима који су из Кубе приморани да оду", рекао је Доналд Трамп, председник САД на конференцији за штампу док је описивао околности интервенције у Венецуели, називајући Кубу земљом у опадању.

Огласио се и Марко Рубио, државни секретар САД за значајном поруком упућеној кубанским властима:

"Да сам живео у Хавани и био члан владе, био бих бар мало нервозан тренутно“, приметио је Рубио, дугогодишњи критичар кубанског режима и потомак кубанских имиграната.

Куба је остала затечена након удара на Венецуелу, наводи CNN у анализи коју преносимо. Месецима док се америчка војска припремала да нападне Венецуелу, многи Кубанци су постављали једноставно, али узнемирујуће питање: "Да ли смо ми следећи?".

Након разарајућих напада на венецуеланске војне базе и циљане акције специјалних снага САД у којој је ухваћен лидер Николас Мадуро, чини се да је Куба веома јасна мета администрације Доналда Трампа.

Хапшење Мадура представља потресну промену судбине за комунистичку владу Кубе, која је деценијама зависила од великих пакета помоћи свог богатог јужноамеричког савезника ради опстанка острвске економије.

На протесту испред америчке амбасаде у Хавани, одлучни кубански председник Мигуел Диаз-Канел обећао је да неће дозволити да савез Куба-Венецуела пропадне без борбе.

"За Венецуелу, наравно и за Кубу, спремни смо дати и сопствени живот, али по тешку цену“, прокламовао је Диаз-Канел.

Али, било је, ипак, јасно да су Кубанци шокирани тиме колико је деловало једноставно за америчку војску да отме Мадура без губитка.

"Деценијама су прво бивши венецуелански лидер Уго Чавез, а затим и Мадуро, упозоравали на интервенцију САД", рекао је један становник Хаване, који није желео да му се име употреби.

"Али када се то коначно догодило, нико није био спреман за то. Венецуеланци су имали милијарде долара да опреме своју војску. Ми немамо".

Напад на Венецуелу изгледа да је већ дошао са великом ценом за Кубу, како је председник Доналд Трамп рекао:

"Знате, многи Кубанци су изгубили животе синоћ. Штитили су Мадура. То није био добар потез".

Кубанска влада је, у објави на Фејсбуку, саопштила да је 32 њених грађана погинуло током операције "у борбеним акцијама, извршавајући мисије у име Револуционарних оружаних снага и Министарства унутрашњих послова, на захтев колега из те јужноамеричке земље". Влада је прогласила дводневна жалост.

Чини се да је то први пут у последњих неколико деценија да су се бивши непријатељи из доба Хладног рата укључили у борбу.

И чини се да то потврђује оно што се дуго сумњало: Мадуров унутрашњи круг телохранитеља били су Кубанци. Стране дипломате стациониране у Каракасу годинама су извештавали да је Мадурово лично обезбеђење говорило шпански са кубанским акцентом и да је Мадуро, који је у младости студирао у Хавани, често веровао кубанским саветницима више него свом народу.

Сада, Мадурово хватање доводи у опасност деценијску алијансу која је спасла Кубу од потпуне економске пропасти након колапса њеног бившег економског покровитеља, Совјетског Савеза.

Годинама су прво Чавез, а затим и Мадуро, слали милијарде долара нафте како би подржали кубанску владу у замену за наизглед бескрајан ток кубанских обавештајних и економских саветника и здравствених радника.

Чавез је, пре смрти од рака 2013. године, након вишемесечног лечења у кубанским болницама, изјавио да Куба и Венецуела нису две нације већ "ла гран патриа", једна домовина.

Током година, било је тешко рећи где једна нација почиње, а друга се завршава. Након Чавезове смрти, широм Кубе је проглашена званична жалост до те мере да је тог дана певање забрањено у вртићима у Хавани.

Куба је потом прогласила Чавеза највернијим савезником острва од кубанске револуције и доделила му кубанско држављанство, чинећи га јединим странцем који је добио ту ознаку од аргентинског револуционара Ернеста "Че" Геваре.

Али симбиотско партнерство Венецуеле и Кубе суочава се са невиђеним притиском у другој Трамповој администрацији и ускоро би могло бити на тачки слома. Позивајући се на нову Монроову доктрину, Трамп се заклео да неће толерисати земље на западној хемисфери са интересима и циљевима који су супротни интересима и циљевима Сједињених Држава.

"Брз успех америчких војних операција за свргавање Мадура може само да оснажи мењаче режима у Трамповој администрацији да ставе друге латиноамеричке земље на нишан, почевши од Кубе", рекао је за Питер Корнблух, коаутор књиге "Бацк Channel то Цуба: The Hidden History оф Негатионс Between Washington анд Хавана".

Повећана ратоборност није могла доћи у горем тренутку за Кубанце. Већ је већи део острва већином дана утонуо у дуготрајне несташице струје због недостатка горива и старења електрана које се све чешће кваре. У свакој вести коју води владина телевизија, званичник изгледа да говори о изгледима погоршања електроенергетске ситуације као да предвиђа време.

Несташица хране, некада гарантована владиним системом рационирања, прети да милионе Кубанаца доведе ближе неухрањености. У децембру, владин коментатор на државној телевизији изазвао је негодовање многих на острву када је саветовао Кубанцима да престану да једу пиринач.

"Живимо у стању рата без рата", рекао је један Кубнац пре неколико недеља.

Али стварна претња војном интервенцијом могла би ускоро доћи, јер би крај савеза са Венецуелом оставио Кубу најизолованијом од пада Совјетског Савеза.

За јастребове промене режима у Трамповој администрацији, прилика да коначно елиминишу непријатеља удаљеног ни 200 километара од Сједињених Држава могла би се показати неодољивом.

Није јасно да ли ће саме претње бити довољне да се Хавана примора да попусти под притиском САД и ослободи политичке затворенике и одржи вишестраначке изборе.

"Никада није било времена када се нисмо суочили са могућношћу инвазије", поручио је један кубански званичник каменог лица.

Србија Данас/Телеграф