Зрачење није имало смисла, операција није била могућа: ЗА ОВА ИЗЛЕЧЕЊА РАКА ЛЕКАРИ НИСУ ИМАЛИ ОБЈАШЊЕЊЕ (ВИДЕО)

Тестови су потврдили најгоре сумње, био је то карцином, облик рака коже. Будућност је изгледала црно, јер с обзиром на брзину ширења тумора зрачење није имало смисла, а лекари нису могли ни хируршки да изваде туморе из коже.

Ампутација је била можда најбоља опција, каже Алан Ирвин, лекар задужен за случај у болници Ст. Јамес у Дублину. Но, због година пацијенткиње постојале су мале шансе да се прилагоди животу с протезом. Пре је желела да умре, него да живи без ноге.

Након дуге и отворене расправе, са лекарима се договорила да мало причекају како би боље размотрили опције.

Међутим, тада се догодило оно што се може назвати чудом. Упрекос томе што уопште није примењено никакво лечење, учинило се да су тумори почели да се смањују, каже Ирвин. Након 20 недеља, пацијенткиња је била без рака.

- Није било никакве сумње у дијагнозу, али касније је биопсија показала како је малигни рак потпуно нестао. Некако се излечила од најгоре могуће болести. Верујем да то показује да тело има потенцијал да се очисти од рака, иако се то јако ретко догађа - сматра Ирвине.

Питање је како је то могуће? Ирвин верује да је то било Божје дело, наводно је пацијенткиња пољубила крст пре него што је почело излечење. 

Научници су, међутим, заинтересовани за биологију ствари и не виде у томе божанске, већ спонтане регресије које могу да пруже невероватан увид у то како се цели процес догађа, што би у на концу свега могло да омогући да овакви случајеви самоизлечења постану чешћи. 

- Ако можемо да истренирамо своје тело да учини тако нешто у већим размерама, то би људи могли да примењују свугде у свету како би поправили своје здравље - каже Ирвин.

Теоретски, наш имунолошки систем требао би да лови и уништити мутиране ћелије пре него што се икада развију у карцином. Понекад, међутим, ове ћелије успевају да се ушуњају испод радара, репродукујући се све док не прерасту у прави и опасни тумор.

До тренутка кад рак привуче пажњу лекара, опоравак без лечења готово је невероватан - сматра се да само један од 100.000 оболелих од рака излечи без терапије.

Међутим, унутар тих малобројних прича, постоје неки заиста невероватни случајеви. На пример, болница у Великој Британији пријавила је случај жене која је имала дуготрајне проблеме с плодношћу. Тада је открила да има тумор између ректума и матернице, али пре него што су лекари могли да је оперишу, коначно је зачела.

Све је добро прошло и здраво дете је рођено - али лечници су открили како је рак мистериозно нестао током трудноће. Девет година касније, не постоје знакови његовог повратка.

Сличан спектакуларни опоравак забележен је код многих различитих врста карцинома, укључујући изузетно агресивне облике попут акутне мијелоидне леукемије, који укључује ненормалан раст белих крвних станица. 

"Ако пацијента оставите нелеченог, он обично умире у року од неколико недеља, ако не и дана", каже Армин Рашиди са Универзитета Вашингтон у Сент Луису. Ипак је открио 46 случајева у којима се акутна мијелоична леукемија сама по себи повукла, иако је само осам њих дугорочно избегло рецидив. 

Да питате онкологе, 99 одсто њих би рекло како то нема смисла и не може да се догоди, каже Рашиди.

Супротно томе, драматичан опоравак од рака неуробластома у детињству изненађујуће је чест -  а нуди и најбоље трагове око тога што можда подстиче спонтане ремисије. 

Овај рак настаје из тумора нервног система и хормоналних жлезда. Ако се потом рашири или метастазира, то може довести до квржица на кожи и до раста у јетри, с натеченим ткивом у абдомену што отежава дисање.

Опасни неуробластом може да нестати истом брзином којом се и појавио, чак и без икакве медицинске интервенције. Штавише, код деце млађе од годину дана регресија је толико честа да лечници избегавају започињање хемотерапије, у нади да ће се тумор сам од себе смањити.

- Сећам се три случаја с великим метастазама на кожи и увећаним јетрама, но буквално смо их само пратили и све се добро завршило - каже Герет Бродер из дечје болнице у Филаделфији.

Међутим, одлука да се само седи, посматра и чека може бити изузетно тешка, премда вероватноћа избегавања мучних третмана може донети олакшање неким родитељима. Агонија тог раздобља један је од разлога зашто Бродер жели да разуме механизме који стоје иза нестанка рака.

"Желимо да развијемо врло специфичне агенсе који би могли да покрену регресију, тако да не треба да чекамо да ствари крену својим природним током или да Бог одлучи", каже он.

Спонтана ремисија може бити подстакнута природном променом туморских ћелија неуробластома, можда укључивањем ћелијских рецептора на које се НГФ веже. Без обзира на промене, то може да значи да ћелиоје више не могу да преживе без важног хранљивог састојка.

Ако је то случај, лек који циља те рецепторе могао би да започне опоравак код других болесника. Бродер каже да две компаније за лекове већ имају неке кандидате, а нада се да ће испитивања ускоро започети. 

"Селективно би убили туморске ћелије које су на то осетљиве, за разлику од зрачења, хемотерапије и операција којима страдају и здраве ћелије. Осим тога, пацијентима не би било мучно, не би им испадала коса или се смањивао број крвних зрнаца", објашњава он.

Нажалост, неочекивани опоравци од других врста карцинома били су мање проучавани, можда због њихове реткости. Ипак, постоје трагови и они би могли да потичу из пионирског рада мало познатог америчког лекара пре више од 100 година.

Било је то крајем 19. века, а Вилијем Бредли Цоли борио се да спаси пацијента с великим тумором у врату. Пет операција није успело да искорени рак.

Тада је пацијент добио тешку инфекцију коже и температуру. До тренутка опоравка тумора више није било. Испитујући принцип на малом броју других пацијената, Коли је открио да намерно инфицирање бактеријама или лечење токсинима прикупљеним од микроба уништава иначе неоперабилне туморе.

Може ли инфекција бити кључна за подстицање спонтане ремисије? Анализе недавних доказа засигурно чине упечатљив случај за истраживање те идеје.

Истраживање Рашида и Фишера открило је да је 90 одсто пацијената који су се опоравили од леукемије претрпели још једну болест попут упале плућа мало пре него што је рак нестао. У другим радовима забележени су тумори који нестају након дифтерије, гонореје, хепатитиса, грипа, маларије, богиња, малих богиња и сифилиса. Оно што нас уистину не убије, може нас ојачати у тим необичним околностима.

Нису микроби сами по себи ти који доносе оздрављење, већ инфекција покреће имунолошки одговор који може бити фаталан за тумор. На пример, повишена температура може туморске ћелије да учини рањивима и узрокује њихово пропадање. Или је можда значајно да, када се боримо против бактерија или вируса, наша крв врви упалним молекулима које позивају телесне макрофаге на борбу, претварајући ове телесне ћелије у оружје. 

"Мислим да инфекција мења урођене имунолошке ћелије тако што помажу туморима да их убију", каже Хенрик Шмит из Универзитетске болнице Архус у Данској.

То, заузврат, може да подстакне и друге делове имунолошког систрма - попут наших дендритичких и Т-станица - да науче да препознају туморске ћелије како би могле поновно да нападну рак ако се врати.

Шмит сматра да је разумевање процеса спонтане ремисије од виталног значаја, јер би могло да помогне у рафинисању настале класе "имунотерапије" која поништава нашу природну обрану за борбу против рака. 

С обзиром да грозница сама по себи може да покрене ремисију, Шмит је сумњао да би парацетамол могао да смањи моћ лечења. Сигурно је открио да више него дупло пацијената - 25 одсто према 10 одсто - преживи након двогодишњег праћења, ако су уместо тога препуштени високој температури.

Могло би бити пуно других једноставних, али снажних корака за побољшање лечења рака надахнуто тим спознајама. Један човек доживео је спонтану ремисију након вакцинисања против тетануса и дифтерије, на пример - можда зато што вакцине такође делују као позив на борбу имунолошком систему.

Други размишљају о далеко радикалнијој линији напада. На пример, један приступ има за сврху да се намјрно заразе оболели од рака тропском болешћу.

Техника коју је развио амерички старт-уп PrimeVax укључује приступ у два корака. 

Започело би узорком тумора и прикупљањем дендритичних ћелија из пацијентове крви. Те ћелије помажу координирани одговор имуног система на претњу и када се излажу тумору у лабораторији могуће је програмирати на препознавање ћелија рака.

Под надзором лекара у болници, пацијент би почео да развија температуру од 40,5 Целзијуса, у комбинацији са широким ослобађањем упалних молекула. Тако тумор не би могао да остане "испод радара" имунитета, већ главна мета интензивног напада имуних ћелија, који би водиле програмиране дендритичке ћелије.

Заразити рањиве болеснике тропском болешћу може да звучи глупо, али мања је шанса да денга убије просечну одраслу особу од обичне прехладе, што је чини најсигурнијим избором инфекције. Важно је да ће се, након што се грозница смири, програмиране имуно ћелије задржати на видику тумора, уколико се поново појави. 

"Рак је покретна мета. Већина терапија напада само с једне стране", каже Лајдеј.

"Наша мисија је поновљати спонтану ремисију на што стандардизиранији начин", каже Лејдејов колега Тони Чен. Упркос томе, они желе да нагласе да је њихова идеја још увек у врло раној фази развоја - и не могу да знају како ће се одиграти све док не започну клиничко испитивање. Први тестови, надају се, започеће с узнапредованим болесницима с меланомом, можда до краја године.

Јасно је да је потребан опрез. Као што Ирвин истиче: "Спонтана ремисија мали је траг у великој компликованој слагалици." Али ако - и то је големо ако - успе, последице би биле запањујуће. Брз, релативно безболан опоравак од рака сада је чудо. Сан лекара је да то постане норма.