ДАН ГРАДА НОВОГ САДА: Ко је заслужан за данашњу слободу Европске престонице културе?
Рацка варош, Петроварадински Шанац...а данашњи Нови Сад
Један од омиљених градова наше земље, Европска престоница културе за 2022. годину - Нови Сад, на данашњи дан, пре 274 године - 01. фебруара, 1748. године, указом царице Марије Терезије проглашен је Слободним краљевским градом у оквиру Хабзбуршке монархије, када је добио и свој данашњи назив (Неопланта на латинском језику).
БЕБЕ РОЂЕНЕ ДАНАС У НОВОМ САДУ ДОБИЈАЈУ 300 ХИЉАДА: Обележава се Дан града, у чему све грађани могу да уживају?
НАЈЛЕПШИ ЧУВАР ИСТОРИЈЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА: Ево због чега је овај двор битан за прошлост Новог Сада
Боемски живот у Војводини: Да ли знате како се звала ПРВА КАФАНА У НОВОМ САДУ?
Царица Марија Терезија је 1. фебруара 1748. издала едикт који гласи:
„Ми, Марија Терезија, Божјом милошћу царица римска а краљица Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Раме, Србије, Галиције, Лодомерије итд. итд. дајемо гласом овога писмена на знање свакоме, кога се тиче […] да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у бачкој жупанији на земљишту Сајлово, силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога […] учинимо својим слободним краљевским градом и да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља, укидајући му досадашње име Петроварадински Шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, мађарски Uj-Videgh, немачки пак Ney-Satz, српски Нови Сад и бугарски Млада Лоза”.
Наиме, крајем 17. века, на почетку хабзбуршке владавине грађанима православне вероисповести било је забрањено да станују у Петроварадину. 1694. године Срби су зато основали ново насеље на левој обали Дунава, из којег ће се временом развити и данашњи Нови Сад.
Данас га сви знамо као Нови Сад и верујемо да многи од вас не знају да се је најстарије име овог града било Рацка варош, а коришћен је и назив Петроварадински Шанац.
Иако су на овом месту већином живели Срби, били су и Немци, Јевреји, Мађари, Јермени, Бугари, Цинцари и Грци. У саставу Хабзбуршке војне границе насеље је било од 1702. године, а 6 година касније постало је седиште Бачког владике и главно место бачког дела подунавске војне границе.
Овај дан данас се обележава као дан града.