Градитељ Новог Сада: Представљамо вам човека који је творац грађевина које су постале симбол града
Импозантне творевине
Постоје неке грађевине у Новом Саду, које својим изгледом и значајем и Новосађанима, али и туристима представљају готово симболе, оно по чему се овај град препознаје.
У Бачком Петровцу имате места која ће вас вратити неколико деценија уназад (ФОТО)
Једна од импозантнијих творевина по којима је Нови Сад познат јесте Градска кућа која је седиште градоначелника овог града.
Занимљиво је и да се из ове зграде управља тек нешто више од 100 година, али сама институција Магистрата стара је колико и статус слободне краљевске вароши, од 1748. године.
Међутим, да ли знате ко је творац ове прелепе грађевине?
Мало који Новосађанин није чуо за овог архитекту, који је заслужан за Градску кућу. У питању је Ђерђ Молнар.
Ђерђ Молнар рођен је у Будимпешти где је изучио градитељски занат.
У Нови Сад је дошао непосредно после бомбардовања града, првенствено привучен послом око велике обнове града која је уследила током 1850-их година.
Већ 1850. године, Молнар као грађанин Новог Сада подиже своју кућу на Трифковићевом тргу која и данас постоји.
Изградио је на десетине приземних и спратних кућа у самом центру града, а прва велика грађевина на којој ради била је Реформаторска црква, коју подиже по пројекту будимпештанског архитекте и свештеника Мањуиа Имреа.
Наредних деценија Молнар ће подићи више значајних градских објеката: Болницу (1867-1871), Српску основну школу (1871-1874), Грађанску дворану, прву зграду СНП-а (1871), Градску кланицу (1882), укључујући и прву зграду позоришта. Данас постоји једино Милетићева школа у порти Николајевске цркве.
Током последње деценије XIX века Молнар пројектује и гради своја животна дела уједно и највредније градске грађевине с краја века: Градску кућу (1893-1895) и Католичку цркву (1892-1895).
Оба објекта подигнута су у китњастом еклектичком стилу: Градска кућа у неоренесансном а Католичка црква у неоготичком маниру.
Градска кућа урађена је у неоренесансном стилу, и завршена је крајем 19. века, а представља и један од симбола Новог Сада и туристичку атракцију.
Молнар је, између осталог био и сувласник фабрике за производњу грађевинског материјала, дугогодишњи председник новосадског удружења занатлија и члан више одбора за градњу. Његове грађевине карактерише солидна техничка изведба и једноставан, еклектички стил, карактеристичан за градитељство јужних провинција.