"Чешће имамо проблеме са људима, него са животињама!" Јединствени ЗОО врт у Србији, а није у Београду или Јагодини!
Зоолошки врт на Палићу један је од најлепших у региону, не само зато што у њему живи 800 животиња и зато што је прихватилиште за 300 других животиња годишње већ и зато што је својеврсна ботаничка башта, са више од 270 биљних врста.
Зоолошки врт Палић настао је 1949, а сада се простире на више од 18 хектара, док је површина парка у њему чак 10 хектара. Годишње га посети 160.000 људи. Све што посетиоци виде, и много тога што не виде, постиже тек 30 људи који у њему раде.
- Можете бити најбољи у региону, али једној цибетки је свеједно да ли је код нас или у београдском врту ако нема адекватан простор. Свакако неће бити срећна када дође време да је унесемо у унутрашњи део простора. Нас издваја ботанички садржај и што имамо простране испусте за животиње, а настамбе су уметнуте као део декора парка - каже биолог Кристијан Овари из Зоо-врта Палић.
Иако Србија нема традицију зоолошких вртова, донедавно су постојали само у Београду и на Палићу, укључујући приватну збирку у Колуту, последњих 10 година оснивани су нови, у Бору и Јагодини, а формирано је још 15 мини-вртова. Овари каже да држање егзотичних животиња у заточеништву почиње и код нас да узима маха.
- Кандидати смо за чланство у Европској асоцијацији зоолошких вртова и акваријума. Много смо радили на стандардизацији. Посетиоци виде, рецимо, да смо раздвојили лавове и тигрове. Животиње су нам срећније, нису под стресом. Медведа смо преселили у већи објекат, реновирали смо објекте и урадили много тога. Треба испоштовати законске основе, али ту су и регистрација ветеринарске амбуланте, курсеви и обуке радника. За све треба ентузијазам уз даноноћну бригу о свакој животињи - прича Овари.
Додаје да је запосленима брига о животињама на првом месту.
- Морамо у сваком тренутку знати да су добро, да не трпе бол. Било је врло напето када се недавно окотила лавица Џамила. Она је велика звер, али је ипак мајка, осећала је да се нешто дешава и јако се плашила за све што је требало да се деси. Ветеринар је био на конгресу, ми смо сви губили живце шта ће се догодити, да ли ће имати довољно млека, да ли ће маче бити у реду пошто Џамила има 16 година, што је старо за лавицу. Настојала је да сакрије маче од нас, и то је била игранка без престанка првих недељу дана. Ствари су отишле набоље, јер свака мајка зна најбоље, и мала лавица сада лепо одраста, а име ће јој изабрати наши посетиоци - каже Овари.
Град будућности Сремска Митровица (ВИДЕО)
Украли мајмуна
У Зоо-врту кажу да чешће имају проблема са људима него са животиња. Када је недавно нестао мајмун, било је јасно да је крадљивац имао помоћ изнутра. Пошто је убрзо враћен, запосленима је било драго да је њихова порука о опасности, ако је неко желео да га задржи као љубимца, стигла до крадљивца.
Зоо-врт на Палићу има велику едукативну улогу, нарочито за основце, често је домаћин предавања и радионица. Велики су промотер заштите животне средине, а од када је отворено прихватилиште 2004. године, његова улога у заштити животиња је немерљива. Овде стижу животиње које су, на пример, заплењене на царини, или су повређене у природи...
- Прво су нам стигле игуане, а затим неколико птица. Највећа заплена коју памтимо је када је код нас стигло 700 папагаја. Великим делом животиње доносе грађани или су део заплена, а ми их рехабилитујемо и враћамо у природу. Поносни смо што смо ове године имали 40 ветрушки, а тренутно је код нас 12 рода које су дошле са повредама јер обично искачу из гнезда. Улажемо велике напоре и капацитете да би се животиње вратиле у дивљину, где им је место - каже биолог.
- Људи мисле да су мајмуни слатка створења и да могу да их држе у кући. Али то није тако. После нестанка нашег мајмуна добро смо разрадили систем видео-камера - кажу у зоо-врту.
Пратите нас и на нашем Инстаграм налогу.