ОН ЈЕ СИМБОЛ НОВОГ САДА И ГЛАВНО МЕСТО ЗА ОКУПЉАЊЕ: Ево шта заправо представља споменик Светозару Милетићу
Мештровић свој најзначајнији контакт са Новим Садом остварује приликом рада на споменику Светозару Милетићу.
Споменик Светозару Милетићу који се налази на Тргу слободе испред Градске куће, један је од најпрепознатљивијих симбола Новог Сада.
Осим историјског и естетског значаја самог споменика, те историјске личности, у међувремену је постао и топоним код којег се налазе Новосађани у договорено време. Крај њега се застане, поприча, одмори после журке, док неким послужи и као "постоље" за бољи поглед на бину током концерата на тргу.
Ово су пет правих разлога зашто је ФДН прави избор за наставак студија: Један ће вам се посебно свидети
"НАЈВЕЋИ ПОТЕНЦИЈАЛ У ВОЈВОДИНИ" Нови Сад добија плажу дугачку 1.400 метара
Откривен је 1. октобра 1939. године на тадашњем Тргу ослобођења, на којем је тим поводом одржана велика свечаност уз присуство високих званица, међу којима је био и председник Краљевске владе Драгиша Цветковић.
Ипак, аутор споменика Иван Мештровић није био присутан на откривању споменика изливеног у бронзи и високог пет метара.
Симбол слободе пречанских Срба
Мештровић свој најзначајнији контакт са Новим Садом остварује приликом рада на споменику Светозару Милетићу. Како каже историчар уметности и виши кустос у Музеју савремене уметности Војводине Владимир Митровић, иако нема више писаних података о његовим доласцима у Нови Сад, не сумња у то да их је било много.
- Контакти Мештровића и Новог Сада имају своју причу, поготово ако имамо у виду да је он у Сремским Карловцима имао веома добре пријатеље - каже Митровић.
Време између два светска рата било је, додаје он, веома наклоњено изградњи споменика који су махом били подизани за династије. Случај изградње споменика Светозару Милетићу био је јединствен, зато што се читава заједница удружила у жељи да направи споменик Милетићу који је представљао симбол слободе код пречанских Срба.
Иако је сама идеја доста дуго "тапкала" у месту, без реализације, корак по корак дошло се до резултата. Тадашњи градски оци, у жељи да покажу поштовање према лику и делу Светозара Милетића као и значај који је он имао за народ, били су спремни да издвоје поприлично велику суму новца.
То потврђује и чињеница да су ангажовали једног од најцењенијих, али и најскупљих вајара у том делу Европе. Оно што је занимљиво јесте да је Мештровића, за изградњу централног споменика на градском тргу, управа града пикирала, без расписивања тендера.
- Није био расписан конкурс него је управа града директно од Мештровића поручила споменик, а то је убрзало читав процес. Познато је да је Мештровић узимао велике хонораре, између два светска рата споменици су били веома скупи - истиче Митровић.
Он додаје и да постоје информације о томе колика је била цена самог споменика, али да је тешко претворити тадашњу вредност новца у данашњу.
Снага и замах
Од самог постављања споменика, па и до дан данас међу Новосађанима се поставља питање око тога шта је Мештровић овим уметничким делом хтео да каже.
Честа су питања због чега су постамент и сам споменик неусклађене величине. Идеја Мештровића је заправо била да прикаже Милетића како излази из Градске куће, града у којем је, као градски начелник бранио национална права свог народа.
Мештровић, који је на изради споменика радио више од пола године, намерно је направио мањи постамент, како би фигура Светозара Милетића дошла до изражаја. Он је приказан у таласастом огртачу који симболично представља ширину и замах националне снаге онога времена, писале су новине 1939. године.
Занимљиво је да је споменик Милетићу био уклоњен када је у Нови Сад стигла хортијевска фашистичка власт.
- То није било лако учинити, било је потребно демонтирати споменик врло стручно и прецизно - објашњава Митровић.
Ипак, након нешто више од четири године, споменик тежак "свега тридесетак тона" враћа се на своје старо место на којем се и данас налази. Повратак Милетића иницирао је историчар Васа Стајић.
Мештар Мештровић и Нови Сад
Како потврђује Митровић, у то време Мештровић је био заузет са још неколико важних споменика.
- Тај споменик заправо је најзначајнији јавни споменик посвећен једној историјској личности која није имала никакав политички карактер везивања за тренутне власти. Он је био човек који је представљао Србе у Аустроугарској монархији. Сам споменик ће увек бити упамћен по томе што га је радио Мештровић, као један од највећих и најпознатијих вајара са простора бивше Југославије, па и шире - истиче Владимир Митровић.
Ипак, Мештровић је као европски веома добро котирани уметник, свој уметнички ангажман базирао понајвише на европским престоницама попут Лондона, Беча, Рима и Париза, док му је Нови Сад био "једна сасвим мала, успутна станица".
- Мештровић га је радио око пола године, изливен је у загребачкој ливници, а онда је овде донесен у деловима и склапан неколико дана пре него што је свечано откривен - каже он.
Ти делови донесени су возом, а то је за тадашње прилике био велики физички и технички успех, много људи се трудило око тога и желело. Само за тих пар година мађарске окупације није био ту.
Ипак, сам споменик се није налазио међу најзначајнијим делима које је Мештровић радио.
- Он је само некад поменут у списковима његових споменика, љубитељи Мештровићевих дела немају довољно сазнања о самом споменику, али надам се да ће се то променити - закључује Митровић.