Војвођанска лепота на обронцима Фрушке Горе: Погледајте зашто туристи ХРЛЕ У КРЧЕДИН!

Крчедин је једно од већих насеља у општини Инђија, не само по броју становника, већ и по свом пространству. Површина крчединског атара је 57,43 км, што износи близу 15% територије инђијске општине.

Највећи део атара лежи на фрушкогорској лесној заравни. Лесна зараван је прекривена черноземом или црницом, најквалитетнијом врстом земљишта, на коме успева велики број пољопривредних култура.

Крчедин је постојао још у XVII веку, а у XVIII веку (1702. године) је први пут забележено да насеље има 41 домаћинство. Становништво су углавном чинили Срби, пореклом из Србије, Босне и Like. Део становништва је досељен у првој и другој сеоби под Чарнојевићем и Шакабентом, и то из јужне Србије и са Косова. Данас овде живи око 3000 људи и једно од најнасељенијих инђијских насеља.

Крчедин је прастаро село, о чему сведоче бројна археолошка налазишта. Први трагови насеља су из периода неолита, а у келтско доба постојало је утврђено насеље у околини. Знатно касније, у време под влашћу Хабзбуршке монархије па до краја Првог светског рата, Крчедин је био на Војној граници, а сви становници су били војници граничари. У то доба Аустроугарска је плански ушорила место због Војне границе.

О називу места постоји више теорија. Најчешће се може чути да су овде некада биле шуме, па су их становници крчили. Турци су га звали „црвени Крчедин“ због овдашњег мајдана који су експлоатисали. Од тог камена је, кажу мештани, грађена и земунска тврђава. У време Војне границе село се називало Шанац, јер је било ушанчено. У турско доба имало је 27 домаћинстава, а то је било велико место и могло се поредити са Земуном. Имало је бољи статус него Земун и Вуковар, заправо повлашћен, у функцији чувања пута од Цариграда, преко Београда до Будима.

Дунавски бисер Војводине и Србије: Резерват Бачко Подунавље (ФОТО)

Половином XIX века Крчедин су почели да насељавају Немци. Касније су они чинили половину становништва. Немци су увели иновације у пољопривредној производњи, као сејање на бразде, прве парне машине, циглане, па је и село оживело. Крчединци жале за њима, а отишли су присилно 1945. Тада су колонизацијом насељени житељи претежно из БиХ.

Крчедин је данас веома интересантно насеље изузетно привлачно за туристе. Лева обала Дунава наспрам Крчедина, са шумским комплексом канадске тополе, пространом крчединском адом, бројним рукавцима и барама, прави је рај за љубитеље природе, екологије, лова, риболова и фото-сафарија. Крчединска ада са десет километара дугом обалом и површином од непуних 9 км2 спада у групу највећих дунавских ада од ушћа Дунава до ушћа Тисе у Дунав. Позната је и као права оаза животињског света – станиште је коња, говеда, магараца, свиња, бројних врста птица и др.

Од обале је раздваја Гардиновачки рукавац, који локалци називају Дунавац, а који опет води до читаве мреже других рукаваца и бара. Многи истичу да је Дунав на том потезу најлепши и да пружа неслућене могућности за развој туризма.

Родом из Сомбора, најпознатији сликар српске наивне уметности имао је савет за ДУГОВЕЧНОСТ (ФОТО/ВИДЕО)

Пешчане аде уз обалу

Северно од самог насеља, на десној обали Дунава формирано је викенд насеље којег чини око 2000 викендица. Непосредно уз обалу ниже се неколико пешчаних ада на којима су прелепе плаже са одличним условима за купалишно-рекреативне активности.

Посебну атракцију овог насеља представља новоотворени Зекин салаш смештен у самом центру села. Уређен у стилу аутентичног сремачког сеоског домаћинства, салаш располаже етно рестораном са великом летњом баштом као и бројним додатним садржајима.

Традиционална манифестација „Међународна ликовна и песничка колонија“ одржава се сваког јула у пријатној отвореној концертној дворани, обраслој бршљеном и виновом лозом, у Дому породице Јакшић. Паралелно са тим, у селу се одржава Сабор стваралаштва жена Србије и старих заната. Током четири дана трајања, манифестација окупља глумце, песнике, певаче, сликаре из целог света.