Крсте се са три прста, али гледају ка Ватикану: У срцу Војводине гркокатолици чувају своју традицију

Иако литругије служе на црквенословенском језику, време мере старим календаром, а причешћују се квасним хлебом, сматрају се ближи католицима него православцима.

Верско богатство Куле које нема цену: Спој православног и католичког света у срцу Војводине

Од Мото сусрета до Дана традиције: Ово је прича о нестварним фестивалима у Кули

Овако би се у пар речи описале особине Гркокатоличке цркве, која само у Србији окупља између 22.000 и 25.000 верника. Њени чланови махом су Русини, али има и Украјинаца и Румуна.

Гркокатолици или унијати, како их још називају, својеврстан су верски феномен, а кад је у питању њихов настанак, долази до разилажења мишљења.

Сматра се да је настанак Гркокатолика покушај Римокатоличке сркве да стави православне цркве под своју контролу, док с друге стране постоји објашњење да је то покушај уједињења хришћанске цркве.

ИСТОРИЈСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ: Погледајте како је изгледао маскенбал у српској кафани 1924. године (ФОТО)

Осим разлике у признавању поглавара све остало је готово исто - гркокатолички свештеници носе мантије као и православни, ступају у брак, поштују византијске иконе и поштују сва остала начела као и православна свештена лица. Временом и код гркокатолика су прихваћене различите праксе карактеристичне за латински обред, али оне још увек нису дубље укорењене.

Више од 200 година постојања Русина и њихове цркве сведочи колико су гркокатолици јединствена појава, а од 2003. године имају и своју епархију у Србији - Апостолски егзархат.

ОВДЕ СЕ СРЕЋУ ПРАВОСЛАВЉЕ И КАТОЛИЧАНСТВО: Прича о највећем духовном богатству Жабља (ФОТО)

Пре оснивања егзархата чланови ове цркве били су под јурисдикцијом Крижевачке епархије, чије је седиште у Хрватској. Седиште ове црквене јединице је у Руском Крстуру, а парохијска црква Светог Николе у овом месту постала је катедрална или саборна црква.