НОВИ САД ИЗАБРАН ДА БУДЕ МЕСТО КОЈЕ ЋЕ ДИКТИРАТИ СВЕТСКЕ ИТ ТРЕНДОВЕ! Градоначелник Ђуриц: За 11 година просечна плата повећана више него дупло, а ево колика је сада
Нови Сад је изабран да буде место из којег ће се диктирати светски ИТ трендови, а наши факултети су спремно дочекали увођење дуалног образовања, што данас утиче на спречавање "одлива мозгова" у иностранство.
Када је пре пет година немачка компанија "Континентал" отворила Развојно - истраживачки центар у Новом Саду, чак и највећи економски скептици коментарисали су то као огроман искорак државе на инвестиционој лествици, односно, како се то у делу јавности представљало, као прелазак из "земље мотача каблова" у земљу најскупљих технологија.
Градоначелник Ђурић гостујући у емисији "Сигнали" на радио - телевизији Војводине, каже да компаније као што су Континентал, Нидек, ДМТС и Бери Калебо утичу да зараде у Новом Саду расту.
ГО СНС НОВИ САД: На Дан државности они би да прете убиством председника Александра Вучића
НОВИ САД НАЈБИЦИКЛИСТИЧКИЈИ ГРАД У СРБИЈИ! Ђурић: Смањујемо гужве, загађење, али тиме побољшамо и здравље наших суграђана (ФОТО)
"ПИСАЋЕ ПРОИЗВЕДЕНО У СРБИЈИ" Градоначелник Ђурић: Град Нови Сад у опремање Радне зоне до сада определио преко 1,4 милијарди динара (ФОТО)
Он напомиње да је за 11 година просечна зарада у овом граду повећана са 420 евра на 877 евра.
То је повећање од 109 одсто од 2012. године. А нису узета у обзир повећања у јавном сектору од 12,5 одсто, повећање од 25 одсто у Војсци Србије, као и повећање минималне зараде за 14,1 одсто.
Очекујем да ће за два месеца тај просек бити 950 евра, а пројекција је да 2025. године Нови Сад има просечну зараду 1300 евра”, навео је он.
Ђурић додаје да свега тога не би било да нема факултета, где се стварају кадрови, где се ствара знање, које сутра ствара и будућност.
- Замолили смо руководство компаније Континентал да пробамо да развијемо и јужни део Србије, да се развије и Ниш. То је стратегијски значајно за државу. Тамо сигурно има младих који могу да допринесу развоју њихове компаније - каже он.
Важан дан за Нови Сад, град који је богатији за једну мегафабрику Континентала.
Генерални директор "Континентал аутомотив Србија" Саша Ћоринга, који је такође био саговорник у емисији, рекао је да је отварање мегафабрике Континентала био важан дан за ову компанију, за Нови Сад, али и за целу Србију.
- Пре пет година окружење је било другачије. Постојале су радно интензивне фабрике, ИТ сектор у Новом Саду се развијао, али је тада начинио само први корак, постојао је као аутсорсинг, што значи да се производ одавде радио за иностранство. Сада се на наш производ ставља ознака ‘Маде ин Сербиа” и он се продаје у целом свету - рекао је он.
Ћоринга открива да Континентал није показао све иновације, те да се ради на инструмент табли која би ишла од врата до врата возила и која ће бити још скупља и софистициранија.
Он се сећа својих почетака у Румунији и каже да то види као предност, јер је и та земља пролазила кроз транзицију.
- Сви су говорили да није могуће направити ово у Новом Саду, а стигли смо до 1.000 инжењера у РД центру. Дошли смо до тога да трансформишемо менталитет људи, људи постају независни и бирају да остану да живе и раде у Србији - истиче Ћоринга.
Нови Сад добија и други Научно - технолошки парк.
Декан Факултета техничких наука у Новом Саду проф. др Срђан Колаковић истакао је да је ФТН још 2006. године замислио овај Научно-технолошки парк парк, који сада имамо у Новом Саду.
- То је основа дуалног образовања. У истом објекту налазе се инжењери, компаније са својим развојним центрима, као и асистенти и професори, који заједно са студентима, из својих лабораторија, теоретска знања преносе у компаније - рекао је он.
Колаковић је открио да се ФТН налази у програму који је радно назван "Научно-технолошки парк 2".
- Први Научно-технолошки парк је ИТ парк, а овај други би треба да буде парк ‘аутомотиве’ индустрије. Разговарали смо са свим компанијама које се налазе овде, да идемо у том правцу - рекао је он.
Одборници Скупштине града Новог Сада јуче су усвојили План детаљне регулације за Научно-технолошки парк 2, а проф. Др Колаковић каже да ни Научно - технолошког парка 1 не би било да није било синергије између републике, покрајине и града Новог Сада.
- И за овај НТ парк 2 идемо са нашим оснивачем, покрајином, разговарамо и са републиком, а Нови Сад нам је врло брзо омогућио да се измени план детаљне регулације. Надамо се да ће, заједно са покрајином, ускоро бити и расписан тендер за пројекте. Гледаћемо да новац обезбедимо заједно са републиком - навео је он.
Држава улаже у универзитете, а 60 милиона евра већ је уложено у НТ паркове у Новом Саду.
Државна секретарка у Министарству просвете проф. др Маријана Дукић Мијатовић каже да је Нови Сад прошао кроз огромну трансформацију од 2012. године, те да се сећа да се са причом о Континенталу кренуло од нуле. Од простора, преко административних радника, до инжењера.
- Сведоци смо да у Пупиновој палати данас имамо 1.000 инжењера. Ту је и Научно-технолошки парк, па зграда која се гради близу Мастер центра. Развили смо Радну зону, а сетимо се да 2012. Године Нови Сад није имао слободног градског грађевинског земљишта. Република Србија нам је пренела тих 60 хектара, од који смо развили своју Радну зону и ту су сада Лир, ДМТС, а сада и Континентал - каже она.
Проф. др Дукић Мијатовић истиче да Република Србија има у фокусу квалитет едукативног процеса, који траје од вртића до универзитета, те да је жеља државе да се стави акценат на то да будемо раме уз раме са свим другим државама.
- Поглавља за приступање Европској унији број 25 и 26 за образовање и науку смо прве и отворили и привремено затворили. Наши људи су и у Хорајзон пројектима и у Еразмусу. Под равноправним условима можемо да користимо средства ЕУ, наши студенти и наставници могу да флуктуирају - објашњава она.
Проф. др Дукић Мијатовић напомиње да држава улаже у универзитете, да се у градњу 14 нових зграда факултета улаже 100 милиона евра, 50 милиона евра у студентске домове, 3,5 милијарде динара у боравке студената у домовима, а да 60 милиона евра већ уложено у НТ паркове у Новом Саду, Београду, Нишу и Чачку.
- Инсистирамо на применљивости образовања, што се види кроз тај дуални систем. Дуални модел значи да у њему учествују факултет, послодавци и студенти, који праве заједнички студијски програм, где ће пола часова бити на факултету, а пола у компанији. То ј намењено упућивању студената у тајне заната и нових технологија. То је заживело у великој мери, имамо 29 акредитованих студијских програма. Неко стреми докторским студијама, али дулаци су срце система погона - закључује она.