На лепом плавом Дунаву поред Инђије: Рајско место које туристи обожавају

Стари Сланкамен је место које је имало бурну прошлост, да би у данашње време постао права оаза природних лепота и великог туристичког потенцијала. Између осталог, како каже легенда, ту је сахрањен Атила Хунски – Бич Божији. Свакако, ово место је један од бисера на дунавској обали, а на његовом изграђивању и промоцији раде и чланови из наутичких удружења.

Права атракција на месту где се улива Тиса у Дунав јесу чамци и бродићи који возе туристе по овим рекама и све то уз сјајан штимунг, тачније добру музику за време панорамског разгледања лепота ових река. Често се праве викенд туре, а за децу је вожња бесплатна. Вожња траје око два сата, а цена је приближна аутобуској карти, што је велика повољност за све грађане и туристе који обилазе ово место.

Некада мало рибарско насеље развија се полако у атрактивно туристичко место које привлачи својим лепотама река и околне природе. Ово место је прави рај за многе риболовце и веслаче – реке нису загађене, а кад су добри временски услови, може се уочити изузетно велики број посетилаца. Нека места имаће ускоро базене и ресторане, тако да посетиоци могу имати потпуни ужитак.

Панчево је била њена инспирација: Сликарка Маја Пољак је отишла у Абу Даби, али ово још увек памти (ФОТО)

Оно што треба напоменути то је да је на овом месту и чувена бања Стари Сланкамен - најстарија бања у Војводини. Она има минералне воде температуре 18,4 °Ц. Налази се на обали Дунава у близини Фрушке Горе која је један од најстаријих националних паркова у земљи. Од Новог Сада удаљена је педесет километара а од Београда – педесет и пет километара, тако да је њен саобраћајни положај изузетно повољан за туристе. 

Споменик код Старог Сланкамена

Између Старог и Новог Сланкамена, на брду Михаљевци, 19. августа 1691. године дошло је до сукоба између аустријске и турске војске. Ово је једна од значајнијих битака Великог бечког рата (1683−1699) који је означио прекретницу у аустро-турским односима и крај владавине Османлија у Панонији. У бици је поред многих османских војника погинуо и предводник турске војске велики везир Мустафа Ћуприлић. Тријумфу аустријске војске у великој мери допринело је и учешће око 10000 војника српске милиције под заповедништвом подвојводе Јована Монастерлије. Камени споменик који обележава место сукоба откривен је 18. августа 1892. године на рођендан Фрање Јосифа. На предњем делу споменика налазила се плоча са текстом о бици на немачком језику (само део је до данас сачуван), а на полеђини натписи и стихови на ћирилици и латиници. Стихове на ћирилици у славу овог догађаја срочио је Јован Јовановића Змаја. 

Споменик је делимично обновљен 2008. године када су по условима Завода извршени конзерваторско-рестаураторски радови као и хортикултурно уређење околине.