Најпосећенији музеј у Србији: Архитектуром мами, а сталном поставком очарава (ФОТО/ВИДЕО)
Више од 85 хиљада људи посетило је ову величанствену установу кроз 34 организоване тематске изложбе и реновиране сталне поставке
Зрењанин, град у Војводини, својим природним карактеристикама и повољним географским положајем, али и дубоком историјом, културом, архитектуром, пејзажима, уређењем и многим другим аспектима пркоси времену и представља праву туристичку атракцију за све љубитеље историје, природе, авантуре и доброг провода.
Да би један град имао целокупну туристичу понуду, он првенствено улаже средства у очување свог културно-историјског наслеђа, у музеје, без чијег постојања би један град потпуно изгубио смисао и облик.
Баш зато, Зрењанин спада у редове првих градова у Војводини који велика средства улаже у културу, историју и традицију, тачније, у музеје како због својих грађана, тако и због туриста.
Мањи трошак за грађане, а чистији је и ваздух: Важан пројекат на делу у Зрењанину (ВИДЕО)
Од најмлађих до најстаријих - сви је воле и радо посећују: Билиотека у Шапцу одолева времену и чува велика уметничка дела (ФОТО/ВИДЕО)
УКЉУЧИ СЕ У АКЦИЈУ - "Претвори кварт у парк": Нови Сад постаје још зеленији град (ВИДЕО/ФОТО)
Када говоримо о Народном музеју у Зрењанину и туристичкој посећености, битно је истаћи податак да је Народни музеј у Зрењанину проглашен за најбољи музеј у Србији у 2006. години због великог броја посетилаца. Више од 85 хиљада људи посетило је ову величанствену установу кроз 34 организоване тематске изложбе и реновиране сталне поставке.
Наиме, Народни музеј из Зрењанина је музејска установа комплексног типа, завичајног карактера, која својим истраживачким радом покрива подручје Средњег Баната са 52 насељена места у општинама Зрењанин, Сечањ, Житиште, Нова Црња и Нови Бечеј. Оваквим начином организације културно наслеђе овог подручја из области природе, археологије, етнологије, уметности и историје дошло је у оквире систематске заштите и стручне обраде једне специјализоване установе. Унутар збирки пет одељења Музеја смештено је око 33.000 музејских предмета.
Неке од најзначајнијих збирки су: збирка хладног и ватреног оружја, збирка капа златара, ликовна збирка са значајним фондом слика из 18. и 19. века, збирка накита из праисторије и средњег века, збирка птица. Музеј има и Педагошко-информативну службу, Документациони центар, рестаураторску и конзерваторску радионицу, фотолабораторију и столарску радионицу. У Музеју постоји и стручна библиотека са више од 5.000 наслова.
Презентација збирки одвија се у оквиру сталне поставке и тематских изложби. Простор сталне поставке музеја има површину од 1.200 квадратних метара. На првом спрату изложени су предмети из примењене уметности, ликовне збирке и легата Народног музеја, док је на другом спрату представљен део новије историје и етнологија, а након завршетка потпуне реконструкције музеја биће изложена и старија историја, археологија и природа. Тренутно зрењанински музеј располаже и са три изложбена простора у приземљу зграде. То су Салон, површине 200 квадратних метара, Мали салон и Хол музеја који је адаптиран у изложбени простор.
О самој згради
Музеј се од 1966. године налази на овој адреси, у згради некадашње Финансијске палате. Зграда је изграђена 1893. године по пројекту архитекте Иштвана Киша. По стилу припада академизму - неоренесанси и део је сектора типичне архитектуре који је под заштитом државе као споменик културе. Зграда се налази у оквиру архитектонске целине која обухвата и Градску кућу, зграду Позоришта, Катедралу и Мали мост, најстарији мост у граду.
Одељења у Народном музеју у Зрењанину
Природњачко одељење се састоји од две целине: диорамског приказа живог света Баната и тродимензионалне поставке фосилних остатака. Дермопластични, трајни препарати, риба, гмизаваца и сисара, постављени су у простору који је уређен тако да представља њихова природна станишта.
Приказане су животињске врсте које су одавно нестале или су веома ретке на нашим теренима. Поставка фосилних остатака има за основну идеју да фосилизоване кости буду изложене у три димензије - да би се дочарало природно налазиште и природна величина ових давно несталих врста.
Археолошко одељење својим фондом спада међу најбогатије збирке у Србији. Концепција сталне поставке заснива се на хронолошком представљању од најстаријег временског периода 6.400 године пре наше ере до средњег века и обухвата следеће епохе: неолит - старчевачка, винчанска, потиска култура, енеолит, бронзано доба, римско-провинцијска култура, сарматска култура, сеоба народа и средњи век. На поставци је изложено више од 500 експоната.
Историјско одељење чине збирке старије и новије историје, као и Соба историје спорта. Збирка новије историје сталне поставке приказује прошлост нашег завичаја од последње четвртине XIX века до краја прве половине XX века кроз економски, друштвени, политички и културни живот. Поставка се састоји од оригиналног материјала: уметничких слика, тродимензионалних предмета, оригиналних докумената, фотографија и другог материјала. Збирка старије историје обухвата и приказује период од почетка XIV века, од настанка града, до друге половине XIX века.
На поставци се може видети оригинални препис Повеље Марије Терезије из 1769. године, којом се у ондашњем Бечкереку регулише читав друштвено-економски живот, а која је била предуслов да би Бечкерек стекао статус града. Везано за културни развој града значајна је изложена Повеља из 1847. године којом се одобрава оснивање штампарије у Великом Бечкереку. Изузетно место у поставци заузимају добро очувани примерци мачева из XI-XII века, украсни предмети, печати, оригинална застава Торонталске жупаније и ватрено и хладно оружје из XVIII и XIX века.
Соба историје спорта приказује историјат спорта у нашем граду од краја XIX века до данас. Посебан акценат је стављен на олимпијске игре где је учествовало 39 наших суграђана. Њих десеторо освојило је укупно 16 медаља од тога 6 златних, 3 сребрне и 7 бронзаних. Поставка Собе спорта обухвата око 300 предмета - спортске реквизите и опрему, одличја са такмичења - оригинале и одливке, признања заслужним спортистима и спортским радницима, као и документа и фотографије спортиста и спортских догађаја свих нивоа - од градских такмичења до олимпијада.
Уметничко одељење обухвата два сегмента - ликовну и примењену уметност. Збирка ликовне уметности по значају представља једну од највреднијих збирки у Војводини, а по садржини пресек онога што се у периоду од XVIII до краја XX века на уметничком плану збивало у Војводини и шире, са посебним акцентом на Банат и великобечкеречке сликарске атељее. Најстарији експонати ликовне збирке сврстани у сталну поставку потичу из прве половине XVIII века. Међу таквим радовима од посебног значаја су иконе Шербана Поповића из 1744. године. Пратећи даље хронолошки ток и у доба барока, класицизма, бидермајера, романтизма, реализма и у модерним правцима XX века појављују се позната имена као што су: Димитрије Поповић, Никола Нешковић, Никола Алексић, Константин Даниел, Ђура Јакшић, Новак Радонић, Павле Симић, Урош Предић, Стеван Алексић, Александар Секулић и многи други.
Народни музеј Зрењанин Посебну целину сталне поставке чине легати Уроша Предића, Тивадара Вањека, Злате Марков Барањи, Љубице Тапавички, Паулине Сударски и Фридерике Бенде-Ковачев.
Збирка примењене уметности чини заокружену целину Уметничког одељења обухватајући предмете сакупљене од самог оснивања Музеја 1906. године. Колекцију сачињавају експонати од порцелана, фајанса, стакла, метала као и комади стилског намештаја. Овај део поставке доноси пресек племићког, али претежно грађанског ентеријера са предметима покућства Војводине у временском распону од XVIII до краја XIX века.
Стилске особености експоната уклапају се у барок и класицизам са његовом грађанском варијантом, бидермајер стилом. Највећи број експоната представља импорт, најчешће из Аустрије, Мађарске, Чешке, али и из Немачке, Француске и Италије, док је врло мали број рад локалних радионица.
Етнолошко одељење обухвата пет просторија у којима је презентован сеоски ентеријер тзв. "предњих" или "чистих" односно гостинских соба с краја XIX и почетка XX века (мађарска, румунска, словачка и српска соба) као и ентеријер српске кухиње истог периода, док се у осталим просторијама налазе ношње народа и народности Средњег Баната и предмети повезани са сеоским занатима, земљорадњом и сточарством.
Зрењанински Народни музеј, на крају свега, представља једну важну установу, која се истиче међу осталим музејима не само због своје сјајне архитектуре у којој као да је време стало и чији сјај мами туристе како из Србије, тако и из свих крајева света, већ представља и културно добро важно за Србију сходно томе да је завичајног типа и да сама његова етнолошка поставка покрива подручје Средњег Баната. Самим тим представља суживот у којем се огледају сличности, разлике и међусобни утицаји свих народа који живе на овим просторима те нам даје прилику да проматрамо и поредимо животе наших предака и на простору Војводине.
Пројекат је финансиран из буџета Града Зрењанина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.