Не може се потпуно уживати ни тамо ни овде: Овако је говорио Јован Суботић
Знате ли о коме је реч?
Иако није рођен у Новом Саду, ипак је остао упамћен као једно од значајних имена које је дало велики допринос овом граду. Реч је о Јовану Суботићу, српском адвокату, песнику и политичару.
Историја кроз конструкцију: Како је "Мост слободе" постао један од симбола Новог Сада
Дом молитве свих народа: Представљамо вам новосадску Синагогу
Али како је уопште овај човек постао личност која се везује за историју Новог Сада?
Да кренемо редом.
Јован Суботић рођен је у Добринцима, 1817. године. После завршене гимназије у Сремским Карловцима и Сегедину, студије је наставио у Пешти, где је докторирао на филозофији 1836. године, а 1840. године на праву. Бавећи се адвокатуром, од 1842. године до 1847. године, уређивао је "Летопис Матице српске", који је још тада излазио у Пешти. Револуционарне 1848. године био је иницијатор и сазивач скупштине Срба у Пешти која је имала задатак да с обзиром на опште политичке прилике у Астрији, формулише српске захтеве. Исте године, учествовао је и на мајској скупштини у Сремским Карловцима, на којој је установљена Карловачка патријаршија и митрополит Јосиф Рајачић.
Нови Сад кроз историју: Човек који је жртвовао сопствену слободу за уједињење српског народа
Као политичар умерено либералних схватања, истакао се иступањима у заједничком Угарском сабору, где је био близак идејама Светозара Милетића.
За време боравка у Загребу, као драмски писац био је постављен за управитеља Земаљског казалишта, где је успешно сарађивао са позоришним реформатором, писцем и глумцем Јосипом Фројденрајхом. О тој сарадњи оставио је драгоцена сведочанства у својој "Автобиографија", коју је издала Матица српска у Новом Саду. Књижевно стваралаштво започео је лирским песништво романтичне инспирације, а више успеха је показао у драмама са национално-историјском тематиком какве су „Херцег-Владислав“, „Немања“, „Милош Обилић“ и „Звонимир“. Оне су му донеле популарност какву је код Срба имао још једино Стерија Поповић.
Оставио је неизбрисив траг: Овај Новосађанин урадио је велику ствар за Србију
Суботић је посебну пажњу обраћао на чистоту сценског говора. Говорећи о језику којим се говорило на бини у Загребу и Новом Саду, он у "Автобиографији" каже: „Не може се потпуно уживати ни тамо ни овде, али се даје гледати и оно што дају на загребачкој позорници и оно што се представља од Новосадског народног друштва."
У Нови Сад је прешао 1868. године, где се бавио адвокатуром. Ту је био биран за председника Матице српске и прочелника „Друштва за Српско народно позориште“. Својим деловањем је успешно повезивао српске и хрватске културне и политичке центре као што су Нови Сад, Загреб, Осијек и Београд, где је, такође, боравио неко време.