ОД ПАШИНЕ ДО ГРАДСКЕ БАШТЕ: Ово је један од НАЈСТАРИЈИХ паркова у Србији (ВИДЕО)

dd / Извор: Фото: Војводина

Вршачки градски парк настао је крајем 18. века откупом земљишта и изградњом градске баште.

Изграђен је по угледу на енглески стил градње са алејама и скровитим местима за употребу широких грађанских маса.

Све до Пожаревачког мира и дефинитивног потискивања Турака из Подунавља, његов значај је био релативно мали и несразмеран значају који је Вршац стекао касније, захваљујући свом економском развоју током 18. и 19. века.

ЦАРИЦА БЕЗ КРУНЕ КОЈА ЈЕ ОСТАВИЛА ПЕЧАТ НА СРПСКУ ИСТОРИЈУ: Скривене лепоте Плочичког Рита (ВИДЕО)

РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ КРАЉЕВАЦ: Станиште ВРСТЕ које НЕМА више нигде у свету, али није само по томе ПОСЕБАН (ВИДЕО)

ПЛЕНИ СВОЈОМ РАСКОШНОМ ЛЕПОТОМ: У овом језеру живе ДВЕ РЕТКЕ ВРСТЕ, а посебним га чини и један рак (ВИДЕО)

Тридесетих година XVIII века, место на коме се данас налази Градски парк, припадало је племићкој породици француских колониста фон Шерибл, којој је Дворска комора доделила велики комплекс земље као племићко имање, са правом наслеђа. Ова земља се налазила на територији немачке политичке општине Вршац, а припадала је Зајфриду фон Шериблу. Оснивач првих засада данашњег Градског парка био је, вероватно, Јохан фон Шерибл, Зајфридов син. На том месту је 1777. године постојала "Зајфрид Шериблова баштенска кућица" која је, највероватније, имала функцију гостионице.

Након Зајфридове смрти (1795), због неизмирених дугова коморској управи, поклоњена земља је одузета, а башта намењена продаји. "Шериблов мајур" је на лицитацији 15. јануара 1797. године откупила новооснована општина уједињеног Вршца. Почев од 1817. године, када је Вршац постао слободан краљевски град, ушао је у употребу назив "Градски мајур" који је, непосредно пре Мађарске буне 1848. године уступио место називу "Градски парк".

Међутим, корени парка тадирају у ставри и пре Немачког досељавања, наиме турски господар Вршца, био је веома популаран међу народом, и када је Вршац ослобођен од турака, ага је одбио да Немцима и Аустријанцима преда своје имање на територији која је данас градски парк, него га је поклонио "Својим драгим Вршчанима.

Током Мађарске буне (1848-1849), посећивање Градског мајура је готово замрло. Тек након завршетка немира, посвећена му је много већа пажња. Већ 1856. године потпуно је засађен дрвећем, те добија форму правог парка. Наредне године, изграђена је и нова арена у којој су се одржавале бројне манифестације.

Иако Вршац није био ратно поприште, нити је претрпео непосредну ратну штету, током Првог светског рата (1914 – 1918) Градски парк је тешко оштећен. Активност Удружења током ратних година била је обустављена, а самим тим и заштита, и обезбеђење. У парковским објектима често су организоване регрутације са лекарским прегледима, па ништа у парку није могло бити поштеђено штете.

За време Другог светског рата, Градски парк је сасвим запуштен и напуштен, јер су у њему неко време били смештени и тенкови. После рата се поново отпочело са обнављањем биљног фонда и уређивањем стаза и парцела. Ронделе су добиле ново цвеће, руже и жбуње су орезани, а парк је добио дневни распоред посећивања. Отваран је за посетиоце изјутра, док су се капије закључавале у 22 часа. Постојали су и чувар и благајник.

Музички павиљон је поново коришћен за поподневне концерте, објекти су реконструисани, а у стакленику се производило сезонско цвеће за потребе парка и становништва Вршца. На почетак најдуже алеје кестенова премештена је и биста Јована Стерије Поповића, рад вајара Ристе Стијовића, коју је Вршцу и Вршчанима поклонио чувени архитекта Драгиша Брашован, такође Вршчанин.

На крају, педесетих година XX века, постављене су и бисте Народних хероја НОБ-а Анђе Ранковић, Живе Јовановића и Саве Мунћана, радови вајарке Катарине Ристивојев. Исто тако, после рата у парку је засађена живица која када се гледа из ваздуха формира слова речи "Тито" у част доживотног председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита.

ПАРК ДАНАС

Затварањем некадашњег Јовановог потока, који је пролазио дуж западне стране парка, у бетонске цеви, битно су промењени и токови што подземних, што атмосферских вода које су се некада, слободним падом, сливале са обронака Капелиног брега, натапале парковско земљиште и обезбеђивале издашност бунара у Градском парку.

Дошло је до набијања земљишта, слегања терена и појаве микродепресија на парцелама где су некада постојали партерни и парковски травњаци. Вешто пројектованим системом колектора и кишне канализације пролећни и јесењи вишкови атмосферске воде бивали су прихватани и спровођени, током Јовановог потока и мрежом канала у поља Малог рита, што је штитило центар града од прекомерне влаге.

Тренутно у парку се врше велики рестаураторски радови. Украсно грмље, шибље и разноврсно цвеће, од којих су многе врсте ретке и вредне, чине овај парк правом ботаничком баштом.

Градски парк у Вршцу један је од најстаријих паркова у Србији. Данас је под заштитом државе и природни је споменик природе од 2000. године, јер припада категорији природних добара од великог значаја.

Прозор у прошлост кроз природу: ПАРК ХЕРОЈА у Сомбору чува тајне далеке историје! (ВИДЕО)