Она се борила за права жена пре више од 120 година: Ово је прича о Драги Гавриловић из Српске Црње

На помен Српске Црње, малог војвођанског села, већина се одмах сети боема великог срца Ђуре Јакшића који је ту рођен. Међутим, постоји још једно велико име уписано у свет књижевности, које је понос овог краја.

Судар свих религија света у срцу Војводине: Ово је верско богатство Врбаса (ФОТО)

Крсте се са три прста, али гледају ка Ватикану: У срцу Војводине гркокатолици чувају своју традицију

Драга или Драгиња Каролина Гавриловић је била српска књижевница, педагог и преводилац. Рођена је у Српској Црњи, 14. марта 1854. у угледној трговачкој породици, од мајке Милке и оца Милана, као најстарије од осморо деце.

Говорила је српски, мађарски и немачки језик, стекла солидно музичко и књижевно образовање и била упозната са књижевним дешавањима.

Као одлична ученица је завршила четворогодишњу основну школу 1865. у Новом Саду, после чега се вратила у родно место и посветила се кућним пословима, као што су то налагали тадашњи обичаји.

Од 1888 до 1911. је радила као учитељица у Српској Црњи, а једно краће време у Зајечару. Учествовала је у омладинском покрету и радила је на просвећивању сеоских жена. Према сведочанствима људи из Српске Црње, који су је познавали, била је права народна учитељица.

Књижевношћу је почела да се бави одмах по завршетку школовања. Писала је песме, приповетке, хумореске, приче и романе, преводила текстове са немачког и мађарског језика.

Спој католичанства и православља: Ово је прича о немерљивом верском богатству Нове Црње (ФОТО)

Њена прва песма, о смрти Ђуре Јакшића је објављена у новосадском „Јавору”. У истом часопису је објавила и прве приповетке, у облику фељтона у 11 наставака. У кикиндском часопису „Садашњост” је објављивала значајне полемичке текстове и књижевне радове, посебно приповетке „Мисли у позоришту”, „Недеља пред избор кметова на селу” и „Слике из живота".

Њени радови су објављени и у листовима „Стармали”, „Невен”, „Нови Требевић”, „Орао”, „Босанска вила”, као и „Хацфелдер Зеитунг” на немачком.

У њена обимнија дела спадају приповетке „Из учитељског живота” (1884) и „Двојачки роман” (1889), који су излазили у наставцима. „Двојачки роман” обилује аутобиографским елементима. Роман је изашао у часопису „Јавор”, пошто су га претходно уредници „Садашњости” одбили, јер су га сматрали преобимним. Због „Девојачког романа” Драга се сматра првим женским српским романописцем. Према списку пронађеном у њеној заоставштини, који је сама начинила, објавила је укупно тринаест приповедака, неколико чланака и неколико дечјих песама, док су необјављени и засад изгубљени, остали рукописи „Сеоског романа”, као и неколико приповедака и чланака на српском и немачком језику.

Од збирки предмета до оригиналних рукописа песама и прича: Овде се чува благо Ђуре Јакшића (ФОТО)

Често је своје радове објављивала под псеудонимом или се потписавала као „једна учитељица”, „једна народна учитељица” или „твоја искрена другарица”. Најчешће је писала о положају и животу жена, а њене главне јунакиње већином су биле учитељице, књижевнице, глумице, паметне и бунтовне девојке или старије неудате жене. Њена нескривено феминистичка, односно хуманистичка проза је критиковала патријархалан модел друштва и улогу жене у друштву и суочавала читаоце са митовима о односу српског друштва према женама.

Заговарала је промену патријахалног модела друштва јер производи терор у породици, браку, школству, свештенству књижевности и култури уопште. Сматрала је да критика друштва доприноси његовом напредовању, али није наишла на подршку. Године 1900. године, у листу „Садшњост” је објавила свој последњи текст, који није потписала. Том приликом је објаснила да ће престати да објављује своје радове због недостатка поштовања и увреда које је доживела.

ОД ШКЕМБИЈАДЕ ДО НОЋИ ВИНА: Ово је прича о фестивалима у Жабљу

Никада се није удала и није имала деце. Била је крхког здравља, од 1893. је боловала од туберкулозе. Како је због болести, од 1909. често одсуствовала са посла, пензионисана је.

Умрла је у родном месту и тамо је сахрањена, у породичној гробници, а у част ове велике књижевнице, данас једна улица у Српској Црњи носи њено име.

Њена дела за живота су се појављивала искључиво у периодици, нису штампана у облику засебних књига, све до 1990. када су објављена њена "Сабрана дела", у две књиге.