"Слике ове, миљенице моје, са љубављу дарујем родноме граду": Завирите у галерију Милана Коњовића у Сомбору (ВИДЕО)

Сомбор / Извор: Фото: Војводина

У склопу Венца, Галерија "Милан Коњовић" проглашена је за културно добро од великог значаја.

Након ослобођења Сомбора 21. октобра 1944. године пропагандни одсек Војне управе формирао је Културно-просветни одбор, чији је један од задатака био и поновно отварање музеја о чијем се стварању говорило још 1880. године.

Овде се рађа ФЕСТИВАЛСКА МАГИЈА! За један град у Србији чуо је цео свет, а све због КАРНЕВАЛА! (ФОТО)

НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ИНЂИЈИ: Боље позиције и више радних места за мештане ове општине (ВИДЕО)

За боље школовање панчевачких основаца: Завршена реконструкција ОШ "Ђура Јакшић" (ВИДЕО)

Уз кадровско јачање и дугогодишњи сакупљачки рад, уз напор свих запослених, Градски музеј у Сомбору израстао је у установу културе која данас обавља делатност музејске заштите за подручја општина Апатин, Оџаци и Кула и града Сомбора. У оквиру музеја налази се и Галерија савремене уметности у којој се могу видети и дела Милана Коњовића.

Галерија "Милан Коњовић" у Сомбору отворена је 10. септембра 1966. године, збирком од 500 одабраних радова Милана Коњовића, које је велики уметник свом родном граду Сомбору поклонио уз гесло: "Слике ове, миљенице моје, са љубављу дарујем родноме граду, оне једино њему и припадају".

Зграда у коју је смештен легат је саграђена на темељима здања у којем је Фердинанд Планк 1766. године отворио прву апотеку у граду, у стилу бидермајера, а касније је за потребе фармације, 1838. године реновирао Емил Гале. Још од раније, па све до почетка другог светског рата, када је зграда порушена и ово здање добило данашњи изглед, уз зграду су се, као њен саставни део налазили дозидани анекси, који су касније порушени.

У 18. и 19. веку, обликује се градска физиономија језгра града са три трга, градским улицама и другим деловима неких кружних улица. У склопу Венца, Галерија "Милан Коњовић" проглашена је за културно добро од великог значаја.

Збирка Галерије данас броји 1.084 одабрана рада Милана Коњовића и пружа пресек кроз читав стваралачки век славног сликара, а дела се презентују у виду ретроспективних изложби, до сада их је било 12 и повремених тематских изложби, којих је било педесетак.

Галерија организује бројне изложбе уметника широм Србије и у иностранству. Изузетно је значајна у култури града, као и код љубитеља ликовне уметности, посебно маестрова дела, за које, и поред више од пола милиона досадашњих посетилаца, све више расте интересовање.

О томе како је галерија "Милан Коњовић" значајан драгуљ у култури града, као и код љубитеља ликовне уметности, посебно маестрова дела, за који, и поред више од пола милиона досадашњих посетилаца, све више расте интересовање за њом, говори нам кустос града у следећем видео прилогу.

Милан Коњовић, истакнути сликар 20. века, родио се 1898. године као други син Давида Коњовића, адвоката, краљевског јавног бележника и Вере, рођене Вукичевић. Коњовићи су Сомборци од давнина, у ове крајеве су дошли у време "Велике сеобе Срба" са патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године из Пећке Патријаршије да би касније, кроз векове, одиграли значајну улогу у политичком, друштвеном и културном животу града.

Миланова уметност

Милан Коњовић је већ 1914. као гимназијалац у Сомбору изложио педесетак својих радова сликаних по природи, а 1919. године се уписује на Академију ликовних уметности у Прагу, у класу професора Влаха Буковца. Након два семестра студије наставља самостално. Авангардни чешки сликар Јан Зрзави га упућује на студирање Леонарда, потом одлази у Беч, да би 1923. уследила студијска путовања у Минхен, Берлин и Дрезден.

У Париз стиже са Емом Маштовском, својом будућом супругом, коју је упознао у Прагу 1924. године и остаје до 1932. године, до свог коначног повратка у Сомбор. У Паризу постиже запажене успехе самосталним изложбама, као и учествовањем на изложбама Париских салона. Ту настаје "плава фаза" (1929-1933), његова прва зрела уметничка физиономија.

По повратку у Сомбор посветио се сликању родног краја, његовог пејзажа, људи и амбијената са страшћу визионара, који свему сто ради даје печат своје аутентичне стваралачке личности. Лети слика у Далмацији (Млини, Цавтат, Дубровник), те раздобље од 1934. до 1939. обухвата уметникову "црвену фазу". За време рата, 1941. године налази се у заробљеништву у логору у Оснабрику, где је радио темпере и већи број цртежа.

После повратка у Сомбор, 1943, 1944. и 1949. године настају Коњовићеви пастели, као и уља стишаног колорита, који чине уметникову "сиву фазу" (1940-1952). Година 1953. значи преокрет у Коњовићевом сликарству: однос према предмету постаје слободнији, на делима "колористичке фазе" доминира чиста, интензивна боја, уметник се зауставља на прагу апстракције.

Нова сликарска оријентација кулминира и траје на радовима "асоцијативне фазе" (1960-1984), да би сликар 1985. године почињао са првим варијацијама на тему византијске уметности, те ће до краја 1990. године настати тридесетак дела нове "византијске фазе", са којима се и завршава Коњовићев пребогати опус од око 6000 радова, уља, пастела, темпера, акварела, цртежа, таписерија, позоришних сценографија, скица за костим, витража, мозаика, графика.

Учествовао је на више од 300 самосталних и око 700 групних изложби у земљи и иностранству. За редовног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1979. године, за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности 1986. године, а за редовног члана Српске академије наука и уметности 1992. године.

ИНЂИЈА У СЛУЖБИ СВОЈИХ ГРАЂАНА: Смањује се стопа незапослености, лидери у региону по броју инвеститора (ВИДЕО)