СВЕ О ОПШТИНИ ИНЂИЈА: Од 60 кућа из 1455. године развила се општина од 47.000 становника (ИНФОГРАФИКА)

У срцу сремског дела Панонске низије на обронцима Фрушке горе смештена је на 384 км² општина Инђија. Око 47.000 становника различитих националности живи у 11 насеља: Инђија, Бешка, Нови Сланкамен, Нови Карловци, Крчедин, Чортановци, Марадик, Љуково, Стари Сланкамен, Јарковци и Сланкаменачки Виногради.

Општина Инђија на раскрсници европских коридора

Како је смештена на пола пута између Београда и Новог Сада, на месту где се укрштају значајни европски коридори – аутопут Е-75 и река Дунав, њен туристичко-географски положај веома је повољан.

Сам град Инђија налази се на 45 03’ северне географске ширине и 20 05’ источне географске дужине, на надморској висини од 113 м. Рељеф општине карактеришу обронци Фрушке горе који се протежу северним делом територије и плодна равница у јужном делу.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км. Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22?Ц, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 ºЦ.Инђија је железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга Београд-Нови Сад-Суботица, те Београд-Стара Пазова-Рума-Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд-Нови Сад-Суботица-Будимпешта.

Према подацима последњег пописа становништва, општина Инђија има нешто више од 47.000 становника. Заједно са Србима који чине већински део, на територији Општине живе још Хрвати, Мађари, Словаци, Украјинци, Роми, Македонци, Русини, Руси, Бошњаци, Бугари, Чеси и други.

Војвођанско село достојно краља: Ово је био дар Александра Карађорђевића ослободиоцима из Првог светског рата (ВИДЕО)

Инђија се први пут помиње 1455. године

Прво помињање насеља датира из 1455. године. Према описима из 1746. године, насеље је имало 60 домова, док је у 1791. години већ порасло на 122 домаћинства са 1.054 становника. Почетком XIX века почињу да се досељавају Чеси и Немци, а крајем века и Мађари.

Пред Други светски рат у Инђији од укупно 7.900 становника, 5.900 је чинило немачко становништво. Инђија је у то време најразвијеније место у Војводини, духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године, нове сеобне путање су се појачале, па иако данас 75 одсто популације чине Срби, Инђија је задржала свој стари космополитски дух међуетничке толеранције.

Он је један од највећих српских научника, а у детињству је умало ИЗБАЧЕН ИЗ ШКОЛЕ: Ово је прича о Михајлу Пупину

Индустријски развој Инђије је уско повезан са развојем железничке инфраструктуре, која се у Инђији развила 1883. године из два правца, Суботице и Загреба на северу и западу, настављајући према Београду. Ово је суштински поставило Инђију на раскрсницу два кључна балканска железничка правца. Поред тога што је прва имала железничку инфраструктуру, Инђија је развила и први модеран пут у Србији, такозвани Међународни пут Нови Сад-Београд, који је кроз Инђију пролазио још 1939. године.

Убрзан индустријски развој

Индустријски прогрес у Инђији је започет оснивањем млинова током средине XIX века. Први већи млин на пару капацитета од десет возила пшенице по дану, направила је компанија из Будимпеште у 1890. години. После млинова, следиле су фабрике од цигле, док је традиција у производњи тепиха и намештаја започела 1876. године.

На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна. После Другог светског рата, основане су многе различите нове фабрике, које су производиле све - од колица за децу, ексера, џжема, јаја у праху и падобрана до текстила и индустрије за обраду метала.

Већ у првој половини XX века, Инђија је постала традиционална дестинација за трговину и центар успешних трговинских компанија. Шездесете године су обележене наглим развојем малих и средњих предузећа.