ВОЈВОДИНА НАЈПОЗНАТИЈА ПО ГУШЧЈОЈ МАСТИ: Некада их је било на милионе, а данас све мање

Гуске / Извор: Профимедиа

Само у Војводини је пре 50 година било око милион гусака.

Некада су Орловат и Томашевац били синоними за гуске у овом делу Баната. Сада се само старији мештани сећају како су улице у селу изгледале док су се гуске интензивно гајиле.

Само у Војводини је пре 50 година било око милион гусака. Данас су оне готово реткост. У Орловату раније није могла да се нађе кућа у којој није било бар једне гуске. Сада се све теже налазе оне у којима се ове животиње гаје. Интересантно је да се у последње време гушчија маст поново цени и тражи, јер се користи као лек поготово код бронхитиса, кашља, проблема са органима за дисање. Због чега је број гусака драстично опао покушали смо да сазнамо управо у Орловату – селу чије су се улице некада белеле од гусака.

КОМАДИЋ РАЈА НА ТАМИШУ У ПАНЧЕВУ: Бајка је поред свог сплава направио прави мали ЗООЛОШКИ ВРТ (ВИДЕО)

"И Србија је женског рода!" Најлепша честитка за све даме стиже са Петроварадина (ФОТО/ВИДЕО)

НОВОСАЂАНИ ИСПРАЗНИЛИ АПОТЕКЕ: Хируршких маски нема ни за лек, када се појаве ЦЕНА ЋЕ БИТИ ВЕЋА (ВИДЕО)

- Ја сам у Орловат дошла 1977. године. Тада је свака кућа имала најмање 50 комада гусака. Сваке године их је било све мање и мање. Када сам се распитала због чега је то рекли су да је ондашњи Савет Месне заједнице донео неку одлуку да ни гуске, нити било које друге животиње не смеју да буду по улици, јер се трава уништава. Људи којима је кућа близу Тамиша су наставили да гаје гуске, а они који нису близу Тамиша су полако смањивали број гусака. Држали су их само за себе. Мислим да је то на првом месту допринело смањењу броја гусака у селу - објашњава Биљана Попадић из Орловата.

Нема откупа гушчјег перја

Биљана као један од проблема навела је и то што више нема тржишта за перје.

- Нико га не откупљује. А цена није нека рентабилна. Једно може да се извуче нешто од гушчије масти. Она се тражи доста уназад 5-6 година, јер служи као лек. Ја сам ранијих година исто држала гуске. Имали смо по 150 комада. Међутим, моја кућа није близу Тамиша и нисам смела више гуске да пуштам напоље. Имамо неки пашњак где смо их терали, али гуска, као гуска тражи да буде код своје куће. Њима треба вода. Перје је онда квалитетно. Гуске су се чупале и по пет пута годишње. И то је онда била стварно лепа пара када ти добијеш и за перје и за месо - додаје она.

Гуска / Извор: ФОТО: Профимедиа/Илустрације

Да би се гуска ухранила потребно је девет месеци

- Када смо гуске хранили за себе, онда смо их обично 10-ак дана пре клања затварали и кљукали. Тако се постиже да џигерица буде повећа, а месо лепше и квалитетније. Ако је гуска добро кљукана онда од једне гуске може да се добије килограм масти. Ако није, онда треба две-три гуске за килограм масти. Ко продаје месо, неће скидати сву масноћу. Свако ко купи гуску тражи и ту масноћу - каже Попадић.

Одлука о гајењу гусака није се променила и грађани све више имају притужбе.

- Одлука о држању гусака се није променила. Стицајем околности ја сам сада у Савету МЗ и то се није променило. И све више притужби и жалби има од мештана. Сметају гуске, сметају краве. Сви желе да живе као у граду. Ја разумем, свако воли да испред његове куће буде чисто и да се одржава травњак. Али, животиња је животиња и она иде где она хоће. Притисак је велики од мештана. Скоро смо имали иницијативу да се укине испаша за краве. То на референдуму није прошло. И даље ће краве ићи на испашу. Они који су близу ће и даље гуске изводити на Тамиш. То је тако донешено и морамо се помирити са тим да зелена површина мора да се чува - каже Биљана.

Тегла гушчје масти кошта 2.000 динара

Гуска / Извор: ФОТО: Профимедиа/Илустрације

Једна од ретких породица која и данас гаји гуске у Орловату је породица Мргић.

- Гуске држимо 40 година, али се број смањује. Раније смо држали и по 100, 200 комада. Углавном син старији је држао, а сад је смањио. Сада имамо 20, то је све. Смањујемо због цене. Перје нико не откупљује. Месо се тражи, али је цена годинама иста. Купце налазимо на пијаци у Зрењанину. Они наручују и маст и месо. Џигерица иде са гуском заједно. Не можете да им ускратите џигерицу. Килограм гушчијег меса је 500 динара. Људи узимају целу гуску. Она може да нарасте до 4-5 килограма. Неко узме једну, неко две, ретко више. Највише се тражи гушчија маст. Она има цену, али ње нема. Вероватно зато и има цену, јер је нема. Гушчија маст је добра за децу, за бронхитис, за кашаљ. Око 2.000 динара је тегла од 800 грама - објашњава Љиљана Мргић из Орловата.

Гајење гусака није захтевно

Гуске се хране од пролећа па до Божића. Нису претерано захтевне за држање.

- Могу да буду у затвореном, али оне воле да се купају. Воле да иду по Тамишу, да пасу. Кад се држе у дворишту, то није то. То више буде товно, да се само хране. Кад се хране, онда је то кукурузом. Хоће оне и да се изгубе. Нама се то недавно десило. Два месеца нису долазиле кући. По Тамишу су ишле, по леду. Док их нисмо пронашли и похватали у некој башти. Кад су их донели, баш су биле лаке. Дешава се и да нестане по која. Не нестану све, али по нека да. Штету не рачунамо. Сад су соколи или лисице појеле неку на Тамишу. Не верујем да их је неко украо - додаје Љиљана.

Гуске / Извор: ФОТО: Профимедиа/Илустрације

- Ми сами насађујемо гуске. Раније смо узимали гушчиће, док се перје продавало. Онда је перје било на цени. Имали смо по 100-200 комада. Када вратимо перје, нама остану гушчићи. Сад то нико више не ради. Нема се рачуна. Ове године гуске нисмо ни једном очупали. Ако их некада и очупамо перје оставимо себи за јастуке. Колика је цена перја сада не знам. Било је 500 динара килограм. Килограм перја се добија од 10 гусака и то када је гуска лепа - каже Мргић.

Већа потражња и боља цена за подстицај произвођача

- Ако буде нека цена и ако буде откупа онда би можда и могли да повећамо производњу. У супротном остаће само на овоме за нас и за те људе који нас знају и који од нас узимају редовно. Имамо сталне муштерије годинама уназад. Они узимају за католички и православни Божић и ми то знамо за сваку годину. Пре су се куповале и живе гуске. Долазили су камионом, утоварали гуске. Друга је ствар када ти продаш 100 комада одједном. Сада тога нема више и неће људи да држе. Има још по неко у селу који имају гуске. Ми имамо по мало од свих животиња, па тако имамо и гуске. Син то воли. Он не би могао да замисли да немамо гуске - закључује на крају разговора Љиљана.

Колико је некада било исплативо држати гуске показује податак да је шездесетих година прошлог века некадашња Југославија била трећи извозник перја у свету.

Одржана трибина у Новом Саду: Закон о слободи вероисповести произвео АТМОСФЕРУ СТРАХА, СУКОБА И НЕСТАБИЛНОСТИ