СВЕЋЕ, ЦВЕЋЕ И НАТПИС УРЕЗАН НА ГРОБУ: Снимак такмичарке "Парова" на вечном почивалишту родитеља разара душу
Потресно!
Бивша такмичарка "Парова", певачица и астро тумач Весна Ривас одлучила је да јучерашњи дан посвети преминулим, вољеним особама.
Позната дама је отишла на гробље како би посетила вечно почивалиште својих родитеља Милијане и Николе.
ЕСТЕТСКА КОРЕКЦИЈА ЕВИДЕНТНА: Промена на Анђели Лакићевић изазвала масовне реакције гледалаца "Парова"
ТРЉАО ЈОЈ МЕЂУНОЖЈЕ: Неда уживала у стимулацији, а онда Тиркету увратила "ПЛЕЗИР", па почело ГУТАЊЕ
"ШАМАР ТАП-ТАП!" Супруга Ивана Гавриловића унела немир у вилу "Парова"! Обрачунала се са ПРЕЉУБНИКОМ
Весна је снимала светни венац, запаљене свеће, али и споменик на коме је исписана дирљива порука.
- Од ћерке с љубављу - урезано је на гроб покојних родитеља Ривасове.
Подсетимо, певачица је кћерка јединица Милијане и Николе Чавић, а у неколико наврата је учествујући у ријалитију "Парови" говорила о својим родитељима.
- Кључни моменат који је на мене оставио печат за цео мој живот је мој први бунт. Имала сам између 14 и 15 година. Мама прода њиву, купи тати кола. Све што заради ишло је тати. Добијемо ми стан. Морали смо због татине болести да се преселимо пар година у Железник. Све се опрема како Ниџа хоће, само мени собе нема. Ја чекам пар месеци, годину... Мама испуњава татине жеље и на крају се скупљају паре за викендицу. Ја кажем "Кад ћу ја добити собу?" На крају, скупиле се паре за викендицу. Ја кажем: "Добро, а моја соба, мој радни сточић, мој ормар" - објаснила је својевремено Весна, па додала:
- "Па знаш, сине, тата жели да имамо викендицу". Ја ти украдем лепо паре једну ноћ. То је било као сад рецимо 2.500 - 3.000 евра, побегнем ти ја од куће са другарицама. Седнем у воз, одем за Скопље. Из Скопља се пребацим у Охрид, јер смо били пар месеци пре тога на екскурзији, а та једна другарица има рођаке тамо у Охриду и ми ти лепо трошимо паре. Ови расписали потерницу, тад била стара Југославија, све се то зна. Нашли ме, дошао тат по мене, јури ме да се вратим, моли ме. Вратим се ја за Београд. Међутим, остало ми још пара, остале ми ствари у Охриду. Теча покојни хоће да ме убије од батина, заседа кућни савет: "Шта је молиш, Шта си фин. Пребиј је, убиј је од батина". Видим ја и даље се прича о викендици, нема моје собе. Трећи дан ти ја опет побегнем. Опет ја на воз и опет побегнем за Охрид. Потрошимо ми све те паре до краја, долази опет тата, потерница за мном, хапсе ме тамо. Инспектор ми завуко три дандаре, памтићу их до краја живота. Од тад креће мој пркос.Ухапсе ме тамо, спроводе ме. Неће тата ни да прича са мном. Довела ме полиција у станицу овде у Београду. Тата и мама дошли и питају их: "Је л' је водите кући?", а мама пуна себе каже: "Не, не. У Звечанску у дом. Нека види како живе деца која немају све што она има". Баце они мене у дом и ја 15 дана у Звечанској. Сваки дан они долазе у дом код психолога, а ја постављам само једно питање: "Јел си ти донела цигарете за моје другаре, јел си донела неки слаткиш? Нећу кући", окренем се и одем. И тако 15 дана. Петнаести дан она плаче, не зна шта ће са мном. Поведе она мене после 15 дана, као друге ћемо методе. Међутим, у тим другим методама опет је тата био битнији - сећала се Ривасова.
